Страх и језа трговинског споразума ЕУ и САД: Процурили тајни документи

Међународно удружење еколошких активиста Гринпис пустила је у јавност документе за које тврде да откривају спорне детаље трансатланског уговора о слободној трговини између ЕУ и САД. Овај споразум је био прекривен велом тајне, јер сем преговарача нико није имао увид у његов садржај. На инсистирање САД, финални приједлог споразума се није слао електронским путем, а […]

уторак, мај 3, 2016 / 15:12

Међународно удружење еколошких активиста Гринпис пустила је у јавност документе за које тврде да откривају спорне детаље трансатланског уговора о слободној трговини између ЕУ и САД.

Овај споразум је био прекривен велом тајне, јер сем преговарача нико није имао увид у његов садржај. На инсистирање САД, финални приједлог споразума се није слао електронским путем, а писане верзије чувају се у специјалним собама у којима није могуће фотографисање, телефонирање или записивање.

На сусрету Меркелове и Обаме, током посјете америчког предсједника Њемачкој, овај споразум је подржан, а противници окарактерисани као мрачњаци који су подлегли теоријама завјере. Оцијењено је да ће уговор о слободној трговини, који би обухватио чланице ЕФТЕ (Европска слободна трговинска зона) и НАФТА (САД, Канада и Мексико) донио велики економски напредак.

Гринпис је открио документе за које сматра да покривају двије трећине укупног уговора. Документи дају назнаке да САД жели промјенити регулативни оквир у Европи како би се смањила заштита животне средине, права потрошача и сличне позиције које ЕУ даје својим грађанима. Спорно је, рецимо, то да се смањују ограничења за ГМО храну и хормонски третирано месо.

– Ови процурили документи потврђују оно што смо дуго времена говорили. "ТТИП би корпорације ставио у центар политике, на штету животне средине" – истиче Јорго Рис, директор "Гринписа ЕУ".

Портпарол Бијеле Куће Џош Ернест изјавио је на брифингу да администрација није посебно забринута због цурења детаља, а европска комисија одбацила је тврдње да ће споразум између ЕУ и САД о Трансатлантском инвестиционом партнерству (ТТИП) снизити европске стандарде заштите потрошача.

Европска комесарка за трговину Сесилија Малмстром одбацила је оптужбе, истичући да документи који су процурили одражавају преговарачке ставове ЕУ и САД, а не коначни договор, као и да није чудно да две стране имају различита мишљења.

Осим овога, раније се претпостављало да ће споразумом ЕУ бити принуђена да прихвати америчке стандарде и у другим областима, који се односе на социјалну и здравствену заштиту, као и смањење суверенитета држава.

Смрт европске социјалне државе

Европска комисија тврдила је да јавно здравство није предмет преговора, али бивши британски министар трговине лорд Ливингстон признао је да се о томе ипак преговара. Сличне бојазни постоје и што се тиче регулисања банкарског сектора, безбједности хране, приватности, губитка посла и демократије. У питању су ствари које се намећу малим земљама под притиском ММФ: Растеретите послодавце пореза, смањите издатке за школе, болнице, дјечије додатке, омогућите да лакше отпуштамо (јер тако ћемо лакше запошљавати)…

Закон по коме се од интернет провајдера захтјева да надгледају активности људи на мрежама одбачен је 2012. у Европском парламенту, после масовних протеста јавности, а страховања су да ТТИП садржи многе елементе тог закона. Критичари ТТИП-а тврде да се ради о заобилажењу демократског процеса и увођењу диктатуре на мала врата.

Постоји такође и широко распрострањена забринутост у ЕУ о улози трговинских судова, који су независни од националних, гдје фирме могу да туже Владу по правилима Свјетске трговинске организације. Мноштво таквих процеса се већ води. Најпознатији примјер у ЕУ је тужба шведске енергетске компаније „Ватенфал“, која тужи њемачку владу за милијарде долара одштете због њемачке одлуке да постепено одустане од употребе нуклеарне енергије, после катастрофе у Фукушими у Јапану.

Уколико то постане пракса, суверенитет демократски бираних влада би била смањена, а корпорације би могле да контролишу одлуке у некој земљи.

Ефекти у Сјеверној Америци – поражавајући

Споменути споразум НАФТА говори да приче о економском напретку за све, који се обећава ако се усвоји ТТИП, остану на нивоу бајки. Економисти који су 1993. говорили о отварању нових радних мјеста након споразума САД, Канаде и Мексика, данас тврде да су "ефекти близу нули".

Споразум НАФТА је омогућио да се индустријски погони из САД преселе у Мексико. Американци који су остали без посла углавном су прелазили на слабије плаћена, и радна мјеста са слабијим условима. У питању су радна мјеста у услужном сектору, већ добрано засићеним радницима, гдје је плата нижа, а услови прекарнији (односи се на несигурност запослења, те рад у више смјена, рад викендом, празником…).

Према статистичким подацима, двије трећине радника који су остали без посла због посљедица НАФТА уговора, принуђени су да прихвате мање плаћен посао. Пад дохотка дио је објашњења зашто у САД медијална плата стагнира (период 1993. до 2013), иако је продуктивност радника повећана, наводи се у анализи Ле Монд Дипломатика.

Боље корпорацијама, раднику лошије

Истовремено, у Мексику јесте дошло до повећања запослених у прерађивачкој индустрији, али велике компаније које су покриле тржиште пољопривредне производње и прехране су уништиле мноштво малих пољопривредника, који су потом кренули у миграције ка градовима, гдје су постали градска сиротиња и оборили цијене рада, или су се упутили ка САД, гдје су постали нелегални усељеници.

Да ли је макар цијена производа који се производе по повољнијим условима за компаније, биле ниже за потрошаче? Наравно да не. Дио производа је чак доживио номинални раст цијена, док снижење дијела цијена није ни изблиза могао да надокнади губитак прихода радника у САД.

У Мексику цијена основних потрепштина се за 20 година уседмостручила, док је минимална плата порасла 4 пута. Управо је такав скок цијена учинио да милиони Мексиканаца једини излаз виде у пресељењу у Америку.



Оставите одговор