Шта се догодило са Збирком Терзић?

Вечерас u 20,00 часова у Музеју савремене умјетности Републике Српске биће отворена изложба: „ Шта се догодило са Збирком Драгиње и Воје Терзић? Прошло је више од шест деценија откако су Драгиња и Војо Терзић, двоје скромних и пожртвованих радника своју љубав према умјетности и пасионирану страст према прикупљању преточили у вриједну збирку југословенског сликарства. […]

понедељак, октобар 15, 2012 / 17:10

Вечерас u 20,00 часова у Музеју савремене умјетности Републике Српске биће отворена изложба: „ Шта се догодило са Збирком Драгиње и Воје Терзић?

Прошло је више од шест деценија откако су Драгиња и Војо Терзић, двоје скромних и пожртвованих радника своју љубав према умјетности и пасионирану страст према прикупљању преточили у вриједну збирку југословенског сликарства.

Стицајем животних околности, Терзићи су у Дубровнику упознали Косту Страјнића, умјетника, историчара умјетности и једног од назначајнјих теоретичара између два рата. Страјнић, уједно и велики колекционар пресудно је утицао да овај брачни пар своју љубав према умјетности преточи у властиту мисију сакупљања умјетничких дјела југословенског сликарства.

Свјесни вриједности формиране Збирке , брачни пар Терзић 1977. године са Градом Бања Лука, потписије уговор о доживотном издржавању, који је подразумијевао да Терзићи, послије смрти Бањој Луци дарују трећину збирке и галеријски простор на трајно кориштење и јавно излагање.

Подсјећамо, Галерија Терзић је била отворена за јавност све до смрти госпође Драгиње Терзић 2003. године и тада је бројала близу 800 дјела , међу којима се посебно истичу дјела Саве Шумановића, Петра Добровића, Милана Коњовића, Јована Бијелића, Мила Милуновића, Габријела Јуркића, Иванке Буковац, Романа Петровића, Пере Поповића, Војислава Хаџидамјановића, Исмета Мујезиновића, Ђуре Пулитике, , Борислава Алексића, Мерсада Бербера Раденка Мишевића, Стојана Аралице, Косте Хакмана, и многих других.

Ова Збирка сматрана је најобимнијом приватном збирком тадашње Југославије!

Окончањем оставинске расправе, 2008. године, трећина дјела по Уговору о доживотном издржавању припала је Бањој Луци у трајно власништво, а збирка је, до санације објекта, предата Музеју савремене умјетности Републике Српске на чување.

Стручном експертизом Збирке мр. Милица Котур, рестауратор-конзерватор, констатовано је да су дјела затечена у различитом степену очуваности, због чега је неопходно предузети конзерваторске мјере којима би се сачувала од даљег пропадања и рестаураторске радње којима би се сликама вратио првобитни изглед и сјај, те самим тим продужио њихов вијек“.

Др. Сарита Вујковић, музејски савјетник и кустос изложбе „Шта се догодило са Збирком Драгиње и Воје Терзић?” проблематизује питање стања збирке и њене будућности текстом у каталогу изложбе:

“Свјесни смо чињенице да је овим сликама прије свега неопходно вратити њихов галеријски простор, који је обезбијеђен још прије три деценије, али који је небригом девастиран и руиниран и тако постао нефункционалан без основних могућности да се у њему смјести савремена музеолошка поставка, која би задовољила вриједносни ниво колекције коју Град посједује.”

Да ли ће Збирка Драгиње и Воје Терзић постати стара заборављена легенда или ће Град Бања Лука искористити потенцијал ове вриједне умјетничке колекције и нефункционални оронули простор у коме је била смјештена, претворити у нову мултимедијалну Галерију, спремну да покаже вриједности прошлости кроз нове могућности данашњости.

На нама је да дамо одговор и кажемо да ли је дошао тренутак да Умјетничкој збирци Драгиње и Воје Терзић обезбиједимо нови почетак и ново трајање, које ће имати своју сопствену будућност и независан ток“.

Изложбом ”Шта се догодило са Галеријом Драгиње и Воје Терзић? ” Музеј савремене умјетности Републике Српске, на стручан и одговоран начин жели да стане иза ове професионалне обавезе и помогне да вриједна умјетничка дјела, која су у власништву Града Бање Луке добију свој трајни изложбени простор и могућност да буду видљива.“

Изложбу прати и идејно-архитектонско рјешење адаптације Галерије Терзић, које је израдио архитектонско-грађевински биро „АДГ-2000“. Уз присуство представника града и носиоца пројекта, у уторак, 23. октобра 2012, у Музеју савремене умјетности Републике Српеке,одржаће се јавна презентација пројекта.

Изложба ће бити отворена до 16. новембра 2012. године.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *