Све стаје, почиње Мундијал

Данас у 16 часова, утакмицом фудбалских репрезентација Јужне Африке и Мексика, на стадиону ”Сокер сити” у Јоханезбургу, почиње најпопуларнији спортски догађај на свијету. Извјештаји репортера са улица највећег града једине афричке државе која је икад организовала Мундијал, говоре, како о пљачкама новинара, лошим условима за рад, неорганизованости и неозбиљности волонтера и особља, тако и о […]

петак, јун 11, 2010 / 14:56

Данас у 16 часова, утакмицом фудбалских репрезентација Јужне Африке и Мексика, на стадиону ”Сокер сити” у Јоханезбургу, почиње најпопуларнији спортски догађај на свијету.

Извјештаји репортера са улица највећег града једине афричке државе која је икад организовала Мундијал, говоре, како о пљачкама новинара, лошим условима за рад, неорганизованости и неозбиљности волонтера и особља, тако и о краневалски расположеном домаћем становништву, насмијаним полицајцима и све више о главној теми – фудбалу.

Ово је прилика, колико то буде могуће путем тв екрана,  да сви боље упознају земљу Нелсона Манделе, земљу најпознатијег рта на свијету, земљу дијамантских рудника, бијелих богаташа, апартхејда, мјесто гдје су први демократски избори одржани 1994. године, мјесто са најуређенијим националним парковима на континенту, и да им је још Килиманџаро, вјероватно би били једина афричка земља јужно од Сахаре коју масовно посјећују туристи.

Анализира и прогнозира Борис Латиновић

Ко ће бити шампион свијета? Коначно Шпанија? Никад чвршћа Енглеска по други пут или по трећи пут никад јача Марадонина Аргентина? Вјечни фаворит Бразил?

Пред први звиждук арбитра на првој утакмици Мундијала, Борис Латиновић доноси анализу свих група и предвиђање исхода.

ГРУПА „А“ (Француска, Мексико, Уругвај и Јужна Африка)

Група која би могла да понуди одређене недоумице. Познато је на какав начин су се Французи („Анријева рука“) пласирали  на овај Мундијал.

Ексцентрични „астролог“ Рајмонд Доменек се олако одрекао  услуга Карима Бенземе, што би му се врло лако могло обити о главу, ако се узме у обзир Анријева константно лоша форма ове сезоне у Барси.

Мексико има свој препознатљиви квалитет и чини се да ће њихов ударни квартет (Маркез, Вела, Дос Сантос и Бланко) бити довољан да се „сомбрероси“ пласирају у други круг.

Уругвајци имају спектакуларан нападачки тандем (Форлан и Суарез), али осим њих двојице, у тиму има превише рупа и шупљина, које ће тешко успјети да се зачепе.

Јужна Африка је без сумње играчки најлошија екипа у овој групи, али не смије се заборавити чињеница, да су домаћини већ традиционално привилеговани на Мундијалима. Ако томе додамо и њихове хипнотично-опијумске трубе (вевузеле) које ће без престанка да завијају са трибина, онда свакој репрезентацији против њих неће бити нимало лако.

ГРУПА „Б“ (Аргентина, Нигерија, Јужна Кореја и  Грчка)

Кренимо од Аргентине, највеће мистерије  на овом Мундијалу. Марадонине генијалности  које је пружао на терену као играч, сада су преточене у потпуни дебилизам, идиотизам, моронизам… од када је преузео селекторску позицију националног тима.

У квалификацијама је изротирао 50 фудбалера, а на Мундијал није повео Занетија, Камбијаса и Рикелмеа, што би му се врло лако могло обити о главу. Генијалност Месија, феноменална егзекуција Дијега Милита и солидна форма Гонзала Игуаина, главна су снага Марадониног тима, који по именима има тим за титулу свјетског шампиона, али на терену ће то бити знатно теже преточити у реалност.

Нигерија је „темпирана бомба“. Још од Мундијала у САД-у 1994. године, када су планети представили феноменалну генерацију (Амокачи, Јекини, Амунике…) „орлови“ играју значајну улогу у свјетском фудбалу. Тим им је релативно уједначен, што би могло представљати значајну предност у односу на противнике у групи. Одлазак у наредну фазу, чини се као врло реална опција.

Јужна Кореја је свој зенит (уз обилату помоћ судија) достигла на Мундијалу 2002. године, када су стигли до полуфинала. Вријеме је да се врате у реалност и поново навикну на епизодне улоге на Мундијалима.

Готово идентичан случај је и са Грцима. 2004. година и титула европског шампиона освојена у Португалу, резултат је који сасвим сигурно више никада неће ни приближно бити поновљен. И даље је на клупи 72-огодишњи „челични Нијемац“ Ото Рехагел, који ће постати најстарији селектор у историји свјетских првенстава.

Самим учешћем и избацивањем Украјине из баража за Мундијал, Грци су направили одличан резултат. Нови циљ им је, освојити понеки бод и постићи понеки гол и тако из сјећања избрисати трауматично учешће на свом једином Мундијалу у САД-у 1994. године.

ГРУПА „Ц“ (Енглеска, САД, Словенија и Алжир)

Енглези су без обзира на изостанак Бекама и Фердинанда и даље један од главних фаворита за освајање Мундијала. Највећи проблем би им могао бити недефинисан статус првог голмана, јер на ту позицију са подједнаким шансама претендују ветеран Џејмс, те Грин и Харт.

Екипу која у својим редовима има: Терија, Џерарда, Лампарда, Ленона, Рунија… и остале мега-звијезде, у стање приправности довео је бриљантни тактичар Фабио Капело, који је од њихових индивидуалних квалитета направио складну и хомогену цјелину, способну за највеће домете.

Главни кандидат да се придужи Енглезима у осмини финала (из ове групе) је селекција САД-а. На голу је одлични Хауард, одбраном командује Боканегра, док су главне звијезде у тиму везњаци Донован и Бизли. Американци свакако нису тим за потцјењивање, а то су најбоље показали на прошлогодишњем „Купу конфедерација“, када су стигли до финала (у полуфиналу савладали Шпанију са 2:0).

Словенци су екипа без изразитих звијезда у тиму, али су истовремено веома незгодан противник, у шта су се најбоље увјерили Руси у баражу. Своју шансу ће тражити у првом мечу против Алжира, док ће против Американаца морати имати много среће уколико желе да остану непоражени.

Алжирци јесу аутсајдер у овој групи, али не без минималних шанси да се докопају другог круга. Своју препознатљиву чврсту и тврду игру на што мањи број голова, вјероватно ће демонстрирати и на Мундијалу, а уколико њихова прва звијезда Карим Зиани заигра на нивоу у којем је у Волфсбургу постао један од најбољих везних играча Бундес лиге, све је могуће.

ГРУПА „Д“ (Њемачка, Србија, Аустралија и Гана)

Нама  свакако најзанимљивија група, у  којој ће фудбалери Радомира Антића покушати да направе први корак ка великом и громогласно најављиваном резултату на овом Мундијалу, тако што ће за почетак изборити пласман у нокаут фазу.

Велики проблем Србије, јесте лоша форма голмана Владимира Стојковића, који већ годинама уназад кубури са проналажењем сталног ангажмана (клуба). Његова несигурност, кулминирала је у квалификацијама против Француза у Београду, када био искључиви кривац за изједначујући погодак Француза. У припремном периоду пред Мундијал, такође није био на висини задатка, тако да је прогнозирање квалитета његових наступа у Јужној Африци истинска лутрија.

Србија има један од најбољих крилних тандема на планети (Јовановић и Красић), солидан поливалентни везни ред (Станковић, Кузмановић, Качар, Милијаш), одличну одбрану (Видић, Ивановић, Суботић, Луковић и Коларов), али и лимитиран напад (Пантелић, Жигић, Мрђа и Лазовић).

То би ипак требало да буде довољно за пласман у наредну фазу, али тада (уколико се заузме друга позиција у групи) би се у осмини финала ишло највјероватније на страшну Енглеску, што би 90% значило крај за Антићеву екипу. Већ у првој утакмици против Гане, видјеће се од каквог „материјала“ су „српски орлови“.

Надајмо се најбољем!

Њемачка је без обзира на одсуство Михаела Балака, главни кандидат за прву позицију у групи. Нови капитен Филип Лам је један од најбољих бекова свијета, а остатак тима је традиционално попуњен солидним тимским играчима, који (што је најбитније) знају играти на резултат. Ако томе придодамо и култну германску упорност, која највише долази до изражаја управо на Мундијалима, Нијемци су и даље тим, који апсолутно нико не смије потцијењивати. Сјетите се само Мундијала у Јапану и Ј. Кореји 2002!

Гана има огроман хендикеп, што ће бити лишена услуга свог најбољег играча и „мозга тима“ Микаела Есјена. Ако се узме у обзир и то, да је Сали Мунтари у веома дискутабилној форми за Мундијал, онда се јасно може закључити да је Гана у огромним проблемима. Међутим, то је екипа која своје противнике „ломи“ са много трчања и бољим физичким предиспозицијама, тако да је свако отписивање Гане из прича о даљем пласману – крајње неозбиљно.

Аустралија је створила континуитет солидних резултата на међународној сцени. Имају одлично укомпонован и веома искусан тим са неколико вансеријских појединаца (Кјуел, Кејхил, Емертон и Брешано) и биће „тврд залогај“ за сваког противника.

ГРУПА „Е“ (Холандија, Камерун, Данска и Јапан)

Холанђани на сваки Мундијал долазе са „ауром“  фаворита из сјенке, али на крају  се сва прича заврши много раније од очекиваног. И сада имају бриљантан  тим (Робен, Ван Перси, Снајдер, Ван  дер Варт, Кујт, Хунтелар…) који представља страх и трепет за сваку одбрану на свијету. Одбрана, којом командује ветеран Ван Бронкхорст, им је знатно лошији дио екипе, као и просјечни голман (Стекеленбург) који би могао да буде „камен спотицања“ у нападу на највеће домете. У сваком случају, главни су кандидат за прво мјесто у овој групи, а касније…

Камерун је веома незгодна репрезентација, коју предводи бриљантни Самјуел Ето.Човјек који зна како се постижу голови у највећим утакмицама, главни је адут ове најуспјешније афричке фудбалске нације. Да ли ће успјети да понове резултат генерације Рожеа Миле са Мундијала у Италији 1990. године, која се пласирала у четвртфинале, тешко је рећи, али да имају солидан тим, то им нико не може оспорити.

Данци су потенцијална опасност и изненађење, али ништа више од „потенцијална“. Послије ере браће Лаудруп, позиције лидера у репрезентацији припале се младим снагама – Симону Кјеру и Николасу Бендтнеру. Солидну подршку имају и у Агеру, К. Поулсену, као и у ветеранима Јенсену, Гронкјеру, Ромедалу и Томасону. Са Камерунцима ће се борити за друго мјесто у групи. Холанђани су недодирљиви.

Јапанци су тотални аутсајдер у овој групи, колико год то оштро звучало. Ријеч је о лимитираној екипи, којој ће превасходни циљ бити да се представи у што бољем свијетлу и евентуално неком од фаворита откине бод.

ГРУПА „Ф“ (Италија, Парагвај, Словачка и Нови Зеланд)

Луду  срећу су имали Италијани на жријебу. Браниоци титуле са претходног Мундијала, овај пут ће имати „немогућу мисију“  са циљем да одбране овај највриједнији фудбалски трофеј. Селектор је исти као на Мундијалу у Њемачкој (Марчело Липи), али је тим знатно слабији (и старији) у односу на онај од прије четири године.

Велики плус у односу на остале екипе, „жабари“ имају у невјероватном голману Ђанлуиђи Буфону, који је уз Шпанца Касиљаса већ годинама уназад најбољи голман на земаљској кугли. Одбрану ће и даље предводити ветеран Фабио Канаваро, од којег се очекује да барем упола понови квалитетне партије са претходног Мундијала. Везни ред и напад су солидни, али ништа више од тога. Осмина финала им је више него извјесна, четвртфинале је њихова реалност, све изнад тога је потпуна премија и изненађење.

Парагвајци су приказали одличан фудбал у минулим квалификацијама. Имају одличан напад (Санта Круз, Кардосо, Бенитез и Валдез) који је способан за велика дијела. Врло лако могу до наредног круга, гдје би их највјероватније чекала Холандија, што би ипак био превелик залогај за њих.

Словачкој је ово деби на Мундијалима. Чињеница да наступају од једној од лакших група, с правом им значајно повећава амбиције. О својој судбину ће одлучивати у међусобном дуелу са Парагвајцима.

Нови Зеланд је без дилеме, уз Сјеверну Кореју и Хондурас, највећи аутсајдер на овом Мундијалу. Њихова побједа над Србијом (1:0) у припремамном периоду, вјероватно ће остати њихов „фудбалски зенит“.

ГРУПА „Г“ (Бразил, Обала  Слоноваче, Португал и Сјеверна Кореја)

Чувена  „група смрти“. Три врхунске репрезентације и један тотални аутсаједер. Бразилски  селектор (Карлос Дунга) је самим избором  играча за овај Мундијал, направио радикалне резове, чији ће резултати тек да га „окују у звијезде“ или „баце у блато“ из којег неће тако лако изаћи.

Треба имати „ону ствар“, па се тако ноншалантно одрећи услуга Роналдиња, Адријана и Пата. Бразилска јавност са нестрпљењем ишчекују да „на дијелу“ види тај „нови тим“, који је (по Дунгиним ријечима) способан да буде свјетски шампион. Кака је у дискутабилној форми, Луис Фабијано и Робињо нису ни приближно харизматични као некадашње бразилске легенде (Гаринча, Пеле, Жаирзињо, Ромарио, Бебето, Роналдо, Ривалдо…).

Све осим титуле, у Бразилу се сматра за неуспијех. Како и не би, када је Бразил једина нација, која је учествовала на свим претходним Мундијалима и која га ја највише (пет) пута освајала. Да ли је ово тим за шесту круну?

Обала Слоноваче је „мачак у врећи“ овог Мундијала. Да им се прије неколикo дана није повриједио незаустављиви Дидије Дорогба (који ће ипак играти на Мундијалу), с правом би им могли дати огромне шансе да се докопају полуфинала.

Реалност је ипак мало незгоднија. Уколико буду други у групи, то би аутоматски значило (99%) мегдан са Шпанијом у осмини финала. Дрогба, браћа Туре, Зокора, Бока, Кеита, Коне, Жервињо… имају квалитет да са сваком свјетском репрзентацијом одиграју „егал“, али то често пута није довољно за стварање врхунског резултата. Ако желе да стварају историју, неопходно је да буду први у овој групи (што је изузетно тешко).

Португал је сасвим недоречена (да не употребимо онај грубљи и погрднији израз) репрезентација. У ишчекивању да им проигра Кристијано Роналдо, читав тим се налази у некој међуфази, из које ће на Мундијалу морати да изађе, уколико жели да оствари респектабилан резултат.

Није немогуће и да доживе поптуни фијаско (нпр. да се не пласирају у нокаут фазу), а као иделана потврда томе, јесте и њихов „несхваћени“ селектор (Карлос Кеирош), који се најбоље сналази (хронолошки доказано) у улогама асистената великим тренерима.

Сјеверна Кореја је најбоље доживљавати као „екипну маскоту“ овог свјетског шампионата. Сваки гол (уколико га уопште и постигну), за њих ће бити раван освајању титуле свјетског шампиона. Пласман у осмину финала, за њих би био раван откривању живота у некој другој галаксији.

ГРУПА „Х“ (Шпанија, Чиле, Швајцарска и Хондурас)

Можда је заиста дошло вријеме да Шпанци постану свјетски шампиони. Све линије у тиму су идеално попуњене, имају више него лагану групу из које могу да извуку вишеструку корист, тј. да се „загрију“ пред окршаје у нокаут фази. Доказали су на претходном Европском првенству, да су се ријешили комплекса, које су вукли много и превише година (деценија). Очекују се њихове три лагане побједе у овој фази такмичења, а све што их чека послије тога, биће уско повезано са психом самих играча.

Чилеанци би могли да буду једно од изненађења овог Мундијала. Имају великог тренера (Марсела Бијелсу), који им је у игру уградио дисциплину и чврстину. Уз њихову традиционалну маштовитост у игри, очекујемо их у осмини финала. Нешто више? Тешко, усудићемо се рећи – немогуће!

Швајцарци су својим дефанзивним приступом игри изборили учешће на Муднијалу. Није немогуће да се неком срећом докопају друге позиције у групи, што би био велики резултат за тим Отмара Хицфилда.

Хондурас је једна од највећих непознаница на овом Мундијалу. Имају неколицину фудбалера, који играју сасвим солидно по еминентним европским клубовима и врло лако би се могло догодити да помрсе рачуне Чилеанцима или Швајцарцима.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *