Стефановић: Причали би и о подјели Косова

БЕОГРАД – Српски преговарачки тим не бјежи од могућности да се разговара о подјели Косова, рекао је шеф српског тима у дијалогу са Приштином Борко Стефановић. "Ми смо слободни да причамо о свему и од мене никада нећете чути: Не, то је апсолутно неприхватљиво и о томе не може да се говори", рекао је Стефановић […]

субота, април 23, 2011 / 10:05

БЕОГРАД – Српски преговарачки тим не бјежи од могућности да се разговара о подјели Косова, рекао је шеф српског тима у дијалогу са Приштином Борко Стефановић.

"Ми смо слободни да причамо о свему и од мене никада нећете чути: Не, то је апсолутно неприхватљиво и о томе не може да се говори", рекао је Стефановић за "Блиц".

Он је навео да би и друга страна требало да прилагоди свој приступ тражењу рјешења, а не "тражењу наше потврде о њиховој такозваној независности, јер њу никада неће добити".

Стефановић сматра да је питање статуса у свакој од тема које су отворене у преговорима, али да "проблем настаје онда када једна од страна, најчешће приштинска, инсистира на томе да Србија да потврду њиховом виђењу статуса".

Од четврте рунде преговора Стефановић очекује да се не отварају нове теме, већ да се оне које су покренуте сукцесивно рјешавају и затворе, а очекује и активну улогу ЕУ, посебно код тачака код којих нема приближавања.

Он је оцијенио да није реално да преговори трају предуго и да би до краја ове или половином сљедеће године могла да се ријеше нека од најзначајнијих питања, а затим да се уђе у суштину регулисања односа. "Овај дијалог је показао да су преговори тешки и резултати мали, али они ипак постоје", рекао је Стефановић.

Напомињући да у албанској јавности на Косову "преовладава зебња и мишљење да је овај процес рађен само због Београда", Стефановић је навео да преговори нису "никаква утакмица на којој неко треба да побиједи".

Он је најавио да ће у наредном периоду више боравити на Косову и разговарати са албанским представницима. Стефановић је навео да су питања телекомуникације и електричне енергије, а посебно царинских печата, најспорнија, јер се ту ради о сукобу два концепта.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *