Страховлада Филозофског факултета на Палама

Сукоби ниског интензитета у академкој заједници универзитета у Источном Сарајеву се настављају. Магистар Мирослав Јокић пише отворено писмо којима указује на неправилности на Филозофском факултету. Поштоване колегинице и колеге, осјећам се обавезним да се јавно огласим у поводу посљедњих догађања на Филозофском факултету (ФФ) Универзитета у Источном Сарајеву, јер група наставника, која себе сматра персонификацијом […]

уторак, март 18, 2014 / 14:36

Сукоби ниског интензитета у академкој заједници универзитета у Источном Сарајеву се настављају. Магистар Мирослав Јокић пише отворено писмо којима указује на неправилности на Филозофском факултету.

Поштоване колегинице и колеге,

осјећам се обавезним да се јавно огласим у поводу посљедњих догађања на Филозофском факултету (ФФ) Универзитета у Источном Сарајеву, јер група наставника, која себе сматра персонификацијом Факултета, иако је у мањини на ФФ, има несразмјерно више медијског простора и у јавности ствара погрешну слику о стању на Факултету и Универзитету.

Без намјере да себе представим као заступника било кога, јер немам овлашћења за то, због храбрости да иступим јавно, или недостатка мудрости да прећутим, хоћу да вас упознам о незадовољству већине запослених на ФФ због страховладе, коју су завели деканица Миланка Бабић и група њој интересно блиских наставника. То траје много дуже од посљедњих сукоба управе ФФ с руководством Универзитета.

Иако мислим да припадници академске заједнице немају право на ту врсту комформизма да други мисле за њих, а они да слијепо слушају и трпе све само да би остали у послу, разумијем их, јер им је свима опомена вишегодишњи прогон, којем сам изложен на Факултету, јер сам много прије Ректората указивао на низ незаконитости и једини, као асистент, јавно подржао студенте кад су се, прије више од четири године, побунили против тих појава.

Од тада сам изложен мобингу, у пуном капацитету значења тог појма. Двије године и четири мјесеца траје опструкција мог избора у више звање, с крајњим циљем моје елиминације са Универзитета. У позадини тога су освета за моју ,,дрскост” да устврдим да је нешто незаконито, и непотизам, односно фаворизовање блиских и подобних, с намјером њиховог довођења на моје мјесто, што се недавно и десило.

Нимало препотентно, стање на ФФ и понашање деканице Бабић и групе наставника који је подржавају објашњавам на личном искуству, јер је то једини случај у посљедњих седам година, од кад радим на Универзитету, да се Наставно научно вијеће (ННВ) усудило да им се супротстави, цијенећи мој рад и заслуге за развој Катедре за новинарство. Због подршке мени, велики број наставника, сарадника и студената био је изложен неугодностима у виду пријетњи да ће им се десити исто или слично што и мени. Неке од тих пријетњи су и остварене, па то објашњава страх наставника и сарадника.

У пријетњама запосленима предњаче деканица Бабић и проф. Милош Ковачевић, чак и на сједницама ННВ. То можете провјерити нпр. из снимка 183. сједнице ННВ, кад је Вијеће одбило избор др Татјане Вулић из Ниша у звање доцента, што јој је била награда за потпис против мене. Ипак је изабрана, а да законска процедура није испоштована. На тој сједници је, незадовољан гласањем, доц. др Љубомир Зубер вербално, уз псовке, напао представнике студената у ННВ, који су због тога хтјели изаћи из амфитеатра, али нису могли, јер је деканица Бабић била закључала врата. Касније је то заташкала, да студенти не би пријавили Зубера Етичком комитету.

Велики број студената новинарства, који су потписали петицију подршке мени, упућену тадашњем министру просвјете и културе Антону Касиповћу и ректору Митру Новаковићу, Зубер је позивао на разговор и пријетио им да никад неће завршити факултет. Петиција је била само подршка мени и није било ниједне негативне ријечи ни о Зуберу, ни о било коме другом.

По негативном односу према студентима, ФФ, Универзитету, Палама, Источном Сарајеву предњачи члан Комисије за стратегију развоја ФФ проф. Милимир Мучибабић. Главни је заговорник покретања нелегалних постдипломских студија ,,Медији у рату и миру”, које је завршио и његов син. Међуљудски односи на Катедри за новинарство и на Факултету од тада су драстично погоршани. Покушај студената да се успротиве томе завршен је прекидом сједнице ННВ у мају, или јуну, 2010. г. кад је проф. Ковачевић почео да виче на представнике студената и мене, јер сам их подржао. На истој сједници разматрана је притужба студената да је проф. Мучибабић од планом студија предвиђених 255, за годину дана на шест предмета одржао само 12 часова и за то наплатио више од 30.000,00 КМ. Све је завршено застрашивањем студената да ће им бити поништени испити. Продеканица за наставу тада је била проф. Бабић.

На сједници ННВ од 3. новембра 2011. године, деканица Бабић је, обманувши цијело Вијеће, незаконито именовала проф. Мучибабића за шефа Катедре за новинарство. Доказ за то је снимак сједнице и Рјешење о именовању издато истог дана.

Од почетка опструкције мог избора три пута сам, по Закону о слободи приступа информацијама, од деканице Бабић званично тражио документе којима бих поткријепио наведене тврдње и имао доказе за друге нелегалне активности, али сам сваки пут одбијен. Нисам добио на увид чак ни конкурсну документацију за два конкурса расписана за мој избор у више звање, чиме ми је онемогућено да квалитетно напишем приговор Сенату. И без тога сам доказао да су извјештаји писани са десетинама нетачних података, све на моју штету. На 193. сједници, на којој је усвајан извјештај по другом конкурсу, деканица Бабић је правила паузу у гласању и по Факултету скупљала наставнике да би обезбиједила довољан број гласова за фаворизовану кандидаткињу. И ова, као и све друге сједнице, снимљена је, али ми снимак није доступан. Четири дана послије сједнице, иако је, нерегуларно, постигла циљ гласања, деканица је позвала групу наставника и сарадника, који су гласали по својој савјести, на састанак, на којем су морали да објашњавају зашто су ме подржали.

Указујући на проблеме на ФФ, не браним ректора и проректоре. Нити им је потребна моја заштита, нити имам ту моћ, нити се могу похвалити приватном блискошћу с њима. Мој статус на Факултету драстично је погоршан након што сам затражио од ректора да кроз институције Универзитета прекине правно насиље нада мном, јер деканица то тумачи као моју сарадњу с ректором и проректорима на њеној смјени. Волио бих да имам толико утицаја, али није тако. То што нам се у овој ситуацији ставови подударају само је ствар чињеница.

А чињеница је да сам се директно увјерио, на рјешавању мог проблема, да управа ФФ има игнорантски однос према руководству Универзитета. Четири писане препоруке и одлуке Сената и Ректорског колегијума и два усмена договора деканице Бабић с ректором и проректором о рјешавању овог проблема деканица је игнорисала. Одбила је, као и представници Катедре за новинарство, да дође на 15 дана унапријед заказани састанак с ректором и проректорима о изналажењу начина рјешења овог проблема у институцијама Универзитета и образовног система Републике Српске, умјесто пред правосудним и другим институцијама. Овај примјер јасно говори о томе ко је спреман за нормалну пословну комуникацију. Ако руководство Универзитета нађе за сходно да више пута на разговор прими асистента, за којег нису ни чули до настака ових проблема, онда много више разлога имају да нормално комуницирају са овлашћеним представницима оргаизационих јединица.

Чињеница, у коју сам се увјерио у разговору с великим бројем чланова ННВ, је и да су посљедњи закључци ННВ донесени на исти начин, у страху од поменуте групе наставника. Незадовољство је посебно велико због најаве разматрања начина да статусна питања ФФ буду рјешавана у оквиру другог јавног универзитета. Преовлађујуће је мишљење да је то, можда и несвјесно, најјачи и најконкретнији удар на Универзитет у Источном Сарајеву од његовог оснивања. Незадовољство је велико, али не довољно да надвлада страх наставника и сарадника да ће бити егзистенцијално угрожени.
Чињеница је и да ни у једном закључку није написано шта је Ректорат ускратио Факултету, него искључиво деканици. У закључку с ванредне сједнице ННВ, од 7. новембра 2013. године, послије набрајања достигнућа ФФ, која су за поштовање, пише:

,,Због свега наведеног, Вијеће је дало пуну подршку садашњем декану проф. др Миланки Бабић, без чијег рада наведени резултати не би могли бити остварени.” Тиме су професори и асистенти, неки због очувања добрих плата, неки из страха, признали да њихов рад не би ништа вриједио без рада проф. Бабић. Закључци са сједница бивају усвајани на сљедећој сједници. Ови су објављени одмах, па усвајани послије десетак дана.

Чињеница је и да све наведено не умањује значај и квалитет ФФ. Имамо квалитетан наставни кадар. Показатељ су наши дипломци који, кад се запосле, доказују да су једнаки или бољи од колега са универзитета с много дужом традицијом. Проблем личних анимозитета и фаворизовања личних интереса је, вјерујем, рјешив.

Са искреним поштовањем,

Пале, 18. март 2014. г. Мирослав Јокић, мр новинарства



0 КОМЕНТАРА

  1. Овај текст је парадигма лудила које влада у нашем друштву. Прескачу се све чињенице које не одговарају аутору текста. Овај Јокић прво није магистар него мастер. Примљен је на факултет у касним тридесетим као искусан новинар, човјек из праксе и сл. Он није у законском року одбранио свој мастер рад, па је већ због тога морао одавно остати без посла. Након што је пробио све рокове, а конкурс за његово мјесто није расписиван док није мастерирао, јавио се на конкурс на којем просто он није изабран. Без обзира на то он отада ради у библиотеци и онемугаћава њен нормалан рад.

  2. мастер то је по Болоњи магистар, значи исто, готово је са магистарским за сва времена,мада сам лично против Болоње.
    После мастер студија идеш на докторске студије, исто као после магистратуре.

  3. Taj filozofski fakultet na Palama nikad nije trebalo ni otvarati, neznam šta bi bez filozofa. I ovo što ima u Banjaluci i Sarajevu je dosta za BiH.
    Prema tome pošto nemaju ni kvalitetne kadrove, niti potrebu za proizvodnjom nekakvih kadrova koji će ležati na evidenciji za zapošljavanje, najbolje rešenje je ključ u bravu zaposnei preuzemeriti na privrede. Otvoriti fabrike, zatovriti “fakultete”.

  4. Ма и ја сам за то да све источно од Прњавора уништимо системом спаљене земље. Ми смо свакакао терет на врату вриједним и радиним Крајишницима.
    P. S. Факултет на Палама је основан прије тог у Бањалуци.

  5. Koliko Istočno Sarajevo i Pale imaju fabrika a koliko fakulteta? Kakav je odnos fakulteta i fabrika bio pre rata?
    I ono što ima i Bijeljini je čist višak i samo je na teretu ovom narodu. Bijeljine je uspešno ugasila i poslenju fabriku, ali zato se može pohavaliti sa sedam državnih i privatnih ekonomskih fakulteta.
    Ni ekonomista i propalije ekonomije.
    Ja bi svim tim profesorima što predaju ne ekonomskim fakultetima postavio zadatak da osnuju jedno uspešno državno predzeće od 100 radnika, neka samo odluće šta će proizvoditi pa da vidimo kako će se snaći na tržištu.
    Ako to nisu u stanju treba im svima pooduzimati doktorate i magistrerije.

  6. Свакако да треба извршити рационализацију и студије, бар джавне прилагодити потребама привреде каква је једино могућа за наредне деценије.
    По томе би било логично неке програме укинути, а нове увести.

    Приватне факултете треба све обићи, извршити ревизију диплома и неће бити проблем одузети им лиценцу у складу са законом, сигурно имају докази да људи нису ни видјели факултета а не полагали испите.

    Што се тиче диплома факултета којим буде одузета лиценца по аутоматизму донијети закон да нико не може у тој струци са том дипломом радити у државним институцијама, приватници ако их хоће нека их ангажују као кадрове.

  7. Ostao bez fabrike, 18.03.2014. 21:05:54 [108857]

    Забранимо читање,укинимо факултете.Оставимо само приватне,да странке регрутују своје младе кадрове и да их запошљавају по општинама,јавној управи,……Спалимо књиге.Оставимо само Манифест комунистичке партије,Капитал,уведимо диктатуру пролетеријата,читајмо коресподенције између Енгелса,Маркса,Лењина.Умјесто факса саградимо Гулаг,кад већ мора немамо,па не можемо Голи оток.Можда изродимо неког новог Солжењицина,можда неки нови Достојевски напише неки нови “Запис из мртве куће” или не дај Боже,роди се нови Пекић.Дијете драго удбашко,знаш ли ти уопште шта си написао?Падом Берлинског зида,држава више не гради фабрике.

  8. Nisam samo ja ostao bez fabrika, nego svi, glupo je ako to ljudi ne vide, Tranzicija – proces smišljenog namernog rataranja i pljčka industrije i deinudstrijalizacija naroda, guranje naroda sto godina u nazad.
    Potpuni je iditizam, štancati bezvredne ekonomske i tehničke fakulteta ako ti ekonomisti ne znaju osnovati preduzeće, proizvoditi i uspešno se nositi na tržištu. To je suština ekonomije. A mi imamo ekonomiste koji kuvaju kafe po opštinama, i drugim institucijama a o provredi pojma nemaju. Mi smo zemlja koja ima najviše ekonomista i pravnika po glavi stanovnika a najpropaliji smo ekonomski.
    To najbolji dokaz znanja naših ekonomista.
    To je najboji dokaz kvaliteta našteg obrazovnog sistema.
    Nažalost naše stručnjake koje završe te kvazifakultete po Ist. Sarajevu, Banjaluci, Bijeljini, Brčkom, Doboju mora da finaisira MMF i Svetska banka, jer sami nisi sposobni da naprave bruto društveni proizvod i pored tolikih prirodnih resursa koje imamo. A naši ekonomisti, pravnici, inženjeri su našre resurse dali strnicima, i misle da mogu živeti od stranih investicija. Jadno je to i žalosno kakve su parazitske generacije došle.

  9. Da smo pametan narod ukinuli bi prvatluk-mafijašluk koji nas je okupiroo, koju ubija narod, doneli bi zakone i pohapsili privatne predueztnike koji su se obogatili na nesreći naroda tokom privatizacije. POhapsili bi ih i onda konfiskovali imovinu vile, džipove, jahte, avione, blokirali bankarske račune. Tim novcem bi finasirali ozgranju novog privrednog sistema. Koliko rekoše da ima milionara u RS koji su izneli 8 milijarde izvan zemlje otetih od naroda?

  10. Не кара Мајка Мују што се коцко, него што се вадио. Пријатељу почео си причу са једном тезом, а завршио са популистичко испразној трла-баба лан тезом СДП-а ЗЛ. Немој, нисмо ни ми мали.

  11. Ostao bez fabrike, 19.03.2014. 10:02:03 [108900]

    Видиш,у тим старим фабрикама на 1 радилицу су долазила 3 трута.Зато данас зјапе празне.БДП ћемо моћи правити само кад се будемо окренули сами себи,не вјерујући у приче са истока и запада.И чему генералиѕовање?Приватници-мафијаши?Сине,постоји разлика између ратних профитера и приватног сектора.Мени су најодвратнији страначки трутови,који су нпр.уништили друштвену својину а која је могла да ради.

  12. Ajde, nemoj da karikiraš i izmišljaš. Prišaš o pojedinim primerima, i posle kad je kompletna privrda srišena, nikom ništa, to nije problem. A kad je bilo zloupotreba radničkog samoupravljanja u pojedinim preduzećima. Znaš li da su u jugoslovenskom planskom sistemu privrede naša preduzeća po SSSR radila i odrađuvala ruske projekte i isporučenu opremu za fabrike koje su kod nas građene. Tako ja država trostruko zapošljavala narod, na izgradnji fabrika, na odrađivanju fabrika u inostranstvu i kasnije u samim fabrikama, a ova vlast je došla porušila sve te fabrike u privatizaciji. Jeste bilo takvih pojedinih primera u nekim fabrikama, da nisu možda neradnici ovo izgradili.
    Narod sam gradi bez para ručno mešalicama i kolicima na Neretvi prve HE 50-ih
    http://www.youtube.com/watch?v=FKlDifJ9Zgs
    Radne akcije narod dobrvovoljno gradi
    http://www.youtube.com/watch?v=88e5T5n2XSo
    Našim snagama izgrađeni RITE Gacko
    http://www.youtube.com/watch?v=m7iPN4T551M
    I hidroelektranu Bajna bašta
    http://www.youtube.com/watch?v=PywUJ8pFhQE
    http://www.youtube.com/watch?v=HTW0OKgPeVE
    http://www.youtube.com/watch?v=roUw8vG0ePI
    http://www.youtube.com/watch?v=E5xAvdc1rSU
    http://www.youtube.com/watch?v=1xnlNOOyepM
    http://www.youtube.com/watch?v=rPjlXgJaT9w
    http://www.youtube.com/watch?v=yefroNPz0hY
    http://www.youtube.com/watch?v=5Yt-dBx45tI
    http://www.youtube.com/watch?v=S6qHu8df3fI
    http://www.youtube.com/watch?v=_15nATlSg0Q
    http://www.youtube.com/watch?v=qeNwhd9EZo8

  13. Odgovor ,,malojargeti”:

    Nije Miroslav Jokić izostavio nijednu činjenicu, ,,koja njemu ne odgovara”, nego ti ili ne znaš, ili svjesno lažeš.

    Radim na Filozfoskom fakultetu duže nego Jokić i odlično znam da je momak zaposlen regularno.

    Onako kako se Jokić potpisao ispod teksta, mr napisano iza imena znači upravo master, a kad je napisano ispred imena onda znači magisstar. Nemoj da pišeš o onome o čemu pojma nemaš!

    Da Jokić nije u zakonskom roku odbranio master rad, konkurs ne bi bio ni raspisan i on bi zaista ostao bez posla. Ali nije tako, nego je jedan od malobrojnih koji nije tražio produženje roka za završetak mastera. Član sam vijeća Filozofskog fakulteta, prisustvovala sam svim sjednicama i svjedok sam svega što je napisao.

    Jedini razlog raspisivanja konkursa je upravo taj što je Jokić ispunio uslove za izbor u više zvanje. Da nije na vrijeme završio master, ne bi ispunio uslove.

    Kakve su to nebuloze da ,,ometa rad biblioteke”!? Ko god to s Filozofskog fakulteta pročita, smijaće ti se.

    Miroslave, oprosti mi što sam digla ruku protiv tebe, morala sam, sam si opisao zašto i sad se stidim toga.

    Čestitam ti na istrajnosti i hrabrosti, koju ja nemam, inače bih napisala i puno više nego ti.

  14. Ostao bez fabrike, 19.03.2014. 13:21:10 [108924]
    Али ти басаш.Радничко самоуправљање?Радне акције?Пријатељу драги,у то доба,када је био један транзистор и ниједан ТВ,на читаво село,могао си свашта сакрити.Могао си и занемарити и то што ти је нестало милион сународника,све под плаштом братства-јединства,могао си натјерати људе да ти раде џаба.Данас тога нема.Умиј се леденом водом.Осврни се око себе.Данас свако има андроид,компјутер,данас и најобичији људи прате свјетска дешавања,па је са “масом”,доста теже управљати.Чак и ти,који пишеш потпуно неразговјетно имаш компјутер.Али одосмо од теме.Источном Сарајеву(Српском) треба универзитет,из економских разлога,да се колико толико развија и тај дио.А професори на факсу ће ваљда бити професори.

  15. Činjnica je da danas kad omladina ima kompjutere ne zna da radi, to je do savršenstva osmišljena indoktrinacija omladinom, imamo omladini koja se igra, na kompjuterima, laptopovima, mobitelima, igraonicama, kladionicama i tim androidima kako kažeš, ništa od toga im ne treba.
    Imamo kolonijalni obrazovni sistem, kolonijalne škole i fakultete, koji imaju za cilj da pripreme omladinu za kolonijalno ropstvo, zta robovanja strancima kad sve bude izdato i predati, kad budemo nenormano zaduženi. Nekada je omladina vaspitavana na izgradnji države na izgradnji privrede, danas se vaspivataju na služenju stranim kolonizatorima investitorima, to je žalostno. Današnja omladina isto kao i otporaši i svi koji su učestvovali u rušenju Miloševića misli da na Zapadu samo čekaju da oni završe svoje školovanja pa da pređu kod njih da rade na Zapad da rade, kao da oni nemaju sto milona svojih nezaposelnih.
    Sve u svemu postojeći obrazovni sistem sa sniženim obrazovnim nivom nemože biti nosilac nikavih ozbiljnih indzstrijkih projekata, sa ovakvim fakuletima to nije moguće. Ako imamo sitauciju da na fakultetim ima više mesta nego što ima svršenih srednjoškolaca, i da 90% upisuje fakultete kao nekada srednje škole, bez ikakve selekcije, bez potrebenog nivoa kadrovske strukture profesora, bez ikakog kriterijuma i bez ikakve selekcije režima studija, danas po bolonjskom sistemu ne završava samo onaj ko neće da završi. Ispiti bukvalno ne postoje, sve se odrađuju tokom nastave, ne moraju odjednomplagati obimen ispite i po nekoliko hiljada strana knjigam, to nije studiranje nego srednjoškolsko učenja.
    Nekada kad je bio ozbiljan privreddni i obrazovni sistem pre 30 i više godina, bilo je 3 puta više učenika u OŠ i SŠ, a na fakultete je po tadašnjim kriterijumima moglo upisato najviše 20% a od nih se zna kolki je procenat završavao, ostali su morali da rade u industriju.

    Danas industrije nema, nema proizvodnje, pa ja zato državi nepotrebna srednja klasa radnika, obrazovni sistem nije obrazovni sistem, nego najveća kočnica razvoja.
    Sa ovakvim obrazovnim sistemom, svršeni studenti neće biti sposobni projektovati industriju, neće biti sposobni projektovati hidroelektrane, termoelektrane, rafinerije, prehrambenu, metalsku industriju, poljoprivredne mašine, autoindustrije, avioindustriju, vojnu tehniku….
    Sve to su nekada naši stručnjaci radili.
    Nažalost kroz obrazovni sisitem indoktrinirana omladina koje se igra to neće biti sposobna raditi.

  16. Radne akcije a ne zaduživanja su najbolja investicija naroda i omladine i razvoj industrije i privrede u kojoj će raditi. Država treba razmisliti o takvim investicijama.

  17. Podrška kolegi Miroslavu, koji je pošteno posvećen poslu i hrabro izdržao višegodišnje ponižavanje “kolega”. Slična je situacija i na banjalučkom Fakultetu političkih nauka. Tortura na akademsko drugačije mišljenje,podjela na podesne i nepodesne i elektronski nadzor za koji se ne zna opseg i razlog postojanja…Sujetna autokratija kojoj se ne može ništa,jer su “moćni”, “povezani”, “udruženi” i “momci s lošim namjerama”…

  18. Kakvi je to privredu razvio ovaj kvazi unverzitet, to niko ne vidi, ovaj fakulte je kontraproduktivan i treba ga hitno ukinuti, da se ne troše pare na obmanjivanje dece koja ionako ništa na njemu ne uče. Otkud to da se univerzitet Istočno Sarajevo moće pozivati na tradiciju sarajevnskog univerziteta, kad “univerzitet”Ist Sa nije ni do kolena sarajevkom univerzitetu. Dovoljno je to što postoji banjalučki, beogradski i novosarski univerzitet sa tradicjom i sa kvalitenim kadrovima, sve ostalo pozatvarati i zaposleni kvazikadar na njima preizmeriti na rad u industriji.
    Jadno je svima da je ovaj univerzitet bolesna parazitska tvorevina iznikla na tkivu država koja se razvija u potpuno pogrešnom pravcu. Trebalo je u Istočkom Sarajevu graditi industrijku zonu, meslasku, auto, poljoprivredno, avio industriju a ne kvazi fakultet koji je posato sam sebi svrha.

  19. 1. Мирослав је свој посао радио савјесно, коректно и са ентузијазмом. Његова највећа грешка била је што је боцнуо неке професоре који су се појављивали два пута у семестру, а примали пуну плату. Ти исти професори знали су на огласној табли оставити поруку да ниједан студент са све четири године није положио испит у том року. Мирославова друга грешка је што вјерује у слово закона, вјерује у част колега и вјерује да ће студенти бити коректни па рећи да их је учио части, поштењу, писмености.
    2. Што се тиче година у којима је примљен за асистента, то се гледа и оспорава само овима без штеле, протекције и “ментора”. Ко је недавно примљен на катедру? Колико има година? Провјерите.
    3. Ово је прилика да се поново провјере дипломе.
    4. Такође је прилика да се оно мало поштених асистената и професора, који су под сталним мобингом, који раде за себе и друге, напокон удруже и заједно оборе све нелегалне конкурсе, подрже Јокића, јер они су сљедећи, и ако већ морају да пропадну – учине то као људи!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *