Шта смо урадили за наше "генерале"?

Пише: Огњен Савић

"Вербални деликт" – већи злочин од етничког чишћења

Прво, јер сам знао да је у питању обична фарса која се спроводи ради умиривања српске јавности и политичко-економских уступака званичних власти према ЕУ и Западу. Друго, у правду и легитимитет таквог суда нисам вјеровао ни тада, јер који би нормалан суд са правним и моралним легитимитетом (без уплитања политике) могао за најмонструозније злочине да лиши одговорности Рамуша Харадинаја и Насера Орића, а Др Војислава Шешеља држи у притвору 10 година због вербалног деликта, без икакве пресуде и једног јединог чврстог доказа. Кредибилитет те "правне институције" поприлично је пољуљан због таквих ствари, а то се не би промјенило ни да је којим случајем остала на снази првостепена пресуда Маркачу и Готовину. Јер ако "правно" гледано, Харадинај и Орић нису били криви, онда су то свакако мање и хрватски генерали.

Овај текст намјерно пишем неколико дана након што је Жалбено вијеће Хашког трибунала поништило првостепену пресуду о постојању удруженог злочиначког подухвата и поменуте генерале ослободило било какве одговорности за злочине почињење у "војно-редарственој" операцији "Олуја". Чиним то из разлога што сам након пар дана свакако хладније главе, а и јавност која чита ове текстове, са одређене временске дистанце (макар и од неколико дана), може трезвеније и рационалније поимати ова питања.

Хрватска "чистих руку" и "геноцидна Српска"

Не фрустрира највише чињеница да Маркач и Готовина неће одговарати због убистава и прогона толиког броја људи. Фрустрира однос званичне српске политике (с обје стране Дрине) према српским генералима и политичким вођама који су предводили свој народ у најтежим временима, а посебно боли кад видимо на какав начин су цјелокупно хрватско друштво и званични државни врх дочекали своје генерале по повратку из Хага. Хрватска је институционално и финансијски стала иза својих људи и то јој се свакако исплатило. Обезбијеђен је улазак у Европску унију "чистих руку", без хипотеке државе која је протјерала 250 000 својих грађана и убила их неколико хиљада (од тога значајан број цивила). И не само то, Хрватска ће бити ослобођена било какве одговорности за злочине над Србима, а могућност да бар процесуира одговорне на "нижим положајима" у ланцу командне одговорности равна је томе да планетом Земљом поново у скорије вријеме ходају диносауруси.

Овом пресудом јасно је потврђено да Хашки трибунал постоји и функционише само са једним циљем, а то је држање сталне омче око врата Србији и политичко-правно и институционализовано уништавање Републике Српске, тако што ће се осудити њено комплетно политичко и војно руководство и цијелом српском народу и ентитету наметнути комплекс кривице и одговорности за сва зла на Балкану (читај "геноцидна творевина"). Звучи излизано и као "српска теорија завјере", али након последње пресуде из Хага и за највеће скептике ово прелази у "српску теорију реалности".

Нема оправдања – подбацили смо

С те стране би било јако битно да је свесрпска политичка "елита" имала храбрости, мудрости и широкогрудости да политички, институционално и финансијски стане иза људи који су нас водили у најтежим временима. Савршени свакако нису били, правили су много грешака, доносили су тешке одлуке и водили нас у тешким временима, могли смо лично да их волимо или не волимо, али смо као друштво у цјелини морали на све начине да станемо иза њих. Не због њих као појединаца, већ због Републике Српске и нас самих. Никаквог оправдања нема, ту смо подбацили.

Да у политичким "елитама" Републике Српске постоји минимум државничке и националне свијести већ сад би се почело радити на сакупљању десетина милиона евра, како би се ангажовали најбољи правни тимови, консултантске куће и лобистичке групе. Све са циљем пружања помоћи нашим људима затвореним у Хагу и омогућавања што објективнијег судског процеса (колико је то могуће), ради "релаксирања" и њих самих, а самим тим и позиције Републике Српске. То би за интересе РС-а било свакако сврсисходније од Додикове отворене подршке злочиначкој политици Израела на Блиском Истоку, поготово што након ослобођања хрватских генерала постоји огроман простор за дјеловање правних тимова и српске дипломатије.Злочици из редова српског народа (али и они који то нису) су већ одавно у затвору или су осуђени, док се на прсте једне руке могу избројати осуђени за злочине над Србима, а углавном се ради о "ситним рибама".

Кампања "не купујмо хрватско"

Апсолутне и универзалне правде никада није ни било, неће је ни бити, на пресуду хрватским генералима не можемо да утичемо, али оно што можемо да урадимо је (с обзиром да Конзум, Краш, Цедевита, Подравка и остале хрватске компаније жаре и пале тржиштем Републике Српске):
1. Престанемо куповати хрватске производе
2. Бојкотујемо фирме из Хрватске и хрватских дијелова БиХ које послују на подручју Републике Српске
3. Бојкотујемо све оне компаније чији се рад заснива на увозу и пословању са Хрватском
4. Не идемо на хрватско приморје и тамо не остављамо новац
Овакав став не би представљао мржњу и антагонизам према хрватском народу, већ би био одраз достојанства, самопоштовања и односа према политици и економији државе која је легализовала и институционализовала злочин над Србима. То је најмање што би требало да урадимо, све док се тамо не промјени однос према злочинима, етничком чишћењу и не процесуирају одговорни за те ствари (ко год то био). Али нажалост, не само да нас се већина неће понашати ни приближно тако, већ ће свакога ко тако размишља (па и мене) прогласити екстремистом. А не треба заборавити да им је и окупацију тржишта Републике Српске омогућио наш "врховни вођа" уз помоћ увозничких лобија из Лиштице и Лакташа.

Док се ми будемо водили политиком незамјерања и наивно иритантним ставом "ко нас бре завади" и даље ћемо континуирано слушати приче о "геноцидној творевини" или Силајџићеву теорију о "геноциду који траје" (над Бошњацима и Хрватима наравно) у ишчекивању одсудне политичке, демографске и економске битке за Републику Српску. Прво полувријеме "утакмице" је завршено. Губимо 2:0, утакмица се игра 90 минута, а ја се на "полувремену" питам шта смо ми урадили за наше генерале? (Уз подсјећање да нам хиљаду Туђмана, Готовина, Парага, Силајџића, Холбрука, Клинтона…не може наудити као што можемо себи сами)