Стране инвестиције су штетне!

Док домаћа власт истиче изузетну корисност страних инвестиција, проглашавајући их првим условом нашег развоја, и док ће страним инвеститорима пружају и највеће погодности само да би их се привукло у што већем броју, тврдоглави научни резултати говоре сасвим супротно. Пише: Алекса Милојевић Стране инвестиције су штетне. Свако, и најмање присуство страних инвестиција успорава развој. Само […]

среда, март 27, 2013 / 08:04

Док домаћа власт истиче изузетну корисност страних инвестиција, проглашавајући их првим условом нашег развоја, и док ће страним инвеститорима пружају и највеће погодности само да би их се привукло у што већем броју, тврдоглави научни резултати говоре сасвим супротно.

Пише: Алекса Милојевић

Стране инвестиције су штетне. Свако, и најмање присуство страних инвестиција успорава развој. Само су домаће инвестиције корисне.

Испитујући утицај страних инвестиција на развој осам источно-европских земаља (Чешка, Етонија, Мађарска, Латвиа, Литванија, Пољска, Словачка, Словенија) за вријеме од 1994. до 2001. године, мјерено односом учешћа страних инвестиција у бруто друштвеном производу и раста бруто друштвеног производа, професор Менцингер са Универзитета у Љубљани установио је да међу ова два низа података влада негативна међузависност.

Са растом страних инвестиција бруто друштвени производ се у овим земљама смањује.

Стране инвестиције умањују развој

Стране инвестиције не богате него сиромаше народ. Пораст учешћа страних директних инвестиција у БДП за 1% умањује вриједност БДП за 0,18% (коефицијент корелације – 0,18). 1

Рачунато за Републику Српску (1997-2011) дошло се до резултата да пораст учешћа страних инвестиција у бруто друштвеном проиводу за једну КМ умањује наш бруто друштвени производ за шест пфенинга.

Добитник Нобелове награде за економију Мајкл Спенц, као предсједник комисије за раст и развој Међународне банке за обнову и развој и Свјетске банке поставио је себи задатак да пронађе земље које су у дугом року од 25 година непрекидно остваривале просјечну стопу раста од 7% те да утврди основе тог раста.

Из Извјештаја је видљиво да су то само оне земље које су свој развој заснивале на домаћој акумулацији.2

Слично истраживање је обавио и један од најпознатијих свјетских економиста Рагхурам Раџан (Универзитет у Чикагу) који пише како је његово, доста опсежно истраживање, на примјеру великог броја земаља у развоју, показало да економије ових земаља биљеже високе стопе раста само онда када своје инвестиције финансирају из сопствене акумулације.3

И обратно, што су инвестиције из страних извора веће раст је спорији. Брз и одржив раст имале су само оне земље у развоју које нису имале значајније стране инвестиције

И поред тога што је код нас већ и голим оком видљиво да што се више задужујемо и што је више страних инвестиција код нас, да више економски пропадамо, наша Влада наставља по досадашњем. Вјероватно до нашег потпуног уништења.

 

1.Jože Mencinger, Foreign direct investment and consecqence, EIPF and University of Ljubljana

2.The Growth Report, Strategies for Sustaind Growth and Inclusive Development, Commission on Growth and Development, The International Bank for Reconstruction and Development – The World Bank, 2008.

3. Raghuram G. Rajan, Fault lines, Princeton University Press, New Jersy, 2010.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *