Шта је стварно, а шта фолирање?

Крајем осамдесетих година у Недељном поподневу су почели приказивати америчко рвање или, како смо их ми звали, кечере. После првог шока, међу друштвом је кренула је распарава да ли се кечери истински маришу или је то само фолирање. Било је ту различитих мишљења, али смо сваке седмице стрпљиво чекали да видимо нове борбе. Данашња политичка […]

петак, јун 12, 2009 / 15:12

Крајем осамдесетих година у Недељном поподневу су почели приказивати америчко рвање или, како смо их ми звали, кечере. После првог шока, међу друштвом је кренула је распарава да ли се кечери истински маришу или је то само фолирање. Било је ту различитих мишљења, али смо сваке седмице стрпљиво чекали да видимо нове борбе.

Данашња политичка сцена у Босни и Херцеговини ме подсјећа на кечере. Имате набилдане борце који на (политичку) сцену улазе уз ватромет, јаку музику и овације вјерне публике. При томе се обавезно „цере" и „реже" у камеру да би нам показали колико су моћни и снажни. Имена кечера су звучна и лако памтљива: Инцко Аустријанац, Грегоријан Варварин, Миле Разбијач, Чавке Гром, Сулејман Велики, Харис Анадолац, Човић Широки итд.

И креће макљажа. У принципу, ту је свак против свакога, али може и у коалицијама. Борба на први поглед изгледа брутална и немилосрдна, има ту крви и зноја на претек, удараца испод појаса, али и тупим предметима. На судију мало ко обраћа пажњу, јер нико не поштује правила.

Народ се „ложи" и навија свом снагом за своје борце, врте главом и питају се дал ово нормалан човјек може да издржи. И док представа траје на све се заборавља (породица, секс, посао, отпуштања, беспарицу, визе, лоповлук), само да наш борац побједи оног другог. Шта побједи, уништи га и растури! На крају представе кечери се повлаче у своје одаје, али остаје недоумица, да ли се стварно маришу или фолирају?

Ново вријеме, доноси нова правила игре. У вријеме социјализма морао си бити члан партије да би постао неки руководилац. Деведесетих година за успјех у политици је било потребно да у свом ЦВ имаш неколико година робије или барем суђење због национализма, а данас ако желиш да се бавиш политиком мораш барем неколико пута бити проглашен издајником. Без такве етикете, нема мени у Парламент РС.

Молио бих комисију за избор сенатора РС и Предсједника републике Рајка Кузмановића, да ми каже да ли је Драган Чавић издајица рода свога? Таман сам дијете научио да наброји све сенаторе, као што сам ја учио имена седам секретара СКОЈ-а, а оно неки од њих посташе издајице. Како сад објеснити дјетету, јел сенатор или издајица, или ту нема сукоба интереса.

Јесте ли неки дан прочитали информацију, да два пингвина хомосексуалца одгајају малог пингвинчића. Све нешто контам, кад могу пингвини, што не би могли и људи?



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *