Стефан Каргановић: Крупан пораз поборника геноцидаштва

Одбацивање прве тачке из оптужнице против Радована Караџића, за геноцид у Братунцу, Фочи, Кључу, Приједору, Санском Мосту, Власеници и Зворнику, представља крупан морални и психолошки пораз за поборнике тезе да је геноцидно поступање од почетка сукоба 1992. године било саставни део начина вођења рата са српске стране. Стефан Каргановић Овом одлуком Већа Хашког трибунала пропагандна […]

четвртак, јун 28, 2012 / 21:37

Одбацивање прве тачке из оптужнице против Радована Караџића, за геноцид у Братунцу, Фочи, Кључу, Приједору, Санском Мосту, Власеници и Зворнику, представља крупан морални и психолошки пораз за поборнике тезе да је геноцидно поступање од почетка сукоба 1992. године било саставни део начина вођења рата са српске стране.

Стефан Каргановић

Овом одлуком Већа Хашког трибунала пропагандна теза о Републици Српској као "геноцидној творевини," која је иначе на стакленим ногама услед недостатка убедљивих доказа у вези са Сребреницом 1995, претрпела је фаталан ударац од којег ће се врло тешко опоравити.

Не заборавимо да је истицање ових општина као наводних места где се, поред Сребренице, догодио "геноцид" пример накнадне правне памети после петнаест година и да је имало само једну функцију. Тај циљ је био да се прикрије нелогичност тврдње да је српска страна, која је од самог почетка сукоба пропагандно оптуживана за "геноцид", свој први геноцидни чин ипак извршила тек у Сребреници, на самом крају ратних дејстава.

Зато је накнадно, за потребе суђења Радовану Караџићу, била смишљена теорија према којој се зачетак "геноцида" помера на подручје ових седам општина, и то на почетку рата. То делује много убедљивије од предпоставке да се српска страна присетила намере да изврши геноцид над Муслиманима тек у Сребреници 1995, када је ратни сукоб већ био готово завршен.

Ова одлука Већа у предмету Караџић апсолутно руши аргуменат да је истребљење неке друге етничке или верске групе лежало у основи српске ратне стратегије током сукоба у Босни и Херцеговини. Догађај у Сребреници је, према томе, и даље објашњив искључиво делом као чин освете за раније почињена зверства 28. дивизије Армије БиХ против околног немуслиманског становништва, а делом као наручени злочин Десетог диверзантског одреда, етнички мешовите јединице непознатог порекла за коју се не зна од кога је примала наређења.

 

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Велики је ово помак у односу на прошле дане, али биљег пресуде за Сребреницу ће још дуго тинјати и можда неке нове ватре потпалити.
    Нажалост, у односу на већ формиране вехабијске бригаде и компактно шкуторско-шокачко ткиво(по мени територија западне Херцеговине све са Мостаром и Неумом је од 1992 једина истинска регија изван БиХ и која буквално не зарезује сарајевске унитаристе,)код нас Срба је опет на сцени “касно паљење” и особе попут мене које јасно указују на реалну блиску опасност бивају исмијане у фазону шта параноишеш, не да Америка,никад се неће више распалити………..

  2. За ту срамну хипотеку оптужбе за наводни геноцид у Сребреници су криве наше килаве власти и нико други, па не може један човјек одбранити РС и то на тако криминалном трибуналу, а власти ни к..цом да мрдну, Сребреница је срамота за власт и додика наравно, он је изумитељ те кованице “геноцид” то је признао на јавним државним медијима, чак га је и Чеда Јовановић изуо из ципела за ту глупост!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *