Становници Српске почели да штеде

Штедња становника у Републици Српској на крају прошле године износила је 1,07 милијарди КМ, што је за 177,3 милиона КМ или 20 одсто више него на крају 2009, наводи се у извјештају Aгенције за банкарство РС о стању у банкарском систему РС за 2010. годину. Орочена штедња на крају 2010. године износила је 836,6 милиона […]

четвртак, април 7, 2011 / 10:45

Штедња становника у Републици Српској на крају прошле године износила је 1,07 милијарди КМ, што је за 177,3 милиона КМ или 20 одсто више него на крају 2009, наводи се у извјештају Aгенције за банкарство РС о стању у банкарском систему РС за 2010. годину.

Орочена штедња на крају 2010. године износила је 836,6 милиона КМ или 78 одсто од укупне штедње и има стопу раста од 22 одсто, док је штедња по виђењу износила 234,9 милиона КМ или 22 одсто укупне штедње и већа је за 12 одсто у односу на стање из 2009. године.

Предсједник Секције за банкарство у Удружењу економиста СВОТ Aлександар Љубоја каже да чињеница да штедња расте може изгледати као нешто позитивно.

"Међутим, ми смо тренутно у спором економском расту и сама чињеница да штедимо није добра. Резерве које имамо се чувају, дакле немамо потрошње, а ако немамо потрошње потражња за материјалним добрима која излазе из реалног сектора је мања и реални сектор има мање посла", рекао је Љубоја.

Он је истакао да се новац чува из страха, јер је РС у благом привредном расту.

"Податак о расту штедње није охрабрујући. Чињеница је да чим се новац чува у банкама постоји повјерење у те институције, што је позитивно, али са аспекта опоравка и бржег привредног раста можемо рећи да су та средства неактивна и да потрошња и производња стагнирају", додао је Љубоја.

Према валутној структури штедње у 2010. години, девизна штедња износила је 851,4 милиона КМ са стопом раста од 18 одсто и чини 79 одсто од укупне штедње.

Штедња у маркама износила је 220,1 милион КМ са стопом раста од 29 одсто у односу на крај 2009. године.

Према извјештају Aгенције, укупни кредити грађана већи су за 12 одсто од извора, које чине штедни и текући рачуни грађана.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *