Стари хотел на Зеленој плажи

Испред је плава вода Херцегновског залива, а иза, као кулиса, стара зграда од црвенкасте и бијеле, већ пожутјеле фасаде.

среда, август 3, 2016 / 09:03

Испред је плава вода Херцегновског залива, а иза, као кулиса, стара зграда од црвенкасте и бијеле, већ пожутјеле фасаде.

Пише: Жељко Свитлица

Скровита плажа у Зеленици. Једна од оних на коју долазе старији људи, парови који траже мир, породице са дјецом.

Испред је плава вода Херцегновског залива, а иза, као кулиса, стара зграда од црвенкасте и бијеле, већ пожутјеле фасаде. Оронула и различита од класичних камених приморских грађевина, изгледа као вила неке богате нестале породице и асоцира на господу у шеширима и оно вријеме када је аутомобил тек понегдје мијењао кочије, а Боком трубили пароброди.

Од Херцег Новог према истоку ређају се Мељине, Зеленика, Кумбор, Ђеновићи, Баошићи….Гдје год човјек да погледа, свуда су плаже, пешкир до пешкира и сунцобран до сунцобрана, кафана до кафане, а богами и звучник до звучника – граја и бука – тјерају и помисао да је овдје могућ онај прави одмор.

Ривијера јесте пренатрпана, али има своје оазе.

Из правца Х. Новог, послије тунела у Зеленици, са десне стране велико дрвеће заклања поглед на море. Кроз густиш је пробијена стаза на чијем крају стоји споменик хотелијерства у цијелој Боки и приморју – стари хотел ”Зеленика”. Зграда по свему специфична и одвојена од окружења, сакривена већ својом усамљеношћи и великим дрвећем заштићена од магистрале. Хотел је одавно празан, а у сјени њега и његових стабала, људи траже заштиту од сунца, предах од соли на старим степеништима, посутим сасушеним иглицама четинара.

Радозналац се запита: Да ли су овдје љетовали аустријски богаташи, у вријеме када је старо царство своју моћ ширило према југу; или је ово можда једно од одмаралишта Карађорђевића који су ту љетниковали на широкој тераси, заштићеној двјема хотелским кулама?  Одговор има везе са Аустроугарском – и то Угарима, а не Аустријанцима. 

Антун Мађар, високи хусарски официр, 1864., гоњен топотом болештина, бјежи на југ, у Зеленику и 1902. године прави породичну вилу. Романтична грађевина са торњевима касније постаје ”Пансион на Зеленој плажи”, а касније ”Плажа Зеленика”.

Тако започиње историја доласка страних туриста у Боку Которску и историја једне мађарске породице на Јадранском мору. Посао касније наставља Адоријан Мађар, син Антуна.  У своје вријеме „Плажа Зеленика”, хотел са 30 соба, имао је представништва у Бечу, Будимпешти, Београду и Прагу. Пише се да је гостио и краља Петра Првог Карађорђевића (ето Карађорђевића овдје, ипак), краља Николу Петровића, албанског краља Ахмета Зогу, племство и високу и средњу грађанску класу прије Првог и између два свјетска рата.

Војска је овдје боравила за вријеме Првог, а и за вријеме Другог свјетског рата. Након овог потоњег и национализације он је претворен у Сарајевско дјечије одмаралиште. Та чињеница је узрок спора у којем сарајевска Оптшина Центар, која је зграду купила 1960. године, од Херцег Новог тражи да јој се хотел врати. Бар тако се писало с прољећа 2011. године. Након пресуда и жалби, изгледа да тај процес још траје.

 Посљедњи станар старог хотела била је Војска бивше Југославије, а иселила се након рата. Након војске, у хотелу је боравио још неко – Золтан Мађар, унук градитеља хотела уселио се прије неколико година у три просторије у једној од хотелских кула. Таман када се старо здање нашло у поступку реституције бившим власницима и градитељима, породици Мађар из Будимпеште.

Године 2008. , београдска Политика посјетила је Золтана, и тада се писало да је обнова уморног хотела готова ствар. Међутим…

Четири године касније он и даље као старац стоји, одрпане али господствене бјелине, сјећа на вријеме када су људи правили и градили по својој мјери, по мјери ока и душе. Један вијек и три рата, један градитељ и три власника – ова зграда као да више са људима ништа и нема, има само са старим парком иза и Боком испред себе.



4 КОМЕНТАРА

  1. Pored mira i tišine koji vladaju i očigledne ljepote, svo to debelo drveće okićeno lijanama u bašti obrasloj visokom travom i teškom kamenom ogradom, izgledaju i pomalo strašno… baš je tužno to što je hotel pust. Ovakvim građevinama kao da je suđeno da zaspu da bismo se mi vijekovima divili njihovoj ljepoti!

  2. Zanimljivo par godina sam živio u HN i nikad tamo nisam kročio.Obavještenje za “furešte”:dobar dio lokalaca smatra da su plaže od “Kruše” do vaterpolo igrališta ok a ostale prljave

  3. Tužno je što tako propada i hotel i bašta.Odozgo sa velike terase,non stop curi neka voda,nekad jače nekad sporije.Ta divna bašta,koju niko ne održava a koriste je,pretvorena je u smetlište i javni toalet,jer u Zeleniki nigde ne postoji wc,čak ni u velikom marketu IDEI.Da čovek ne poveruje

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *