Суд јавности и симболи мучеништва

Многи ме питају шта то чиним посљедњих дана, па је ред да им и одговорим. Пише Борис Радовановић Током криминалистичке каријере навикао сам да дјелујем иновативно и успостављам нове криминалистичке и кривичнопроцесне инструменте и процедуре, па то чиним и овом приликом. Конкретно, започео сам један нов и крајње специфичан облик истраживања тешких злочина, каквом додјељујем […]

недеља, април 26, 2015 / 19:09

Многи ме питају шта то чиним посљедњих дана, па је ред да им и одговорим.

Пише Борис Радовановић

Током криминалистичке каријере навикао сам да дјелујем иновативно и успостављам нове криминалистичке и кривичнопроцесне инструменте и процедуре, па то чиним и овом приликом. Конкретно, започео сам један нов и крајње специфичан облик истраживања тешких злочина, каквом додјељујем назив – ЈАВНА ИСТРАГА. Како је истрага увијек у функцији жељеног суђења, тако и ова моја „јавна истрага“ има за циљ успостављања једног новог суда и облика судовања. Циљ је успоставити „СУД ГРАЂАНА“, као највишег суда/институције нашег јавног поретка.

Наши грађани, простом чињеницом да живе у овом и оваквом друштву, деценијама уназад су и жртве и свједоци монструозних злочина, па је некако ред да постану и СУДИЈЕ које ће донијети коначну пресуду поводом већ покренуте „јавне истраге“. Као криминалиста научио сам да свака радња мора бити циљна, планска и сврсисходна. Управо циљно сам у тексту „Ко су највећи монструми…“, јавности објелоданио документе из каквих је јасно видљиво да сам неколико година предметне злочине покушавао законски и професионално процесуирати унутар полицијских и правосудних тијела. Када је постало јасно да је то немогуће извести унутар постојећих оквира и околности обратио сам се институцијама надлежним за контролу рада полиције: Предсједнику Републике, Влади Српске, Одбору за безбједност парламента Српске и Уставном суду. Како ове институције нису извршиле законске обавезе, долазимо до потребе активирања новог контролног тијела. Важно је знати да Закон о унутрашњим пословима и ГРАЂАНЕ наводи као тијело надлежно за контролу рада полиције. Обзиром да законски нису разрађени модалитети грађанске контроле над полицијом, оцијенио сам да је примјеренограђанима додијелити статус судија „Суда грађана“.

Сад, долазимо до једног сасвим логичког питања: како се постаје судијом овог Суда грађана? Врло једноставно – читањем претходно објављених и будућих текстова у вези тешких злочина о каквима говоримо. Након тога остављам сваком читаоцу-судији да у складу са властитом оцјеном презентованих доказа и обавјештења ДОНЕСЕ СУД о утемељености ОПТУЖНИЦЕ, какву ћу објелоданити након спроведене ЈАВНЕ ИСТРАГЕ. Међутим, прије питања „доношења пресуде“ морам читаоце-судије обавијестити о неколико важних димензија поступка у којем су инволвирани.

Овај „специјални суд“ управо треба да суди носиоцима политичке моћи; институцијама и њиховим челницима; појединим заједницама попут медијске, академске и сл.; надлежним државним органима и њиховим руководним и службеним лицима; те иним друштвеним субјектима директно или индиректно одговорним за поменуте и бројне друге монструозне злочине какве трпе наши грађани. Убрзо слиједи још један текст чија је функција да читаоце-судије упозна са одређеним бројем такође монструозних злочина о каквима до сада нисмо говорили и дешавањима каква су обиљежила исте. Потом, за неких 10-15 дана слиједи онај коначни текст-оптужница у каквом ће бити наведени сви „оптужени“ и разјашњени аспекти њихове одговорности.

Затим, морам Суду ОБЈЕЛОДАНИТИ ДОКАЗ да сам одређене димензије спорних емисија „Досије“ проблематизовао још ТОКОМ СНИМАЊА истих, дакле 3-4 седмице прије емитовања.

Примијетивши да се сниматељи и новинари АТВ-а „врзмају“ по згради ЦЈБ Приједор, распитао сам се и дознао како је Директор полиције Гојко Васић одобрио/наложио учешће полицијских службеника у снимању емисије о страдањима Ирене Предојевић, Гордане Милосављевић и Дорис Бајило. Претпоставивши да се то чини у сврху промовисања „полицијских резултата“ одреаговао сам сачињавањем службене забиљешке чији садржај можете видјети са приложених фотографија. Прво сам проблематизовао објелодањивање података из истрага за које држим да нису и не могу бити окончане. Осим тога, истакао сам да МУП РС-е, обзиром на тешке незаконитости и неправилности почињене у тим истрагама, према јавности може иступити јединоУПУЋИВАЊЕМ ИЗВИЊЕЊА ПОРОДИЦАМА ЖРТАВА, и ничим другим – бар до законитог и правилног окончања поступака. На крају забиљешке нагласио сам како ћу, у случају коришћења спорних догађаја (страдања невиних жртава) у сврху „хвалисања“ полиције, одреаговати према јавности у видуСАОПШТАВАЊА ИСТИНЕ! Дакле, учинио сам оно шта сам и најавио!

Наредних три седмице „стрпљиво“ сам сачекао емитовање прве емисије, а потом и друге. Иако сам (како се види из забиљешке) очекивао одређена презентовања спорних догађаја кроз призму „полицијских резултата“, морам признати да самбио шокиран оним шта је учињено! На крају ове „јавне истраге“ разјаснићу све аспекте онога чему се супростављам, а у овом тренутку задржаћу се на оцјени како садржај емсије „Досије“ представља само још једну (нову) радњу монструозних злочина почињених над невиним жртвама!

Након емитовања емисија сачинио сам Одговор на објављивање неистините информације (већ презентован јавности), те исти доставио Алтернативној телевизији у електронској и писменој форми. Поново сам стрпљиво сачекао двије наредне емисије и неспорно утврдио како ова медијска кућа нема намјеру емитовати достављени одговор, иако је на то законски обавезна. На овај начин смо „доказно утврдили“ какви професионални стандарди вриједе у овом медију, но, много важније је истаћи оно шта тек треба услиједити. Конкретно, неистине и обмане какве су новинари ове медијске куће и интервјуисани полицијски службеници презентовали јавности представљају злочин, за који тешко да ће успјети избјећи санкцју. Ову специфичну „истрагу“ и покренуо сам како би поједини актери били разоткривени и адекватно кажњени од стране Суда грађана!
Кад већ помињемо санкције, посебно морам нагласити како ће ОПТУЖЕНИ након објављивања оптужнице моћи искористити један специфичан инструмент нашег законодавства – ПРИЗНАЊЕ КРИВИЦЕ И СПОРАЗУМ О САНКЦИЈИ. Тиме имају прилику избјећи јавно суђење и себи обезбиједити много блажу казну од оне која их чека уколико будем принуђен објелоданити највећи дио документације и аргументације каквом располажем. Мени лично је свеједно каква ће бити њихова одлука и то из простог разлога што сам припремљен за обе опције „суђења“.
Надаље, морам истаћи да сам као криминалиста адекватно одреаговао на једну друштвено-опасну ситуацију и тренутно ПРАТИМ РЕАКЦИЈЕ више различитих директно и индиректно ИНВОЛВИРАНИХ СУБЈЕКАТА. Конкретно, поставио сам „криминалистичку клопку“ у каквој би кључни актери требали САМИ РАЗОБЛИЧИТИ димензије сопствене одговорности и МОНСТРУОЗНОСТИ (подсјетићу да прича започиње етикетирањем „монструма“). Различити актери својски се труде да којекаквим чињењима или нечињењима одреагују на ову ситуацију, а у својој слабоумности никако да схвате како су постали предметом „јавне истраге“. Но, да би различите реакције услиједиле и затвориле постављену клопку неопходно је обезбиједити одређени временски период. Само због тога молим читаоце-судије за још мало стрпљења.

Сљедећа димензија, какву морам објаснити, односи се управо на читаоце и у овом случају судије. Примјећујем да читаоци у великом броју и континуирано прате дешавања каква сам медијски проблематизовао, на чему сам неизмјерно захвалан. Истовремено, морам рећи како и ја пратим обим интересовања грађана обзиром да ми је циљ обезбједити што више судија овог Суда грађана. Нешто са чим сам унапријед калкулисао био је покушај „медијске блокаде“ (каква се касније и материјализовала. Ту долази до изражаја величина бањолучког портала Фронтал.РС, који је ПРВИ пренио мој текст и одговор Алтернативној телевизији и, тиме (као и много пута раније), супроставио се овдашњој партократско-медијској хегемонији. Затим, морам похвалити и приједорске портале Prijedor24h, PrijedorDanas, PrijedorInfo i GradPrijedor(извињавам се ако гријешим око назива) који су редом пренијели моје наводе. При том су већином испоштовали један од есенцијалних постулата новинарства постављањем на своје веб-странице и спорне емисије „Досије“. Тако су грађанима Приједора, свакако највише заинтересованим за предметна догађања, омогућили сазнања из оба извора (АТВ-а и Фронтал-а). У сљедећем морам похвалити и Сенада Авдића, уредника Слободне Босне, који се заинтересовао за ова догађања и у форми интервјуа на четири странице своје читаоце упознао са истима. Набрајао бих и даље, али овим је списак медија „заинтересованих“ наведеним окончан!

У даљем, морам поменути како сам за ове активности искористио и свој блог (Borislav Radovanovic Blog) и веб-страницу на Гугл.плус. Иако су у питању пројекти какви тек треба да „заживе“ и чије пуно активирање још увијек одлажем, морам нагласити како се посјећеност на истима у задњих 20-ак дана манифестовала у неких 10-12 хиљада. Ово истичем због тога што је на овом и другим поменутим електронским медијима могуће очитати параметар „посјећености“. По овом параметру недвосмислено можемо говорити о десетинама хиљада грађана до одређене мјере упознатих са објављеним садржајем. Треба истаћи како је и преко других параметара (коментари, тиражи и ино) могуће радити калкулације о томе колико особа је упознато са спорним садржајем. Углавном, једна „мала, али одабрана“ МЕДИЈСКА ГРУПА онемогућила је покушај медијске блокаде и осигурала да број грађана упознатих са спорним догађањима свакако можемо мјерити у хиљадама. Дакле, у коначници, добио сам „прву битку“ и обезбједио на хиљаде СУДИЈА Суда грађана, какви ће након проведене јавне истраге и подигнуте оптужнице моћи донијети свој суд ономе шта сам јавно проблематизовао.

На крају, остаје нам да овај текст резимирамо. Уколико је неко од читалаца-судија већ сад претпоставио да све ово за циљ има РЕАКТИВИРАЊЕ СЛУЖБЕНИХ АКТИВНОСТИ предметним злочинима, илити њихово законито и правилно окончањетиме што ће одговорни бити процесуирани и санкционисани од стране редовних судова – морам похвалити његове перцептивне способности! Из ранијих текстова може се видјети да од започетих службених активности не одустајем ни након 10-12 година рада у изнимно тешким условима, па је ваљда схватљиво да и овом „јавном истрагом“ настојим обезбједити њихово адекватно окончање.
Вјерујем да ће ми Суд грађана и читаоци-судије помоћи у ПРИТИСКУ НА НАДЛЕЖНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ да се службене активности поводом тешких злочина над невиним жртвама законито окончају, и то је важан задатак овог Суда!

Но, есенцијални задатак Суда грађана јесте да Ирену Предојевић, Гордану Милосављевић, Дорис Бајило и друге невине жртве, баш као у већ менифестованом примјеру Милана Вукелића, претвори у ЖРТВЕ-СИМБОЛЕ овог монструозног друштва! Претварањем ових страдалника у симболе мучеништва и истрајавањем на потпуном разјашњавању свих околности њихових страдања могуће је постићи позитивне промјене у нашем окружењу. Њихова страдања, при том, могу и морају послужити да предуприједимо нека будућа страдања невиних жртава, при чему треба имати свијест о томе да данас-сутра жртвама могу постати и наша дјеца! Манипулативна матрица спорне емисије „Досије“ према којој су „монструми“ Горан Котаран и Раде Радиновић „заслугама полиције“ уклоњени из нашег окружења једноставно је неодржива обзиром да бројни други монструми слободно се крећу нашим окружењем и представљају опасност по све нас. Најгоре је што имамо монструме и у институцијама задуженим за нашу безбједност, те што смо сви заједно „осуђени“ да живимо у једном монструозном друштву. Суд грађана мора се томе супроставити!



0 КОМЕНТАРА

  1. Nesporno vrlo hrabar pokušaj da se nešto promijeni u RS na bolje.Iznenađuje da komentara na ovaj tekst još nema.Da li je to novi zakon o JRM već počeo da daje prve rezultate.Još kada se tome pridodaju i zakoni koji slijede,pa kadrovske promjene u MUP-u…
    Mislim da autor ovog teksta pokušava po meni nemoguće.Bez radikalnih promjena u RS i uspostave vladavine prava i jednakosti svih pred zakonom,ovakvi pokušaji biće samo pokušaji.Meni to izgleda kao Don Kihotovsko jurišanje na vjetrenjače.No autoru respekt i svako poštovanje.

  2. Primjećujem da uz tekst nisu objavljene fotografije službene zabilješke koju pominjem (vjerojatno problemi oko slanja teksta). Ta zabilješka je konkretan dokaz da sam se blagovremeno suprostavio teškom obmanjivanju javnosti kakvo je učinjeno u emisijama ATV-a.

    Sadržaj zabilješke možete pročitati na mom blogu, na:

    http://borislavradovanovic.blogspot.com/2015/04/sud-graana-kao-najvisa-institucija-ili.html

    Iz tog akta se jasno vidi da sada činim samo ono šta sam REKAO DA ĆU UČINITI, a ja se trudim da držim do date riječi.

    Pozdrav svim čitaocima-sudijama! Jedino šta je meni lično važno jeste njihov sud o tome da li stradanja nevinih žrtava mogu proći nekažnjeno!

  3. Travničanin, 27.04.2015. 09:22:59 [

    Zemljače,

    kako kažu: „I najduži put započinje prvim korakom.“

    Ono u čemu se ne bih složio sa vašim komentarom jeste navod da se ovakvim istupima ne mogu proizvesti „radikalne promjene“. Upravo mislim suprotno. Svi društveni procesi i promjene započinju SVIJEŠĆU o potrebi vršenja promjena. Dakle, time što širim svijest o dubini i širini problema u našim strukturama bezbjednosti, odnosno razotkrivam laži kakve se javnosti podastiru, smatram da činim možda najvažniju pretpostavku promjena.

    Vidite, unutar naše populacije prevladava percepcija tipa: „policija je dobra, a pravosuđe nam je nakaradno“. Od kud takva matrica? Naprosto, plasira se preko medija i drugih sredstava manipulacije. Zbog čega se to namjerno i ciljno čini? Pa prosto, jer je policija Srpske pod kontrolom naših entitetskih vlasti, a pravosuđe NAVODNO nije (VTS). Kada bi priznali ozbilje probleme unutar policijskih struktura, zar time ne bi priznali i sopstvene probleme? Zato se javnosti podastiru manipulacije.

    Konkretno, na desetina tužilaca (čak i na državnom ili federalnom nivou) dobro me poznaje, a upravo zbog toga što ne dozvoljavam nikakvo „izvrdavanje“ u predmetima koje radim. Sposobnom inspektoru u našem sistemu teško da tužilaštvo ili sud mogu „oboriti“ krivični predmet. Mogu jedino u „dogovoru“ sa policijskim šefovima. Lično sam nekoliko puta nezakonito udaljavan sa radnih mjesta, a samo kako bi me spriječili da okončam započete krivične predmete. To nije moglo učiniti pravosuđe, nego kriminalizovani policijski rukovodioci, i to je naprosto činjenica!

    Na kraju, moramo shvatiti da krađeni kroz poreske i ine obaveze PLAĆAJU SVOJU SIGURNOST, i da su im to dobro plaćena službena lica DUŽNA OBEZBJEDITI. Neprihvatljivo je da POJEDINCI primaju plaću od građana i od KRIMINALNIH STRUKTURA, te da UGROŽAVAJU društvo (umjesto da ga štite). Kad to naši građani shvate i postave to kao PRINCIP svog odnosa prema onima koje plaćaju – eto prvog koraka u pozitivnim promjenama!

    Vama, u svakom slučaju, pozdrav i poštovanje!

  4. Kao i obično, bez mane.

    Da, sada mi obični građani imamo dokaze za tvrdnju da nam je cijeli sistem zaglibio u gabulu da jedva nos viri.

    Meni lično, nešto u društvu smrdi, ili je previše tiho, ili su ljudi toliko zapali u melanholiju. Novi Zakon o JRM, izmjene ili šta već načuh, su čisto kršenje ustava i drugih međunarodnih akata.

    Srdačan pozdrav Borislavu i čika Prijedoru 😉

Оставите одговор на van pameti Одустани од одговора