Све под наводницима: „Атеље“ „самосталних“ „драмских“ „умјетника“

Кад три млада професора историје оформе трупу која по бањолучким клубовима својим шалама увесељава госте, и прозову се “Атеље” “самосталних” “драмских” “умјетника”, одмах је јасно да ту не мањка шале на сопствени рачун. Ни на све остале могуће рачуне! Све ријечи су наглашено и умишљајно под наводницима. Дакле, намјерно.

субота, март 28, 2009 / 13:27

Кад три млада професора историје оформе трупу која по бањолучким клубовима својим шалама увесељава госте, и прозову се “Атеље” “самосталних” “драмских” “умјетника”, одмах је јасно да ту не мањка шале на сопствени рачун. Ни на све остале могуће рачуне! Све ријечи су наглашено и умишљајно под наводницима. Дакле, намјерно.

На њиховим наступима можете сазнати како је пропала реформа све три комуналне службе у БиХ, ко се из фудбалског дуела Србија-Турска, на Косову 1389. директно пласирао у Царство небеско, по којој тарифи се наплаћује освећење водице, и зашто Халк није ушао у избор за супер хероја Републике Српске. Недељом у 14 и 30 на радију Балкан су добили термин за емисију, па ће њихово "стваралаштво" бити доступно слушаоцима.
Разговарао: Марко Шикуљак
 
Разговор са члановима "Атељеа" Душком и Дубравком (недостајао је трећи члан Дарио-Сире), обављен је (узкраће нападе смијеха) у клубу Кастра, у коме најчешће наступају.
Шта је „Атеље" „самосталних" „драмских" „умјетника", и шта му је циљ?
Дубравко: Ја мислим да сам ја „Атеље". „Атеље", то сам ја!
Дуле: То је група искомплексираних људи, који никад нису успјели у умјетности. Рецимо Дубравко никад није научио свирати гитару, ја нисам успио на глуми, нису ме чак ни на ОБН таленте хтјели примили у првом кругу. Сире једини је, ето, најбољи гитариста на Прњаворској општини, укључујући Доње и Горње Смртиће, заједно са Сибинчића Брдом. Онда смо се ми скупили и рекли, ајде оно што нису хтјели да нам прихвате они, прихватиће неко други.
 
Дубравко: Ми то радимо само због жена. Надамо, се јадници, да ће се нека сажалити.
 
Душко: Циљ је да засмијавамо дјевојке, јер смо још увијек у заблуди да оне воле духовите момке.
 
Дубравко: Јефтиније је овако, него да им плаћамо.
 
Како сте избрали глуму-глуматање као свој израз?
 
Дубравко: Није то глума, ми се тако понашамо у приватном животу.
 
А како сте дошли на идеју да то представите људима?
 
Дуле: Ја сам дошао на идеју.
 
Дубравко: ЈА сам дошао на идеју.
 
Дуле: Ја и Сире се знамо још док сам живио у Прњавору, па смо нешто тамо покушали. Међутим није било неке могућности.
 
Дубравко: Били су превише рурални за Прњавор.
 
Дуле: Онда кад сам кренуо студирати упознам Дубравка. И тако сједнемо на кафу, тако се понашамо, падне тих глупости разних на памет. Онда сам наговарао, што не би могли направити нешто да се зезамо сви. Дубравка сам једва наговорио, није хтио, каже нисте људи довољно вриједни за мене. Његов тетак је добар са мном, па ме молио, дај га прими да се нечим бави.
 
Дубравко: То ти је наша сујета, его. Прија ти да ти људи аплаудирају, да ти звижде, само да си у центру пажње. Знаш, ко они манијаци у Америци што побију цијелу школу, јер мисле да их нису поштовали. Ми смо били близу тога, али нисмо успјели, па се бавимо овим. Осим тога, након рата су нам одузели оружје…
 
Дуле: Сад овако малтретирамо људе психички.
 
Колико је ваш хумор озбиљан?
 
Дубравко: Сваки хумор има елементе озбиљног. Све је ствар угла како гледаш. Има и рефлексија на садашње вријеме, и свјесних и несвјесних. Људи препознају неку ситуацију која нама није пала напамет док смо смишљали скеч.
 
Дуле: Као емисија „Затворено-отворено" или емиија „Водокотлић".
 
Дубравко: Људи су то сконтали као зезанцију на данашњу телевизију. А није, то је обична глупост која нам је тад пала на памет.
 
Дуле: Мада кад видиш какв све садржаје имаш на телвизији, небулозне, као оно „На кафи са тим и тим", па смо ми смислили емисију „На великој нужди са предсједником енглеске краљевске академије…"
 
Често користите фазоне који се тичу историје, политике…
 
Дуле: Код историјских скечева видиш како народ буквално схвата историју. На примјер Марко Краљевић и Муса Кесеџија, епска пјема, то народ схвата као меч у супер тешкој категорији WБЦ верзије.
 
Дубравко: С тим што Марко Краљевић уопште није спортиста, ем игра прљаво, ем зове помоћ са стране.
 
Зашто ви толико мрзите политичку коректност?
 
Дубравко: Знаш како, политичка коректнот је данас идеологија, као и свака друга, а ја презирем идеологије. Данас је идеологија бити политички коректан, мода. Проблем је кад неко од неких вриједности направи образац по коме се мора.
 
Да ли је ваш хумор потребан широј друштвеној заједници, може ли медијски проћи?
 
Дубравко: Народ код нас има специфичан смисао за хумор, који се базира на националним стереотипима, алузијама на секс, политичаре. Немам ја ништа против, има ту добрих идеја, али за неку мањину која мало мисли главом, која је мало начитанија ту нема ништа посебно. Ја сам гледао двије-три епизоде Курсаџија, и после сконташ да се све понавља ко шпанска серија. Ми покушавамо радити нешто интелигентније.
 
Дуле: За обичан свијет то одговара, јер не морају пуно да мисле. Он кад види да онај са стрелицом гађа у Лајчака, њему је је то супер. Као они Доевропљани. Мени је јако било досадно гледати скеч, два пензионера причају, то траје десет минта, пола их не можеш разумити. То је досадно. Боље за пензионере направити да причају о дионицама Џенерал моторса, берза Њујорк, Токијо.
 
Да ли ипак осјетите потребу да искочите из нивоа клупске забаве и одрадите нешто на ТВ-у, постанете популарни…?
 
Дубравко: То нам је основни циљ, мени је од почетка циљ…
 
Дуле: Па и није сад да имамо неку велику жељу…
 
Дубравко: Како да немамо, ја се ноћи будим, не могу спавати, пред очима ми наслови: К3, БН, Виком, Пинк… Па почнем да се молим пред Митровићеве слике: О врховни вожде, боже, пусти нам емисију.
 
Дуле: Постоји свакако амбиција, али није под морање. Нећемо бити незадовољни ако не буде. Имаћемо емисију на радију Балкан, недељом у пола три, па ако будемо слушани, можда добијемо више темина, или нас позову на ТВ…
 
Дубравко: Ми не можемо бити незадовољни. Не губимо ништа.
 
Како смишљате скечеве, гдје све може да вам идеја падне на памет?
 
Дуле: Углавном се допуњујемо, некад га напише Дубравко, па га дорадимо заједно, или неком падне само идеја, а други је разради. Смишљамо стално, на кафи, у граду, у аутобусу. Градски аутобуси су непресушни извори инспирације. Или гледаш рекламу па смислиш: Мој муж је масовни убица. Стално долази кући са крвавом одјећом. Али од кад користим детерџент тај и тај, он може слободно да убија, не могу да му пронађу трагове.
 
Дубравко: А они из ЦСИ слијежу раменима, све је потпуно је чисто. Ето, то је допуњавање, на дјелу.
 
Које су вам омиљене теме за скечеве?
 
Дубравко: Жене, секс, све прљаво и перверно. Шалим се…
 
Дуле: Има свега. Историја, политика, имамо рубрику култура, па се зезамо са неким књигама.
 
Дубравко: Некад се спрдамо са озбиљним људима. Добрица Ћосић рецимо, он би требао да је озбиљан.
 
Јел се љути Добрица?
 
Дубравко: Сигурно се љути, не може спавати због нас.
 
Дуле: Има ту проблем, кад правиш скечеве гдје се спомињу разне књиге, онда мало људи конта фазон.
 
Дубравко: Што је нама доказ како смо ми генијално начитани. Оно, идеш улицом и видиш да се продаје Степски вук, Херман Хесе, нисам прочито и не знам шта је то ал добро звучи и направиш фазон. А ко је Херман Хесе уопште, чувар у зоолошком врту.
 
Зашто често поткачите Хрватску?
 
Дуле: Прије свега, Хрватска је моја домовина…
 
Дубравко: Па интересантна је, нема то везе са политиком или мржњом. Знаш кад неко хоће да буде већи него што јесте, и то смијешно изгледа. Кад неки политичар дође у Колумбији на власт, у хрватским медијим одмах кажу он је хрватског поријекла, неко 150 кољено. То је захвално за пародирати.
 
Дуле: Ма свако претјеривање је, не само хрватско, већ и српско.
 
Гдје сте све наступали?
 
Дубравко: Хоћеш редом: Олимпија…
 
Дуле: Карнеги Хол, Баљшој театар…
 
Дубравко: У Баљшој театар су нас пустили само до степеништа…
 
Дуле: Највише у Кастри, по једном у Новом Граду и Прњавору. Планирамо у Дрвару и још понегдје. Ја сам одвојено од "Атељеа" имао пар наступа са монодрамама, а крајем марта сам учествовао на данима монодраме у Београду, и освојио Награду публике и Награду за аутентичност, са монодрамом "Како од сељачине направити умјетника". У плану је и мој наступ уТузли.
 
Дубравко: Ја планирам да ово љето направим соло каријеру, турнеју по Змијању.
 
Дуле: Турнеју по Динари, ко 95 што су правили.
 
Дубравко: Хаха, Тоур д Динара.
 
Који фазон са наступа памтите, по вама најбољи?
 
Дубравко: Да је Дуле женскарош, то је најбољи фазон.
 
Дуле: Има разних. Косовски бој као фудбалска утакмица квалификација за царство небеско, онда репрезентација као пољопривредно добро, објављен списак репрезентативаца за прољетну жетву, Станковић се повриједио на вршалици, пренос маратона Книн-Београд, Прва српска сапуница Секс у офсајду (секс у недозвољеној позицији) правили смо промоције чварака, избор за суперхероја Републике Српске, и друге фазоне…
 
Какав публика реагује на вас? Примјетио сам да сте публици неозбиљни кад кажете да је крај, они и даље чекају да наставице са програмом.
 
Дубравко: Највећи је проблем што ни ми не сконтамо кад је заиста доста, па претјерујемо. Зависи. Некад осјетиш чим изговориш прву реченицу да тепублика прати, да се насмије чим те види. А некад се можеш скинути го, а сви те гледају овако, лош дан, нема хемије.
 
Дуле: Зависи и од услова за рад, које немамо, да имамо праву бину, неки простор да се промијени костим или шминка, као што смо имали у Новом Граду. Тај ефекат ипак утиче на публику..
 
Дубравко: Има неких скечева које не можеш представити вербално, већ су визуелног типа, да има јединство слике и радње. Зато имам потребу да одрадимо нешто амером, за ТВ. Па да видимо како публика реагује. Мени би био успјех и да 80 одсто људи каже да смо будале, а да нас 20 одсто готиви, да су наши.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *