Стари хотел на Зеленој плажи
Испред је плава вода Херцегновског залива, а иза, као кулиса, стара зграда од црвенкасте и бијеле, већ пожутјеле фасаде.
Испред је плава вода Херцегновског залива, а иза, као кулиса, стара зграда од црвенкасте и бијеле, већ пожутјеле фасаде.
Пише: Жељко Свитлица
Скровита плажа у Зеленици. Једна од оних на коју долазе старији људи, парови који траже мир, породице са дјецом.
Испред је плава вода Херцегновског залива, а иза, као кулиса, стара зграда од црвенкасте и бијеле, већ пожутјеле фасаде. Оронула и различита од класичних камених приморских грађевина, изгледа као вила неке богате нестале породице и асоцира на господу у шеширима и оно вријеме када је аутомобил тек понегдје мијењао кочије, а Боком трубили пароброди.
Од Херцег Новог према истоку ређају се Мељине, Зеленика, Кумбор, Ђеновићи, Баошићи….Гдје год човјек да погледа, свуда су плаже, пешкир до пешкира и сунцобран до сунцобрана, кафана до кафане, а богами и звучник до звучника – граја и бука – тјерају и помисао да је овдје могућ онај прави одмор.
Ривијера јесте пренатрпана, али има своје оазе.
Из правца Х. Новог, послије тунела у Зеленици, са десне стране велико дрвеће заклања поглед на море. Кроз густиш је пробијена стаза на чијем крају стоји споменик хотелијерства у цијелој Боки и приморју – стари хотел "Зеленика". Зграда по свему специфична и одвојена од окружења, сакривена већ својом усамљеношћи и великим дрвећем заштићена од магистрале. Хотел је одавно празан, а у сјени њега и његових стабала, људи траже заштиту од сунца, предах од соли на старим степеништима, посутим сасушеним иглицама четинара.
Радозналац се запита: Да ли су овдје љетовали аустријски богаташи, у вријеме када је старо царство своју моћ ширило према југу; или је ово можда једно од одмаралишта Карађорђевића који су ту љетниковали на широкој тераси, заштићеној двјема хотелским кулама? Одговор има везе са Аустроугарском – и то Угарима, а не Аустријанцима.
Антун Мађар, високи хусарски официр, 1864., гоњен топотом болештина, бјежи на југ, у Зеленику и 1902. године прави породичну вилу. Романтична грађевина са торњевима касније постаје "Пансион на Зеленој плажи", а касније "Плажа Зеленика".
Тако започиње историја доласка страних туриста у Боку Которску и историја једне мађарске породице на Јадранском мору. Посао касније наставља Адоријан Мађар, син Антуна. У своје вријеме „Плажа Зеленика”, хотел са 30 соба, имао је представништва у Бечу, Будимпешти, Београду и Прагу. Пише се да је гостио и краља Петра Првог Карађорђевића (ето Карађорђевића овдје, ипак), краља Николу Петровића, албанског краља Ахмета Зогу, племство и високу и средњу грађанску класу прије Првог и између два свјетска рата.
Војска је овдје боравила за вријеме Првог, а и за вријеме Другог свјетског рата. Након овог потоњег и национализације он је претворен у Сарајевско дјечије одмаралиште. Та чињеница је узрок спора у којем сарајевска Оптшина Центар, која је зграду купила 1960. године, од Херцег Новог тражи да јој се хотел врати. Бар тако се писало с прољећа 2011. године. Након пресуда и жалби, изгледа да тај процес још траје.
Посљедњи станар старог хотела била је Војска бивше Југославије, а иселила се након рата. Након војске, у хотелу је боравио још неко – Золтан Мађар, унук градитеља хотела уселио се прије неколико година у три просторије у једној од хотелских кула. Таман када се старо здање нашло у поступку реституције бившим власницима и градитељима, породици Мађар из Будимпеште.
Године 2008. , београдска Политика посјетила је Золтана, и тада се писало да је обнова уморног хотела готова ствар. Међутим…
Четири године касније он и даље као старац стоји, одрпане али господствене бјелине, сјећа на вријеме када су људи правили и градили по својој мјери, по мјери ока и душе. Један вијек и три рата, један градитељ и три власника – ова зграда као да више са људима ништа и нема, има само са старим парком иза и Боком испред себе.
Pored mira i tišine koji vladaju i očigledne ljepote, svo to debelo drveće okićeno lijanama u bašti obrasloj visokom travom i teškom kamenom ogradom, izgledaju i pomalo strašno… baš je tužno to što je hotel pust. Ovakvim građevinama kao da je suđeno da zaspu da bismo se mi vijekovima divili njihovoj ljepoti!
ISTI UKUS
I ja sam ljetovao na ovoj plaži… ako se ljetovanjem nazvati mogu od obaveza jedva „otkinuta“ četiri dana.
Zanimljivo par godina sam živio u HN i nikad tamo nisam kročio.Obavještenje za „furešte“:dobar dio lokalaca smatra da su plaže od „Kruše“ do vaterpolo igrališta ok a ostale prljave
Tužno je što tako propada i hotel i bašta.Odozgo sa velike terase,non stop curi neka voda,nekad jače nekad sporije.Ta divna bašta,koju niko ne održava a koriste je,pretvorena je u smetlište i javni toalet,jer u Zeleniki nigde ne postoji wc,čak ni u velikom marketu IDEI.Da čovek ne poveruje