ШУП прича

Одговор на питања "Како?” код нас је веома једноставан и гласи "Никако!”, а они који знају не постављају питања… Здраво! Моје име је Бојан Влајић, незапослени сам просвјетни радник из Бањалуке. Неки су ме можда видјели на телевизији, уочили у дневним новинама, читали неке моје чланке на интернет порталима или на мојим блоговима, а један […]

среда, септембар 26, 2012 / 14:12

Одговор на питања "Како?” код нас је веома једноставан и гласи "Никако!”, а они који знају не постављају питања…

Здраво! Моје име је Бојан Влајић, незапослени сам просвјетни радник из Бањалуке. Неки су ме можда видјели на телевизији, уочили у дневним новинама, читали неке моје чланке на интернет порталима или на мојим блоговима, а један дио људи се сигурно сјећа прошлогодишње бестселер приче "Како се запослити у Министарству просвјете?", о Касиповићевим методама запошљавања. Тај сам. Елем, рекоше ми тад да сам овакав-онакав и да само хоћу да се увалим (у неку солидну увалу). Није тачно. Већ четврту годину конкуришем гдје год могу, а нигдје не могу, проћи. Конкуришем од министарстава до самог дна, па сам приликом истраживања дна покушао пронаћи одговор на питање:

КАКО СЕ ЗАПОСЛИТИ У ШКОЛИ УЧЕНИКА У ПРИВРЕДИ?

Нови правилници о процедурама пријема радника у просвјети су покушај да се стане у крај кабадахијском понашању директора школа, са секундарном идејом да се покуша “очистити” биро. Иако су мањкави и у нескладу са низом закона, више се и није могло очекивати од Антона Касиповића и његове екипе дресираних мајмуна. Ипак, и то је неки први корак (у воду се баца), а сад остаје питање провођења тих правилника. Но, ова је прича почела у оном прошлом времену…

Након ситуације са Министарством просвјете и њиховог приступа који је увреда по здрав разум, живот није стао. Успут, на том фронту је сљедеће стање: Окружни суд у Бањалуци је примио тужбу крајем септембра прошле године, молбу за ослобађање од плаћања судске таксе у новембру и од тад тајац. С обзиром на изјаву Џерарда Селмана како је "Окружни суд у Бањалуци перјаница правосудног система у РС, јер је најефикаснији и најажурнији суд у РС" (Независне новине, 28.10.2011), поставља се питање какви су тек онда остали? С обзиром на наше правосуђе, морам се натјерати па сложити и кривичну пријаву по истом питању, ових дана… Поред тога, наставио сам да конкуришем гдје год могу и код оних најочитијих случајева незаконитих радњи при запошљавању искористим “све полуге система”. Хтио сам (и још увијек хоћу) да видим да неко уради нешто за мене, да ми институције за заштиту права заштите права и да ми службе за пружање правне помоћи пруже правну помоћ. Ево како то иде…

Прошле конкурсне сезоне (почетак шк. године 2011/12), у којој сам скупио десетак одбијеница, један се случај издвојио – конкурс у бањалучкој Школи ученика у привреди (у даљем тексту ШУП). Објављен је у посљедњу сриједу пред почетак школске године (што је значило да ће школска година почети а да ШУП "неће имати" професора енглеског језика), а у ОГЛАСУ је наведено да тражена документација обухвата Увјерење да се против кандидата не води кривични поступак као и Увјерење о неосуђиваности. У свом досадашњем конкурисању нисам се срео са таквим захтјевом, нити сам икад чуо за ово друго увјерење. Додуше, јесам чуо за неке друге ствари, нпр. Закон о заштити личних података БиХ који каже да таква увјерења спадају у посебну категорију података (Члан 3) чија је обрада забрањена (Члан 9). Имајући то у виду, али и дружење са колегама прије/током/послије разговора за посао, одлучим се да окушам срећу, прилажући само Увјерење о невођењу кривичног поступка (које сам имао при руци а чија формулација садржи и елементе другог увјерења). Прошетам се до ШУП-е, код секретара предам своју ПРИЈАВУ са документима, покупим печат на копији и правац кући. Нисам имао никаквих илузија да могу добити тај посао, већ једноставно попуњавање времена простором, да неко не би рекао да нисам покушао, ипак је то моја струка.

Поче школска година, прође прва седмица, од ШУП-е нема гласа. Тек у другој седмици шк. године на моју адресу стиже писмо, као и обично, ОДБИЈЕНИЦА. Не би се та одбијеница ни по чему разликовала од других да се у њој не спомиње разговор са кандидатима. И ја сам био кандидат, а на разговор нисам позван. С обзиром на вишак канцеларијског материјала у кући, одлучим да упутим лежеран ПРИГОВОР Школском одбору, са једноставним питањем кад је уопште одржан разговор и зашто нисам позван на исти. (Успут, након прошле приче сам чуо пар критика на рачун мог начина обраћања институцијама, гдје ми се замјера неозбиљност. Није то неозбиљност, ја се само трудим да будем на нивоу. Додуше, мало више пазим на зарезе…)

У законском року, или мало послије истог, стигао је ОДГОВОР, лежернији од мог приговора. Стало је у једну реченицу да нисам приложио комплетну документацију. Та штурост ме је просто натјерала да ствар мало боље истражим. С обзиром на Члан 4. Закона о слободи приступа информацијама РС, одлучим се да ШУП-и упутим ЗАХТЈЕВ да ми доставе конкурсну документацију, чисто да се ствар мало покрене. Да видим колико је укупно било кандидата на конкурсу, колико нас је отпало због "некомплетне документације". Као и обично, тај сам захтјев доставио лично, да бих добио протоколисану копију – доказни материјал. Кад сам се појавио код секретара, човјеку није баш било јасно шта ја то тражим. Затражио је од мене да му прочитам шта то пише, што сам одбио. Просвјетни смо радници, знамо читати обојица, он је стар а ја сам лијен. Секретар је убрзо анализом садржаја схватио о чему се ради, а затим телефоном позвао неког човјека за којег мислим да је предсједник Школског одбора. Док смо чекали истог, секретар ми је у повјерењу рекао да он није баш задовољан избором професора енглеског језика, па смо обојица дубоко удахнули. Ех, шта ти је живот… Након пар минута стиже човјек за којег претпостављам да је П.Ш.О. који ми каже како је мој приговор обрађен и утврђено је да нема никаквог основа за жалбу, те како се они позивају на Закон о раду РС, па ми спомену примјер неког професора за којег се накнадно сазнало да је осуђиван па је то био скандал. Спомиње још да могу ићи на суд, али то траје… Ја кажем да се позивам на Закон о заштити личних података БиХ те да планирам ову ствар да препустим Омбудсману, па ћемо видјети већ ко је у праву (чији је закон јачи), узмем протоколисану копију захтјева и одем.

Није пуно прошло, стигао је ОДГОВОР. На жалост, у одговору нисам добио никакав одговор, а квалитет услуге је био на нивоу Мајкрософтове подршке корисницима: просто је невјероватно да се подаци о конкурсу налазе код секретара или у административној служби школе, зар не? С обзиром да ми се више није дало ићи до ШУП-е, на сцену ступа џокер – Омбудсман за људска права БиХ. Имам срећу па живим у Бањалуци, тако да ми је канцеларија Омбудсмана удаљена неких 40-ак минута шетње. Прошетам се до тамо, правницу задужену за помоћ грађанима укратко упознам са ситуацијом а она ми каже како су они разним установама "сто пута понављали да се та увјерења не траже на конкурсу", те ме упути да испуним жалбени формулар (ПРВА СТРАНА, ДРУГА СТРАНА). На моју молбу да заједно испунимо тај формулар, бивам ипак упућен да то учиним код куће, културно (ни кафа ни ракија, губи се, ти прљави хипику). Формулар сам попунио код куће и предао сутрадан, било је то тамо неког децембра. Убрзо ми је стигло ОБАВЈЕШТЕЊЕ да је жалба примљена, те су припреме за дочек Нове године могле да почну…

С обзиром на зимски распуст и "Свети Јануар", нисам ни очекивао да ће се нешто десити у том периоду, и ваистину, није се ни десило. Прича свој наставак добија почетком фебруара, у коверти од Омбудсмана ми стиже ЗАХТЈЕВ да доставим коментар на ОДГОВОР оних из ШУП-е. Тамо гдје ја нисам имао среће, Омбудсман јесте – ШУП је дала податке о броју кандидата на конкурсу: укупно је било 34 кандидата од којих 25 није имало комплетну документацију. То је потврдило моје сумње да је ствар крајње сумњива. Прво што бих волио да знам јесте који је то документ недостајао мојим колегама (не знам али претпостављам), а затим бих волио да знам колико је мојих колега осуђивано, правоснажно а и неправоснажно (не знам али претпостављам). Кад сам се већ тако лијепо запитао, волио бих и да знам чији потпис стоји на часовима током прве радне седмице, док још конкурс није био закључен. Да ли је то потпис оног кандидата чије име стоји на рјешењу о пријему? Не знам али претпостављам… Било како било, ја сам се након тих нових момената у причи опет прошетао до Омбудсмана и тамо на лист папира срочио кратки КОМЕНТАР.

Негдје у то вријеме сам у шали отишао до канцеларије Службе правне помоћи Града Бањалуке, чисто да видим шта ће ми рећи Нада Арбутина, правник задужен за помоћ грађанима. С обзиром да сам већ једном био у истој канцеларији и умјесто правне помоћи добио потпуно погрешан савјет (који, хвала себи, нисам послушао), нисам имао превише очекивања. Додуше, морам признати и да је Нада иницијално била релативно коректна: с обзиром да је правна помоћ бесплатна за незапослене, она ми је повјеровала на ријеч – нисам се морао вратити кући по картон са бироа. Њој сам укратко објаснио о чему се ради, показао документе и оглас из новина а она ми је на то рекла да немам никаквог основа ни за жалбу ни за тужбу, да је сасвим нормално да се та увјерења траже на конкурсима, "да је тако одувијек". Онда сам је упитао да ли она зна шта је Агенција за заштиту личних података БиХ и откад та агенција постоји. Она није чула за ту агенцију. Затим сам упитао да ли је упозната са Законом о заштити личних података БиХ. Није чула за тај закон, односно, да цитирам: "Ми овдје не добијамо те БиХ законе." На то сам рекао да би било добро да се упозна са истим и напустио просторију. Као што рекох, нисам очекивао правну помоћ, али нисам очекивао ни да чујем потпуну глупост. Овдје имамо ситуацију да правник задужен за помоћ грађанима није упућен у законе државе у којој живи. Не би то био толики проблем да то није била правно веома "актуелна" ствар, да Центар цивилних иницијатива није својевремено покренуо кампању "Бесплатни конкурси" у којој се позива на мишљење Агенције за заштиту личних података БиХ гдје се наводи да је тражење таквих увјерења као услова приступања конкурсима НЕЗАКОНИТО. И сад, за мене је лако, ја сам тамо отишао веома упућен у материју, али, шта је са људима којима је стварно потребна правна помоћ? Ко зна колико их је добило погрешан савјет и због тога одустало од борбе за своја права… Да наведем још да сам неких два мјесеца послије тога опет отишао на исто мјесто, с циљем провјере да ли се Нада Арбутина ажурирала по питању Закона о заштити личних података БиХ. Наравно да није. Била је једнако тврдоглава и набијеђена као први пут, али нешто друго ми је било много горе. Наиме, док сам чекао на ред да уђем код друге службенице (функционишу двије канцеларије), примјетио сам да људи који долазе по правну помоћ масовно избјегавају Наду. Један пензионер ми је био јако симпатичан, човјек добио рјешење о смањењу пензије на минималну па дошао да види шта ће и како ће… Каже он: "Ја већ пет година долазим овдје, а ова [мислећи на Наду] ми никад није помогла. Ништа неће да слуша, само те избаци напоље. Ова друга лијепо саслуша, хоће помоћи, ал’ ова…"

Било како било, коментар Омбудсману сам уручио у фебруару (а прво обраћање њима је било у децембру), нема још одговора, а с обзиром да сам навео како би било лијепо да се о свему обавијесте и осталих 24 кандидата са "некомплетном документацијом", имао сам идеју да би то могло потрајати… Заправо, нема још званичног одговора, али није да Омбудсман не ради ништа. Дана 23.04. текуће године се десио телефонски позив гдје сам са једне стране био ја а са друге Омбудсман, зову да ме пробуде телефоном у цик зоре око 10:30. Тада ми је речено да је и Агенција за заштиту личних података БиХ упозната са случајем (а упознао сам их путем ел. поште, па кад сам видио да обраћају пажњу на приложене документе отприлике колико и ја на мршаве пјевачице народне музике, одустао од даље комуникације), упитан сам шта сам још урадио, односно, јесам ли ја направио нешто да они не морају ништа. Био сам крајње лежеран па сам рекао Омбудсману да од њих ништа не очекујем, као ни од Агенције за заштиту личних података БиХ, јер је то пуно празне приче а дјела нигдје. Док се они премишљају како да ураде нешто по питању провођења закона којег су донијели, ја сам написао тужбу која је отишла у Окружни суд а затим уступљена стварно надлежном Основном суду. Промашена надлежност је усљед погрешног бесплатног правног савјета, међутим, у питању није била Нада Арбутина већ друга службеница која је макар била вољна да саслуша случај и посавјетује колико зна и умије – ни особље Омбудсмана ни Агенција за заштиту личних података БиХ ми нису хтјели (знали?) одговорити на питање у надлежности којег суда је овај случај. Дакле, у Основном суду то стоји већ пола године, докад ће, не знам. Омбудсман, који је заправо отчепљивач одвода – служи за слање ургенција институцијама које се оглушују на законе о слободи приступа информација, мени не одговара већ скоро пола године. Чиме бих ја требао да отчепим отчепљивач? Коме да шаљем ургенцију?

Summa Summarum:
Омбудсман за људска права је увала борова, прва линија одбране државног инвалидитета.
Агенција за заштиту личних података БиХ активно штити само плате запослених и имовинске картоне политичара.
Бесплатни правни савјети не постоје.
Правосуђе Републике Српске је бриљантно неспремно (и у овом домену).

Односно, књижевним језиком:
КОЈИ ЈЕБЕНИ ОМБУДСМАН?!
КОЈА ЈЕБЕНА АГЕНЦИЈА ЗА ЗАШТИТУ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА БИХ?!
КОЈА ЈЕБЕНА ПРАВНА ДРЖАВА?!
КОЈА ЈЕБЕНА ДРЖАВА?!

Е, сад, још увијек се није десило да је конкурс поништен (што у овом тренутку нема никаквог смисла нити значаја), да сам добио неку одштету (што би имало значаја, да то спискам на шешире), да је ШУП кажњена или нешто на том фону, али, једна “глобалнија” ситница јесте. Ако се погледа да су се на просвјетним конкурсима прошле године "без пардона" тражила увјерења о некажњавању/неосуђиваности као и љекарска увјерења, ситуација је сада мало другачија у што се веома лако увјерити кад се погледа какви се огласи сад објављују, а све усљед становитог дописа. Било би мало нескромно да мислим да је наведени допис Министарства просвјете и културе РС (ПРВА СТРАНА, ДРУГА СТРАНА) из јануара ове године настао након моје жалбе Омбудсману, али… јесте. (Сви су повезани.) А Касиповић ни "хвала" да ми каже, а гледам га како пуши (цигарету) док вози ауто, а онда на дневнику прича о опасностима пушења (цигарета), лажовчина новинарска.

Ето, макар је тај детаљ око оглашавања конкурса једна мала побједа (отприлике као смањење плата у Парламенту БиХ од 4,5%… грохотом се смијем), а у причи око запошљавања и проблема при је остала још једна ставка, још један камен који би ваљало преврнути или можда још боље, стуцати чекићем. Тај камен је Просвјетна инспекција. Лично им нисам ништа пријавио, али имам случај у најближој породици да је управо инспекција заташкала ствар и већ ко зна колико уопште не одговара на допис – биће да чекају “ургенцију”. Ја сам се задесио тамо прије који дан (да не буде да нисам), и искрено сам се потресао кад сам видио ко ради тамо, од портира (а можда је и портпарол) који ословљава са “друже” па до човјека којем сам покушао описати један случај а који, касније увиђам, материју познаје “рекла-казала” и стиже да ме благодари реченицама које садрже “они су требали да Вам…”, што, наравно, нису.

Било како било, ово је још само један сегмент илустрације пропасти наше (а ова конкурсна сезона већ сад поприлично обећава), па ако неко није знао, а има и таквих, сада ће знати. Одговор на питања “Како?” код нас је веома једноставан и гласи “Никако!”, а они који знају не постављају питања…



0 КОМЕНТАРА

  1. Hvala Frontalu!

    Elem, riječi napisane VELIKIM slovima (sem ovih „književnih“ izraza) su bile linkovi do dokumenata spomenutih u priči:
    http://s1098.photobucket.com/albums/g373/bvlajic/shup/

    Spomenuta „prošlogodišnja bestseler“ priča je:
    http://banjalukain.com/blog/kako-se-zaposljava-mimo-konkursa-u-ministarstvu-prosvjete-rs
    Odnosno:
    http://apsurdsrpski.blogspot.com/2011/09/lec-go-dio-cetvrti.html

  2. Сто посто се слажем са претходним коментаром.

    Посао наставника у школи дефинитивно није опција за овог момка. И да нађе посао у просвјети, гарантујем да би се послије максимално 3 године горко покајао.
    Има у њему штофа за нешто много озбиљније.

  3. Dobar tekst, tečan i razumljiv, i kao što neko reče u duhu Kafkinog Procesa.
    Kampanjom „Besplatni konkursi“ je CCI više od godinu dana ukazivao na nezakonitost trazenja određenih dokumenata prilikom raspisivanja Javnih konkursa. Na kraju Ministarstvo prosvjete i kulture RS poslalo Instrukciju školama u kojima se nalaže da Uvjerenje o nekažnjavanju poslodavac ima obavezu da traži službenim putem od nadležne SUP-a dok se Ljekarsko uvjerenje može tražiti samo od onog kandidata koji bude izabran na određeno mjesto a prije potpisivanja Ugovora o radu.

    U nastavku emisija kojom je CCI kampanju podigao i na javni nivo:

    http://www.youtube.com/watch?v=VXj2D6AcA-M

  4. Када сам једном тражио увјерење о некажњавању, десило се да је службеница погријешила презиме. Ја сам јој скренуо пажњу на то тј. да увјерење није валидно… Она је љубазно пронашла неки Word документ, поправила презиме и одштампала и овјерила ново увјерење… Толико о провјери података, изда се увјерење на непостојеће име и презиме и напише се да је све у реду…
    Као и све код нас, све је про форме… тамо неко тражи неки папир, а због чега, није његово да мисли… тако се то ради…
    Као она за „бесплатну правну помоћ“ из текста… тако то иде, није битно шта пише у Закону…

    ПС. Свака част за чланак.

  5. Hvala na komentarima i čitanju.

    Priča je napisana prije par mjeseci, al’ stajala u ladici. S obzirom da stižu novi slučajevi (neregularnosti), red je bio da se ovaj objavi, čisto da me ne zaboravi ekipa (dresiranih majmuna) iz Ministarstva prosvjete.

    Koga to zanima, autor (ja u trećem licu) objavljuje ponešto na svojim blogovima, jedan je prethodno već naveden, a drugi je:
    http://bojan5150.mojblog.rs/
    (Objavi ponešto i na kojekakvim portalima, kad pokažu spremnost da mu plate.)

    E, da, ima još jedna stvar:
    http://www.ombudsmen.gov.ba/materijali/preporuke/P-66-12%20Z-BL-04-757-11%20Konkursna%20dokumentacija.pdf
    Nije da Ombudsman nije ništa radio… Trebalo im je pet mjeseci da konstatuju ono što sam ja naveo u svojoj žalbi. Jedino što su zaboravili da to meni dostave, a vjerovatno i Ministarstvu prosvjete. Bitno je da je ta veza radila odmah nakon moje prijave.
    Za ovo rješenje sasvim slučajno saznah juče u komunikaciji sa jednom kolegicom koja se takođe bori sa konkursnim neregularnostima…

  6. Teк сад прочитах овај текст. Жалосно је колико људи с факултетским дипломама не може годинама до посла. Овај текст најбоље осликава да ми немамо ни држави ни ентитет већ живимо у жабокречини.

    Супруга мог пријатеља је професорица физике (знамо да су они најтражнеији), али за њу нема посла, јер јој траже неку лиценцу или сертификат, не сјећам се тачно.

    Мислим да Бојан вриједи и да може радити различите послове, али да би ипак требао да има посао у струци под А.

  7. Deder da malo mlatnem (polu)mrtvog konja po leđima…

    Djelimičan rezime kao uvod: usljed pogrešnog besplatnog pravnog savjeta tužbu predam u Okružni sud, oni je po službenoj dužnosti proslijede u Osnovni, odatle četiri puta dobijam da ispravim i dopunim tužbu da bude u skladu sa relevantnim zakonima. Biće da nije jasno šta hoću, iako je npr. Ombudsmanu na prvu bilo jasno, samo što mi to četiri mjeseca nisu htjeli reći (Ombudsman mi je poslao mišljenje dan nakon što je tekst izašao na Frontalu). U redu je, prihvatam, nisam pravnik, ispravljaću dok ne bude sve uredno.

    Međutim, posljednji zahtjev suda je na granici apsurdnog.

    Naime, po zahtjevu suda kao drugotuženu sam morao navesti radnicu koja je primljena na tom konkursu. U jednoj dopuni tužbe to sam i učinio:

    Poštovani, upućujem ovu dopunu i ispravku u skladu sa Rješenjem od 15.11.2012. godine koje se poziva na Članove 293. i 295. ZPP RS.
    U Rješenju se spominje da kao tužena strana, pored poslodavca, moraju biti obuhvaćena lica koja su izabrana (M.D.) i „čije se odluke osporavaju“. M.D. nisam označio kao drugotuženu jer na konkursu uopšte nisam došao u ravan sa njom kao ni ostalim kandidatima koji su u potpunosti prošli konkursnu proceduru (bili pozvani na razgovor). Odluku kojom su ugrožena moja prava potpisuje Škola učenika u privredi.
    Ukoliko M.D. mora biti označena kao „pasivno legitimisana“, onda neka bude, međutim, apsolutno ne želim ni na koji način da je oštetim, jer ne vidim nikakvu njenu krivicu. Ukoliko se misli na njenu odluku odnosno potpis na ugovor o radu koji je zaključila sa školom, smatram da ona nije znala bilo šta o onome što je prethodilo, nezakonitostima pri organizovanju konkursa, te da nema bilo kakvu odgovornost za te radnje.

    Nakon toga stiže još jedan zahtjev za ispravku i dopunu tužbe, pored odgovora advokata kojeg je ŠUP angažovala. Simpatično mi je da je škola angažovala advokata, budući da treba da imaju pravnika sekretara, ali eto. Odgovor advokata je priglup, pun nepismenosti i nebitan.

    Sa druge strane, zahtjev za ispravku sadrži veoma bizaran zahtjev:

    http://3.bp.blogspot.com/-5UMX72ujhj4/USEJtrJf-UI/AAAAAAAAAK8/JaHiuoGeuPs/s1600/rjesenje+13.02.2013.jpg

    Pored svega izrečenog, činjenice da je angažman u školi bio na određeno vrijeme i, logično, istekao, sud ne odustaje od vrhunske krutosti pa se tako traži, i to OD MENE, da navedem adresu osobe sa kojom nemam nikakve veze niti bilo šta tražim od nje. Segment „Po izjavi direktora škole“ je posebna komedija.

    Odakle uopšte da ja imam tu adresu, i da li je uopšte zakonito da je tražim okolo?

    Bilo kako bilo, riješiću nešto u toku ove sedmice, ispravka će doći u sud, sa adresom ili bez, a desilo se da imam nekog posla u Ministarstvu unutrašnjih poslova (poslovnih poslova, da ne bude zabune), pa ću da provjerim šta i kako…

  8. Moj Bojane, diko moja, zbog tebe, i zbog puno još takvih Bojana, ja se pišam na ovakvu despotiju rs,a najprije na one koji su prisvojili našu RS, bcajući sve nas u bezizlaznu neljudsku bijedu afričkuh razmjera.
    Vidiš, Boki moj, cilj firčija i njegoih fašista i jeste da se vi ne poženite i nepoudate, da djecu ne rađate, da bježite odvde kako bi ovo ostala pustoš od kje bi imali koristi naši nekadašnji porobljivači čiji su frčijevci sa njim na čelu plaćenici.
    I, najžalije mi je , Boki moj, što su uspjeli u naumu zločinačkom, što su nas porobili bez opaljenog metka, a neprebolna rana mi je što nas pobi svojom prljavom šapom mile, majka mu kukala, a ne pavelići, adolfi i alije.

    No nadam se, i dragom Bogu se molim, da ćemo barem nešto da spasimo, da je majka srpska rodila sokola koji će dohakati i crnom mili,da će mu se zatrati pogano sjeme kako više niko nikada ne bi doživio ovakvu mirnodopsku stradiju.

    Pozdrav svim Bojanima i Bojanama širom naše republike!
    Čika prijedor vam drži palčeve: i zlo ima vijek trajanja.

  9. Бојане да си се запослио из прве шутио би ко заливен, не би ти сметао ни Додик ни Касиповић ни локални директор школе…кад су те одбили спреман си да рушиш државу.
    Стрпи се мало..доћи ће неко и из твог села на власт.
    Доста ми је оваквих.
    Чим видим да неко овако врјеђа људе знам да је у питању повријеђена сујета.

  10. Objave konkurs na kome traže Uvjerenje o nevođenju krivičnog postupka .

    Konkurs često bude otvoren samo 8 dana.

    Ukoliko ne živite u gradu u kome je sjedište Okružnog suda koji izdaje uvjerenje o nevođenju krivičnog postupka potrebano je 7 dana da Osnovni sud kome ste predali zahtjev pošalje zahtjev Okružnom sudu i da okružni sud vrati natrag uvjerenje Osnovnom sudu.

    Tako da imate šanse da pošaljete kompletnu dokumentaciju na konkurs samo ako ste znali kad će konkurs izaći ili ako ste prvi dan kad je konkurs objavljen odmah pohitali u sud i podnijeli zahtjev za uvjerenje o nevođenju postupka.

    I naravno uvjerennje o nevođenju postupka važi 3 mjeseca.

  11. Sword1 vrlo dobro uočavaš stanje na terenu, svaka čast.
    A pogledajte samo šta ovaj prijedorski mamlaz radi pa još nam omladinu odvraća da se ne trebaju ženiti i udavati dok im država ne obezbjedi sve pod nos. Ni moj đed nikad nije radio pa je imao 5 kćerki i sina u to vrijeme, a nije jedini takav bio nego je to bio običaj u ona vremena da se djeca rađaju i da se ljudski rod povećava. Zasukao je rukave, u njivu u 6h ujutru a iz nje u 6h poslepodne pa ih sve izveo na put. Sram te bilo, odlazi iz ove države nikogoviću!

  12. Бојане, радује ме да си коначно као аутор стигао и на Фронтал- Сигуран сам да ће твој текстови бити радо читани.
    Ти си један од представника стасале генерације синова наших сабораца. Ви сте највећа опсаност сваком тоталитарном режиму који вријеђа понос предака и памет синова!Честитке и подршка!

  13. У Бојаново име (надам се да се неће наљутити):

    Sword1, 17.02.2013. 18:39:17

    Кратко: СРАМ ТЕ БИЛО !!!!!

    herctref, 17.02.2013. 19:30:14
    Прича о товом дједу, можда није ни лоша… Само је проблем што су неки други „шљегли са њиве“ и сад предају по школама са разним „БЛЦ или АПЕИРОН“ дипломама, а Бојан би по теби требао да засуче рукаве па на њиву…

    Бојана велика подршка и надам се као што „Карабаја“ рече СВАНУЋЕ ПРОЉЕЂЕ…

  14. Čika Zoka, hvala.
    K’o što rekoh, biće nešto od nas, a bilo bi dobro da to bude nešto drugo (u odnosu na ovo sad).

    Vuče, hvala, ali ovo je iz septembra prošle godine. Tekst sam „pridigao“ zbog ove stavke da sud od mene traži da dostavim adresu osobe koja je prošla na tom konkursu, a koju sam, mimo svoje volje, MORAO navesti kao drugotuženu. Ja se samo pitam, kako? Odakle mi ta adresa? Nije li logično tražiti tu adresu od ŠUP-e ili MUP-a?

    Na stranu sav apsurd slučaja da se od mene četiri puta traži ispravka i dopuna tužbe, u prvi mah kroz krajnje nejasna obrazloženja, i da takva praksa prestane tek kad sam napisao „zašto mi navodite čitav Član 53. ZPP, kao da tužba ne sadrži ništa od navedenog“. Nakon toga je prepiska sa sudom postala djelimično razumljiva. Ja ne bih da budem drzak, i inicijalno svakom prilazim sa poštovanjem, ali ovdje kod nas nema ništa dok ne pokažeš zube… Ako je tako, dobro. Zube imam, 30-ak komada, a jedan je od titanijuma.
    😀

    A spomenuo sam onomad, imam u planu jedan tekst za koji se nadam da će se naći na Frontalu, o zapošljavanju odnosno poštovanju novih prosvjetnih Pravilnika. Pored toga, sumnjam da će se nešto moje naći ovdje: Frontal već ima neke svoje ljude i ustaljenu šemu, a ja volonter nisam, „dnevnu politiku“ ne bih da komentarišem, radim isključivo kad sam inspirisan…

    Sa druge strane, Frontal može slobodno da preuzme npr. tekst o „Đokoviću“:
    http://bojan5150.mojblog.rs/p-novak-dokovic–slika-propasti-nase/191833.html
    Al’ je pitanje ima li političke volje za tako nešto…
    😀
    (Drag mi je taj tekst puno, posebno što mnogi ne shvataju poentu.)

    Trenutno radim pomalo na nekih par tekstova (nadam se da ću uskoro završiti onaj koji se zove „Teorija 80%“), pa šta bude „za štampu“ naći će se tu negdje (linkovano u komentarima), da nerviram ove SNSD trolove, malo onako, iz prikrajka.

  15. Novo_vrijeme, hvala.
    Nadam se da ćemo malo razmrdati neke čmarove.

    I da se ne izgubi iz vida:
    http://www.ombudsmen.gov.ba/Preporuke.aspx
    P66/12 – Konkursna procedura – Usklađivanje sa zakonom o zaštiti ličnih podataka
    http://www.ombudsmen.gov.ba/materijali/preporuke/P-66-12%20Z-BL-04-757-11%20Konkursna%20dokumentacija.pdf

    Dakle, utvrđeno je 1/1 da je ŠUP-a prekršila zakon.
    Sam Kasipović je bio obaviješten o slučaju dan nakon što sam se obratio Ombudsmanu, Ministarstvo je zbog toga uputilo dvije instrukcije školama da se ta uvjerenja ne traže…
    😀

    Ja nisam htio ići na sud, to piše u mojoj tužbi. Mislio sam da će Ombudsman riješiti nešto. Kao što vidimo, to je bilo gubljenje vremena. Kad sam došao na sud, evo šta me dočekalo…

  16. Одушевњен сам кад чујем да један млади човјек има енергије за живот и у томе је и упоран.Свака ти част и резултат неће изостати.Тачно је да је пут више него макадамски,али резултат ће амортизовати сву километражу.Прошао сам ја више пута такав ауто-дрм и увијек ми се појави нови,зато морамо сви читати закон,а сада је са овом техником много лакше,али је са људским облицима много теже.Тачно је да старији људски облици не знају много користити рачунар,али и млађи претјерују са некаквим пројектима.На неком порталу ме привукао наслов твог текста о Нолету и прочитао сам неколико коментара испод и одустао,а мој коментар на те коментаре је:
    мислити и размишљати многе збуни;људи размишљају,а мисле мајмуни…Иначе,знање и размишљање је наш велики проблем и лако прихватамо сервирано и бучне идеале у људском облику;а текст који си писао о Нолету је вјероватно теби својствен начин изражавања,па треба понешто и знати па схватити онај низ слова онако поредан.Драго ми је да ти није главна мисао:баш нас брига то нам прија; кладионица,странка и серија…Добитну комбинацију већ имаш младост-знање-енергију,искористи је и само напријед.Жив,здрав и весео увијек био!

  17. Питао сам једног успјешног доктора зашто се почео бавити политиком,а он ми је одговорио да је боље да се он бави њоме,него она њиме…Па да ми оснујемо странку нову;па да трошимо државну лову;а стићемо до државне касе;лажним обећањима,зна се;јер изрека је стара била;народ је најјача кобила;једини проблем идеје ове;како ће странка да се зове…

  18. Srpska socijaldemokratska napredna stranka (ili samo NS)
    Nismo se oporavili ni od povratka povampirenog reformiste, a sad i navodni ekspert za mnoga navodna krivična djela (vidi slučajni tekst Aleksandra Lukina, Vostok.rs, www. Istinito.com) i pokajnik, pokušava da nađe uhljebljenje na političkoj sceni RS. Recimo da ne znamo ko, zašto i sa kojim (naravno, pravednim) ciljem uvlači poštenog (dok se ne dokaze drugačije) Dragomira Babića u igru, i to pod okriljem novopredstavljene Napredne stranke/NS. Recimo je ovo za mnoge bio grom iz vedra neba, dok za neke osvjedoče cigaretđija i duvanđija nije. Recimo da mi koji uz jutarnju kahvu pretresemo fudbal i dnevnu politiku počnemo da se pitamo „otkud sada to“; ako nas ova priča i dalje zanima, mozemo doći do raznih zaključaka. Npr.čitajući pokajnikov intervju od 11. februara u „našoj“ biritiji, čini se on „upucavao“ Vučiću, jer je ovaj, po pokajniku, po vrijednosti i minulom radu odmah iza Aleksandra Makedonskog. Da se zaključiti da se i kao lider nove opozicione stranke nije pretrgao i u ruženju SNSD-a i Mileta. Šta zaključiti, ako mislimo da znamo da Acika neće da vidi Mileta ni nacrtanog i da mu navodno sprema sudski proces vezano za dešavanja oko Komgrap-a. A i zašto bi preko noći beskompromisni borac pritiv kriminala Acika igrao na kartu čovjeka sumnjivog morala? Zato što nije tako beskompromisan ili …da se pokajnik trpa tamo gdje mu nije mjesto? Šta onda da pomislimo? Da zapravo (ne)vješto gura Aciki prst u oko, ne bi li Mile na kraju platio ceh? Da su se neki vječiti mali igrači opet upetljali za račun nekog velikog, ne bi li one druge dovoljno velike stavili u što manje okvire? Šta god da je, početak je loš, jer je izbor (DB-a) loš i jer je malo njih koji ne bi povjerovali u navode sa početka teksta. Mahalska politika? Ili viša, perfidna politika? Ili namjerno srozavanje opozicije pridruženjem još jednog (navodno) srozanog?

    Za Beograd (preko Pavlovića mosta)
    Pomene li mi još neko Specijalni paralelne veze za maticom, grohotom ću se nasmijati…ili ću ga otjerati u…. ZaŠto takav jed? Pa pokušavajući da dođem do auto puta,“svlačeći se s Pavlovića Bridge-a, tri puta sam zastajao i pitao prolaznike kuda dalje. Šta mi to govori? Da Beograd neće da čuje za nas s ove strane ćuprije, niti ih zanima da nas vide u prestonici. Jer, da je drugačije, bar bi saobraćajnu signalizaciju postavili. Ne moraju baš i so i hjleb da nam iznesu, da ne ispade da ovde nemamo hljeba dovoljno. Bitno je da je njima Brisel bliži od Banjaluke.

    Domovinsko-odbrambeni general i srpski jezik
    Denem se ja onomad u lijepoj tisućljećnoj njihovoj. Da skratim, privatno je imanje, jedan od gostiju je i osvjedočeni branitelj, klase generala. Ljubazni domaćin mi je na lijep način pokušao reći da ne bi bilo dobro da govorim srpski! Samo mjesec dana prije ulaska RH u EU i skoro osamnaest godina poslije rata?! Pala mi je klapna. Manje ljubazno sam se oprostio sa domaćinom. Sjedi di si, i za di si nisi, pomislih, kad sam došao k sebi. Ko me tjerao da idem i u Srbiju i u RH. Ko me uopšte tjera da živim u Bosni i na ovom nesrećnom Balkanu?

    Lična, grupna i institucijalna sramota
    Bardača – jedna priča. Nije priča tužna, mi smo idioti! Čudi me samo da je i onih (navodno) šest vrsta ptica ostalo, trebali smo ih sve potamaniti. E moji srbi, e moj Milovanoviću, zlotvori kratkovidi i nepismeni!

    Mile Touring
    Štutgart, Moskva…Hypo, (Omar) Žinovski… ali, o tome kad malo slegnu utisci sa putovanja.

  19. Увијек сам говорио да је право срање од науке (правници вријеђајте се колико год хоћете, ал’ваша наука је таква 1+1 никад није 2)…

    Бојане, капа доле старац. Кад све се заврши можеш постати судски тумач за енглески :))))

    Докад ћеш нас Господе остављати на милост и немилост овом полусвијету?

  20. Поздрав за Бојана и остале који пишу на ОТВОРЕНОМ ФРОНТУ.
    Поздрав и за ове који нас критикују, нека су бар негдје опозиција.

    Стрпите се још мало, прво да хитно спасимо природне ресурсе вриједне 200 милијарди марака, после тога нова власт, доношење стратегије развоја РС у скупштини, онда улагање у стратешке приврене гране.

    Видјећете а надам се многи и учествовати у највећем преображају једног народа и државе за свега четири године.

    Видјећете колико ће се уложити у пољопривреду, колико ћемо имати хране за нас и за извоз, видјећете како се користе и који енергетски потенцијали, видјећете како се води министарство туризма,урбанизма, грађевинарста и екологије.

    Видјећете како се подиже производња што је ови шупци који су је уништили зову реални сектор.

    Видјеће и ови који нас својим писањима овдје покушавају дезавуисати како се води држава, штити интерес младих људи и дјеце, како се чува достојанство оних који су својом крвљу ову државу створили.

    Ускоро ћете господо лицемјери имати прилику да пишете коментаре нападајући власт са мјеста опозиције.

    П.С. Молим вас сачувајте своје никове кад дође до промјена, да видимо хоћете ли и нас тада бранити као што браните ове које одлазе, очигледно волите само власт бранити.

  21. Veliko hvala, drugari, a malo hvala trolovima. I oni su potvrda da nešto radim kako treba.

    Buddha, sudski tumač za engleski, teško. Kad sam završavao gimnaziju stvarno nisam imao ideje šta da studiram (a rekli mi da moram nešto), ali sam znao šta sigurno ne želim: pravo i ekonomiju. Dijelim tvoje gađenje prema pravu i proširujem na ekonomiju.
    Engleski je relativno slučajan izbor bio, ima simpatična priča vezana za to ali nemam snage da je ispišem… A super mi je došao nakon matematičkog odjeljenja u gimnaziji.

    Inače, kao što rekoh, ove sedmice imam skoro puno radno vrijeme u lameli na adresi Trg Republike Srpske 8, pa ću da prijavim utiske. Zasad samo mogu da se smijem potajno.

  22. Priča se nastavlja, evo ovdje par riječi:
    http://apsurdsrpski.blogspot.com/2013/03/nastavak-suplje-price-efikasnost-suda.html

    Inače, što se tiče spomenutog radnog vremena u lameli na adresi Trg Republike Srpske 8, odrađeno je, trudio sam se koliko sam mogao, i sebi sam sačuvao jedan trofej. U pitanju je kopija radne verzije „Akcionog plana za implementaciju strategije borbe protiv korupcije u Ministarstvu prosvjete i kulture Republike“ (brutalan naslov brutalnog dokumenta), što negdje, nekako ima veze sa ovim što je zapošljavanje u prosvjeti ovakvo kakvo jeste. Biće koja riječ o tome u narednom tekstu za Frontal, nadam se uskoro.

    http://www.zaslike.com/files/cf9vxuyd9533lt9hoh9e.jpg

  23. Жао ми је човјека јел исту муку мучим тражим посао шест година,ал са друге стране тако нам и треба марва и стока од нашег народа само ћуте и трпе,ето ти сад народе стоко једна нема више социјализма,сад ти је добро имаш свега купити у продавницама ал посла нема ал шта то има везе кад имамо своју Републику Српску,Србију,Хрватску,Босну и остале националне торове само грцај народе ваљда ће ти једном доћи крај.

Оставите одговор на prijedor Одустани од одговора