Шта је рекао Дачић: И Танјуг му се извинио

Говор премијера Ивице Дачића у Драгинцу 14. октобра изазвао је различите интерпретације у медијима. Агенција Танјуг је објавила цијели говор, а затим се извинила. Сајт Б92 је под насловом "Злочинци нас не пуштају у ЕУ" пренио текст који је јуче објавила агенција Танјуг, а касније су, након прегледања видео-материјала, текст и наслов кориговани. Критикујући извјештавање […]

понедељак, октобар 15, 2012 / 18:13

Говор премијера Ивице Дачића у Драгинцу 14. октобра изазвао је различите интерпретације у медијима. Агенција Танјуг је објавила цијели говор, а затим се извинила.

Сајт Б92 је под насловом "Злочинци нас не пуштају у ЕУ" пренио текст који је јуче објавила агенција Танјуг, а касније су, након прегледања видео-материјала, текст и наслов кориговани.

Критикујући извјештавање медија и начин на који су интерпретиране његове ријечи, Дачић је данас истакао: "Ниједан нормалан човек то не би могао да каже, чак и да тако мисли, то не би рекао."

Дачић је додао да је јуче дошао у ситуацију да је морао да моли медије да објаве оно што је рекао.

"Одмерио сам шта је требало да кажем и за то сносим одговорност. Мислим да нисам погрешио јер никога нисам повредио. То сам говорио и у УН. Немам коме да се правдам, шта сам рекао, рекао сам, а ако нисам добро рекао, народ ће то оценити на изборима и тачка. Али, немојте да од тога да правимо дипломатске скандале", казао је Дачић.

Огласила се и Европска комисија, након новинарског питања како гледа на изјаву премијера да "улазак Србије у Европску унију коче они који изгубили Други светски рат, док је Србија била међу победницима у том рату", и да ли Комисија сматра да је та изјава "увредљива за неке чланице ЕУ".

"ЕК је примила на знање оно што је јављено да је рекао српски премијер, али ми не дајемо никакве опаске или осврте на изјаве политичара", изјавио је данас у Бриселу представник у Европској комисији Петер Стано.

Представник за штампу комесара за ширење ЕУ Штефана Филе је навео да у вези с тим и са Извјештајем Комисије о напретку Србије може указати на то што је Филе прошле недеље у Београду предочио, а то је да се "српске власти морају усредсриједити на оно што је од првенствене важности".

"То су реформа правосуђа, борба прорив корупције и организованог криминала, слобода медија, али и заустављање таласа лажних азиланата. То су прави проблеми на које Србија и остале земље кандидати треба да обрате пажњу, и ми их снажно охрабрујемо да то и учине", рекао је Стано, одговарајући на питања новинара.

Говор Ивице Дачића преносимо у целини:

"Има дана који су горки од сећања. Место попут овог чије је страшно бреме људске патње тешко одагнати.

Ово је час када су наше мисли посвећене онима који су нестали у само једном дану час горког сећања, тамног и знаног.

Ово је дан који проживљавамо као дан и као симбол великог губитка. Сталну опомену и сведочанство безумља које је претило да овлада људскост, саосећање и разумевање. На данашњи дан 41. године, прошлога века нацистички окупатори извршили су прву, али једну од највећих масовних ликвидација цивила на нашој територији током читавог раздобља другог светског рта.

У свега неколико сати тог стравичног дана смрт је покосила 2950 житеља Драгинца и околних села. Стојимо поред споменка невиним жртвама које нису овековечене у песмама као што је "Крвава бајка". Стихови о њима и данас, више од седам деценија након тог злокобног дана, нису испевани. Њихова трагедија и страдање нису у довољној мери уткани у наше национално колективно сећање.

Драгиначке жртве су заборављене. Ишчилили су из нашег сећања малишани страдали у овом питомом месту, њихови родитељи, комшије. Моје обраћање посвећено је деци, женама, мушкарцима, старима, невиним жртвама. Свима онима који су отишли и оставили недосањане снове о неоствареној љубави.

Ове речи као родитељ изнад свега и на првом месту посвећујем деци. Деци која су нам одузета нељудском руком. Деци успаваној у безазленој игри у школи на кућном прагу. Желим да у наше заједничко сећање данас призовем та мила детиња лица, безазлене очи, осмехе, жељу за животом која је угашена изненада тога дана.

Да су преживели, данас би неки од њих можда били међу нама. Седи попут ових поносних глава које видим овде. Били би наши родитељи, наше деке, баке. На жалост, њихови животи су брутално окончани. Они су остали окамењени у једном страшном времену о коме нам говоре наши стари . Сетимо се свих пострадалих на кућном прагу, у њиви, крај колевке, погледајмо старе фотографије, завиримо у шкриње и тамо ћемо пронаћи потпуно заборављено сведочанство живота оних којих више нема.

Грађани Србије, постоје дани у животу који тежином свога значаја и симболике мало кога остављају равнодушним. Један од таквих је и 14. октобар. Тога дана, наши заједнички преци суочили су се са судбоносним искушењем страдања, мучења и смрти. Био је то дан потпуне негације разума, људскости и осећања. Препуштајућу у овом тренутку све њих никад заборављеном нашем оснаженом сећању, молим вас да сачувате поруку овог окупљања, и њу неокрњену пренесете свима, вашим ближњима, вашој деци, родитељима, целој Србији.

Заборављена жртва је нешто што не смемо себи дозволити. Не само због људске обавезе да памтимо трагично пострадале већ и због дужности да знање и сећање на оно што се догодило у прошлости у потпуности неокрњено и ненарушено предамо генерацијама које следе.

Жртве не смемо заборавити због тога што сматрам да је данас неопходно не само да се сећамо него и да се поносимо борбом против фашизма коју смо имали у Другом светском рату. У ери заборава и поништавања свега онога што је било у нашој прошлости, вероватно неко жели да поништи и трагедију која нам се догодила у Првом светском рату и у Другом светском рату.

Подсетићу да године које долазе, представљају године у којима морамо се подсетити на трагичне догађаје од пре једног века. У Првом светском рату Србија је изгубила готово половину мушког становништва . У Другом светском рату Србија је дала огромне жртве. И то не само на територији данашње Србије, него су Срби страдали свуда тамо где су живели у тадашњој Краљевини Југославији.

Данас, после геноцида који смо преживели у два светска рата због тога што смо били на правој страни међународне заједнице, мислим да је апсолутно Србија није ничим заслужила да има неправедан однос међународне заједнице, према њој, према нашим државним и националним интересима, јер Србија је увек била на страни оних који су се борили против фашизма и против геноцидне политике као шо је била она која се показала овде у Драгинцу.

Одмах после Другог светског рата они који су починили овај злочин су почели да граде нову Европу. Сматрамо и да Србија има право на своју нову шансу и зато, не само да је не смемо заборавити, него морамо стално да истичемо жртве које смо дали, зато што су наше жртве заборављене , зато што је историја искривљена и историјски поражене нације у Првом и Другом светском рату су данас постали важнији фактори на Балкану него што је то Србија и српски народ.

Зато желим јасно да кажем да они који су овде изгубили животе, нису изгубили на фронту, нису они пали у борби против Немаца, него су биле невине жртве, жене, деца, стари. Они су уткали и сви који су пали у Другом светском рату су уткали своје животе у нову Европу, у Европску унију, где нас сада условљавају да бисмо у њу ушли да морамо да дозволимо да се заврши оно што се започело у Првом и Другом светском рату, а то је да се Србија што више смањи.

Ми не смемо да дозволимо да су ове жртве биле узалудне и зато ће Влада Републике Србије и Србија учинити све да истина о Србији и наши државни и национални интереси буду брањени на миран начин, али најважније од свега јесте да ми морамо схватити да у борби за људске вредноти, за европске вредности Србија је дала много више него што су неке друге државе које су веома лако постале чланице Европске уније и који дан-данас говоре о томе како Србији тамо није место, који нам свакога дана прете говоре да Србија треба да призна независност Косова да треба да нам врате визе и све остало што не спада више у домен једне озбиљне политике.

Ја желим свима њима да поручим, Србија ништа не тражи и ништа не треба да јој дајете, Србија је заслужила да буде део Европе јер је Европу стварала и овде. Зато нашим незаборавом, нашим одлучним непристајањем да све ово препустимо тмини историје ми сведочимо о својој спремности да се боримо за идеале слободе, равноправности и поштовања, заједнички и истрајно јер, 2950 жртава, невиних жртава, да су припадници неког другог народа о томе би се писале приче и легенде и можда би се у неким државама и прогласио као дан сећања, и незаборава као што је то било за неке друге догађаје.

Морамо мало више да ценимо своје жртве и наравно, морамо да опростимо онима који су злочин починили, не можемо да заборавимо, међународна заједница и они су за све ово што се десило и једино нашта не пристајемо то је да су њихове жртве вредније од наших. Да би смо могли да се боримо против свега овога о чему сам говорио неопходно је да никада не заборавимо своју историју. Треба се окренути будућности, али треба извући поуке из историје.

Треба учинити све да се избегну ратови и зато ми желимо да на миран начин решавамо све спорове, али ја тражим од целе Србије да више поштује своје жртве које је дала у борби за слободу и да ове године које су пред нама искористимо да не дозволимо неким земљама да изврше ревизију догађаја од пре сто година, јер и Први светски рат може бити приказан на начин који некоме одговара као резултат лудости некога ко је извршио атентат на Франца Фердинанда не говорећи о томе да су то биле историјске прилике које су довеле до тога да и Срби и муслимани у БиХ се дигну против аустроугарске анексије БиХ.

Зато је важно да се зна ко је на чијој страни био. Ми смо били на страни истине и правде и очекујемо да они на чијој смо страни били данас буду такође на страни истине и правде кад је Србија у питању.

Хвала вам и желим да се ове жртве никада не забораве. Нека им је слава."

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *