Шта је реалност?

Богдан Елез у другом дијелу теоретских разрада привида и обмане у политици, растјерује маглу илузије да објасни економску и политичку реалност у Републици Срспкој. Да би се ипак направила дистинкција између илузије и реалности, потребно је сваку од ових ставки анализирати појединачно: Новца више нема Република Српска далеко је од простора економске, социјалне, политичке и […]

петак, април 22, 2011 / 09:38

Богдан Елез у другом дијелу теоретских разрада привида и обмане у политици, растјерује маглу илузије да објасни економску и политичку реалност у Републици Срспкој.

Да би се ипак направила дистинкција између илузије и реалности, потребно је сваку од ових ставки анализирати појединачно:

Новца више нема

Република Српска далеко је од простора економске, социјалне, политичке и сваке друге стабилности и просперитета. Чињеница је да су приликом доласка на власт Милорад Додик и СНСД затекли буџетски суфицит од 150 милина конвертибилних марака. У међувремену је «Телеком РС» продат Србији за милијарду и 300 милиона км. Тај новац је ненамјенски трошен на разноразне „капиталне“ пројекте, аутопутеве, аеродроме и остале мегаломанске пројекте од којих је само остала идеја. Добар дио тих средстава „опран“ је и кроз „грандиозне“ спортске манифестације као што су „Ноћ шампиона“ или „Свјетско првенство у рафтингу“. Новац нажалост није остао у буџету, нити је уложен у инвестиције и производни сектор, пољопривреду, у развој привреде генерално, већ је завршио у џеповима тајкуна блиских власти и „политичке елите СНСД-а“.

Само у последње четири године „Интеграл Инжењеринг“ Додику блиског Слободана Станковића имао је послове вриједне преко 700 милиона марака што довољно говори о каквој се врсти монопола на овако малом простору ради. Трагично је да се огромна буџетска средтва која припадају свима нама, цјелокупном друштву у РС сливају у џепове привелегованих приватника који на тендерима увијек добијају послове који доносе највећи профит. Новца у буџету више нема, све спорије се пуни, а дефицити се најлакше крпе тако што се по џепу „ударају“ најугроженије и најзаслужније категорије становништва тако што им се смањују примања, повећавају порези и уводе нови које нису у стању да „плаћају“. Пропорционално опадању животног стандарда расту цијене електричне енергије, комуналија и основних животних намирница, а куповна моћ људи је све слабија. Једино опадају цијене аутомобила, али њих и овако и онако неће куповати они који се боре за голи опстанак. Нових радних мјеста која су обећавана нема, па и они који су запослени грчевито се боре да сачувају постојећа. Након свега овога крајње је илузурно говорити о некаквој економској или социјалној стабилности.

Раст БДП мора бити бар 7-8 одсто

Говори се о некаквом расту друштвеног бруто производа од 2,5%, а добро је познато да за овако малу економију довољан је позитиван биланс стратешких предузећа попут «Рафинерије» или «Електропривреде РС» па да се постигне такав раст.

Да би се стварно могло говорити о неком позитивном расту друштвеног бруто производа, он мора да буде минимум 7-8%, ако не и више, јер једино тако земља која је била уништена ратом може да (колико-толико) хвата корак са развијеним друштвима, па и са ЕУ којој сви тежимо.

Надлежности као кликери

Тачно је да је са поновним доласком на власт Милорада Додика заустављен пренос надлежности, али то је више последица воље његових ментора и центара моћи који су га довели на власт него њега самог.

Не треба заборавити да је за вријеме његовог првог мандата (када су га окупациони тенкови и инсталирали) највећи број надлежности заправо и пренесен. Тада је створена „погодна клима“ која је резултирала за РС неповољном арбитражном одлуком за Брчко дистрикт, а то би у будућности могло имати катастрофалне посљедице по Републику Српску.

Херцегбосански бизнис

Милорад Додик се свесрдно залаже за успостављење хрватске федералне јединице у БиХ. Да апсурд буде већи, значајан дио политичке сцене у Хрватској је против тога, али Додик у тој ситуацији иде логиком „Већи католик од папе“. Највећа илузија у свему томе је да то може бити нешто добро за Републику Српску, јер историја нас је много пута у 20. вијеку научила да су сва коалирања са Хрватима била политички погубна за српски народ и што је најгоре погубна по његово биолошко биће.

Народ има кратко памћење, па заборавља да је јасеновачку грађу Американцима (тачније Музеју холокауста у Вашингтону) предао управо Додик. Све то остваља могућност за манипулисање бројем српских жртава у овом злогласном логору, као и за још многе друге манипулације. За Републику Српску су економском смислу посебно погубне јаке Додикове конекције са хрватским капиталом и бизнис лобијима, којима је кроз увоз мнобројних производа и отварање хрватских тржних центара, омогућио снажан продор на тржиште Републике Српске које су у огромном проценту и окупирали. О обрнутој трговинској размјени и уласку капитала и производа из Републике Српске у Хрватску или «Херцег-Босну» наравно нема ни говора. Нико наравно Додику не би оспорио личну љубав према Загребу или Мостару (ако таква љубав постоји) да се та љубав погубно не одражава на привреду Републике Српске.

Криза – изговор

Није тачно да је економска криза одговорна за катастрофално стање најугроженијих социјалних категорија (пензионери, ратни инвалиди, борци…). Сви службени показатељи показују да се у новац у РС трошио ненамјенски и да се с њим слабо управљало, тако да са таквим стањем глобална економска криза нема пуно везе. Јасно је да је она само изговор да би се замаскирао сопствени нерад и лоповлук.

Робовласничка демократија

Јасно је да актуелна власт (на основу до сада урађеног и неурађеног), не само да не може да има ексклузивитет над идејама социјалне правде и демократије, већ је сасвим супротна од тога и више подсјећа на реакционарне режиме у Латнској Америци гдје веома узак круг људи (олигархија) управља друштвеним богатством, капиталом и финасијским средствима, док већина становништва или је градска сиротиња или за мале наднице ради на њиховим непрегледним плантажама.

Ми смо дефинитивно ближи таквом, него друштву социјалне правде и једнакости, па би се данас владајућа идеологија Републике Српске могла без икакве сумње назвати „робовласничком демократијом“. Због свега тога, погубно је да се и поред катастрофалног стања, међу значајним процентом народа створила слика да ова власт заиста нема алтернативу, јер познато је у каквом правцу друштво и државу може одвести «власт без алтернативе».

Допринос СДС

Таквом стању, великим дијелом допринјела је и СДС, као највећа и најпопуларнија опозициона странка која се није потрудила да искористи огроман маневарски простор који им је актуелна власт «остављала» вођењем лоше и неодговорне (прије свега социјалне и економске) политике. СДС је једино искористила заслуге које је имала за стварање РС и изузетно јаку емоцију коју људи имају према грбу и имену ове странке. То наравно није било довољно за промјену актуелног стања и режима. Да би се показало да ипак постоји алтернатива, СДС мора да преузме одговорност према онима који су незадовољни садашњим стањем и да буде предводник неке нове, модерне, ефикасне, али изнад свега националне и демократске опозиције која ће понудити социјалну и економску стабилност грађанима РС.

Да би се позиционирала као таква, највећа опозициона странка мора да престане бити херметички затворена и да отвори простор младим и квалитетним људима који могу итекако да допринесу квалитетном ширењу базе и темељу за неку нову праведнију Републику Српску. Надаље, СДС мора да искористи некомпромитованост својих лидера, што уз реформу странке и јасан програм за рјешавање проблема грађана може бити добра основа да РС сутра постане заиста боље и праведније мјесто за живот. Ово наравно важи и за све друге политичке факторе незадовољне садашњим стањем. Локални избори нису далеко.

Ако не гласате за нас…

Што се тиче људских права, медијских и осталих слобода, чињеница је да још увијек нема ликвидација или депортација, али ако још нису физички почели да елиминишу неистомишљенике и неподобне, то никако не значи да су слободе и људска права на високом нивоу у РС.

Јавни сервис, као и 90% штампаних медија су под директном или индиректном контролом власти и заправо су само њени „гласноговорници“. С друге стране, у оним електронским медијима који су више комерцијалног карактера има некакве критике актуелног стања, али је све то бенигно јер и такви медији због финансијског опстанка и одрживости не могу бити у потпуности слободни.

Један од омиљених постулата Додика и СНСД-а је: „Ако ниси с нама против нас си“, па су тако многи људи приликом запошљавања дискриминисани ако нису чланови СНСД-а, а да не говоримо о онима који су нелегално остали без посла само зато што нису били политички подобни у својим предузећима. У том контексту се може говорити о кршењу једног од основних људских права по Повељи УН и Европској конвенцији о људским правима, права на рад.

Ми бисмо заиста вољели да је тако, али Република Српска дефинитивно није бољи дио БиХ (бар не у економском смислу). Просјек плата и пензија већи је у Федерацији, већа су давања за социјалне категорије и борце. Како се природне катастрофе у Јапану одражавају на стање на америчкој берзи, тако је и привреда у БиХ повезана, па је сасвим илузорно причати да је један ентитет економски бољи у односу на други.

Независни Додик

Милорад Додик неће донијети независност Републици Српској. До дисолуције БиХ доћи ће једино ако се у будућности створе по српски народ повољне политичке, економске и геостратешке околности да би тако нешто било изводљиво. Милорад Додик је причу о независности само искористио ради „паљења“ широких народних маса и политичког маркетинга који му је помагао да се дочепа и што дуже сачува власт и огроман (незаконито) стечен (сопствени) капитал и капитал људи око себе. Човјек који је у вријеме голе борбе за опстанак српског народа на овим просторима и стварање РС изјављивао: „Ово није мој рат“ дефинитивно је неће одвести ни у независност.

Улица и опозиција

Нема сумње да грађани Републике Српске «добровољно» или «под притиском» живе у политичкој, илузији, привиду или обмани. Људе је лако у нешто убједити, али их је тешко дужи временски период држати у убјеђењу у исправност илузије. Акумулација незадовољства је огромна, али очигледно да опозиционе партије не могу бити довољан иницијатор и генератор промјена у друштву. За корјените промјене потребно је стварање добро организоване критичне масе међу студентима, радницима, борцима, пензионерима итд.

Свугдје у свијету и у Европи, управо су студенти и радници највећа конструктивна опозиција и критична маса која је спремна да покаже револт и да изађе на улице да би се изборила за своја права, уколико су она угрожена неком неповољном одлуком извршне или законодавне власти земље у којој дјелују. Код нас, не само да ове категорије нису таква опозиција и критична маса, већ се студентске, борачке, пензионерске организације и синдикати утркују ко ће бити оданији поданик актуелном режиму и ко ће од тога извући максималну корист (наравно за врло узак круг људи). Појединачни иступи и изузеци који оповргавају правило нису довољни и не могу бити ефикасни без ширег фронта и боље организованости и координисаности.

Сама ријеч режим асоцира на нешто негативно, а недемократски режими се једино могу срушити и побиједити на улици константним протестима и демонстрацијама на које угрожени грађани РС имају морално и свако друго право. Такве активности би само иницирале убрзале да на демократским изборима падне један ауторитарни и криминализовани режим. Докле год се то не деси, носићемо хипотеку људи (да не кажем народа) поданичког менталитета и понашати се и трпити у складу са крилатицом: «Народ има власт какву заслужује» и илузија живота ће се наставити.

 

 



36 КОМЕНТАРА

  1. Одличан текст! Искрене честитке аутору, који је све обухватио овим текстом.

    „Ако ниси с нама против нас си“

    Често се запитам да ли већ по некој инерцији критикујем власт (и опозицију) и кад нема мјеста критици и који су моји мотиви да критикујем и зашто то радим јавно!?

    Одговор би био следећи:
    Једноставно, не ради се о томе да сам против неког. Најсрећнији бих био да имамо власт која ради све добро и да живимо у тако уређеном друштву, гдје ме политика уопште и не занима, а чак да и не знам ко ми је предсједник. Па нека владају доживотно, што се мене тиче.
    По мом мишљењу, ради се о само о жељи да сваки појединац од нас 1,4 милиона у РС има неки цивилизацијски минимум за живот (кров над главом, храна 3 пута дневно, нека “пристојна” одјећа), да нико није гладан, и да се почне радити на економском јачању као предуслову биолошког опстанка српског народа.
    Нису то неке нереалне жеље. Друга ствар је бунт човјека када му неко завлачи руку у џеп. Сматрам себе рационалним човјеком и не оправдавам бахатост и расипништво. Мора се знати да су приоритети да се прехрани нација и да се створе услови да се нација увећава, да се попуне језиво празни простори Републике Српске људима, јер “чије је стадо, тога је и земља.”

    Нисам баш оптимиста, али и даље непоправљиво вјерујем да ће доћи до преокрета набоље. Можда када неке млађе генерације (попут аутора текста) преузму ово друштво од комуниста.
    Управо сам на Фронталу у својим коментарима потенцирао да нема мјеста за рушење власти изабране легално на изборима прије неколико мјесеци, већ да су адресе гдје је потребан заокрет у политици или замјена људи баш синдикати, борачке, студентске и пензионерске организације. Уколико би они били оно што требају, власт не би имала могућности да с епонаша бахато и неодговорно. Протести као израз незадовољства грађана су оправдани уколико нису насилни.

  2. јесте ли ви сви чланови СДС-а? јер, једино се још њима причињавају комунисти.
    “приоритети да се прехрани нација и да се створе услови да се нација увећава,” – мени ово баш личи на онако, комунистички став. треба се одлучити

  3. milanko, 23.04.2011. 14:25:10

    Нисам члан ниједне странке. Комунисти ми се не причињавају, јер су исти они људи који су некад били на руководећим позицијама и данас у власти. Наравно, Милка Планинц, браћа Поздерац, Миланко Реновица,… нису више међу живима, али ту су њихови ђаци, некад узорни СКОЈ-евци. Мој је став да млађе генерације требају да смијене те изданке КПЈ, али је проблем што комунисти и данас живе кроз генетски материјал својих потомака.

    “”приоритети да се прехрани нација и да се створе услови да се нација увећава,” – мени ово баш личи на онако, комунистички став. треба се одлучити”

    Комунизам и социјализам нису једно те исто. Земље западне Европе и Скандинавије су капиталистичке, али воде исправну социјалну политику. Свако има неки минимум достојан живота у 21. вијеку, а имају и стимулативне мјере по питању популационе политике.
    Ово што сада имамо је најгори могући облик капитализма, а проблем и јесте што га проводе људи с комунистичким менталитетом.

  4. Нисам поборник еугенике! Само сам противник пљачке и сиромашења народа и желим да најбољи буду у врху државе, а не они с партијском књижицом.

  5. И мени се чини да ова прича око “3 оброка дневно и пристојне одјеће” звучи дефетистички и мислим да је наслијеђена од наших баба и дједова. Ја искрено вјерујем да у РС велика већина, понављам велика већина људи не гладује и има шта да једе. Не искључујем могућност да постоје људи који си у изузетно великом сиромаштву и којима је буквално угрожена биолошка егзистенција. Али та прича “само да имамо шта да једемо” помало ме иритира јер служи ничему другоме него да нагласи тобож апокалиптичне размјере нашег тешког положаја.И шта уопште значи “пристојна одјећа”!?!?! Уосталом, онај ко има компјутер и интернет, он је сигурно далеко од глади. Ту убрајам и себе… Тако да, људи, престаните да кукате и заврните рукаве па ће вам бити боље, а тако и читавој држави. Нема ничега “комунистичкијег” него стално кукати и нешто тражити од државе… А овај митрополит када је тако мудар, што не уради то што прича, па не изађе из црквене власти и уступи мјесто онима за које сматра да треба да воде народ.

  6. чим то ураде владике СПЦ а и осталих религијских, политичких и других дрштвено експонираних организација онда треба и обични људи да слиједе.. то правили сви преко 40 – напоље. мада ми је то мало фашистички.. али хајде. ето, јавите чим они то ураде да и ми остали..

  7. Srđane slažem se sa tobom,narod je kriv, samo kuka, niko neće da radi.Fabrike zvrje prazne, konkursi sa raspisuju jedan za drugim, ali niko se ne javlja na njih.
    Samo traže od države.Najgori su i najprokletiji penzioneri, nikada ne misle umrijeti.
    Zavrnite ljudi rukave i idite, fabrike vas zovu.
    Proljeće je trava mlada ,sočna, zdrava.
    Pasi stoko tovarna, bolje nisi ni zaslužila.A, mesa ćete dobiti kada budu izbori pod šatorima uz grand muziku.Šta biste vi više?Pohlepa je opasna.

  8. Приједор

    ти би требао бар на овај највећи хришћански празник (поред неколико стотина других) да се сјетиш најсветијих хришћанких вриједности а то су смјерност, понизност, захвалност. И да не заборавиш једно од најбитнијих: Цару царево а Богу божје. Свака власт је ту јер тако Бог жели.
    Награда ће доћи на ономе свијету. На овом се мораш мало стрпити.

  9. Миланко,
    ”Свака власт је ту јер тако Бог жели”

    Нека власт може бити допуштење Божје али не и његова воља,..
    чисто да се не ствара забуна..

  10. Божја воља су Божје Заповјести које је Бог дао људима да би се руководили у свом дјелању, а дјелање зависи од човјекове слободне воље и допуштења које му је Бог дао.На та допуштења Божје воље човјекова слободна воља нема никаквог утицаја.

    Човјек има слободну вољу и да гријеши ако хоће,власт је изабрана нашом слободном вољом и није правилно рећи да је ‘свака власт ту зато што то Бог тако жели’,,,могуће да ова власт има благослов,могуће,ја то не знам…

  11. Srđan, 23.04.2011. 17:27:36
    “И мени се чини да ова прича око “3 оброка дневно и пристојне одјеће” звучи дефетистички и мислим да је наслијеђена од наших баба и дједова. Ја искрено вјерујем да у РС велика већина, понављам велика већина људи не гладује и има шта да једе. Не искључујем могућност да постоје људи који си у изузетно великом сиромаштву и којима је буквално угрожена биолошка егзистенција. “

    Срђане, нисам ни рекао да су сви гладни и јако сиромашни, али ако је то само 1% становништва Р.Српске, то је 14 000 људи, а увјерен сам да је тежа ситуација. Моје мишљење јесте да сваки човјек у 21. вијеку треба да има цивилизацијски минимум, а онда ко више зна и умије, нека има више.
    Препоручио бих Вам један мали експеримент у року од само мјесец дана. Даћу Вам ја из свог џепа 41 КМ (толико износи социјална помоћ), ма даћу Вам и 160 КМ (40 000 људи прима пензију у овом износу), пробушићемо рупу на крову да Вам мало капа за врат и покушајте да живите само мјесец дана тако. А знајте да постоје , ту у нашем граду, поред нас, људи који овако преживљавају 20-ак година.
    Или ако Вам је то претешко, ево рецимо да мјесец дана сваки дан једете макароне, кромпир и уштипке, и ништа друго. Знам једну студентицу медицине, која ради као хостеса како би помогла мајци да би имали само ова 3 артикла на јеловнику. Да не ради хонорарно, не би имали ни то. Наравно, та дјевојка и њен брат, за разлику од мене иВас, може само да сања о компјутеру и интернету. А чула и рефлекси таквим људима су отупјели и њих сигурно не иритира нечија бахатост и растрошност. Не иритира их ни пепељара од 700 Км. Једноставно, Ти људи више не реагују ни накаве дражи, вегетирају у стању кататоног ступора. Оно, нису још у коми, али они већ одавно не живе, већ умиру лагано.
    Ја уопште не кукам нити шта тражим од државе за себе. Чак мислим да је социјална помоћ потребна само радно неспособним, али овдје Влада као главни менаџер није обезбиједила посао људима (40% незапослених), а ко је у условима суровог капитализма способан да покрене неки бизнис, чак и ако има сопствени капитал? Бојим се да се затварају и они производни погони, који су до сада некако преживљавали.
    Новца је било и још увијек га има, само је проблем неправедна расподјела. Неко ко је нераспоређен, нема чак ни опис радног мјеста има 1500 КМ мјесечно(+доприноси), а ништа не привређује. Неко ко ради од јутра до мрака за 500 КМ је пресрећан само што има посао и животари од првог до првог. Неко ко је радио 40 година, па има пензију 300 КМ, не може од тог новца ни режије платити, а да не причамо о осталом.
    Срђане, упоредите своја мјесечна примања с овим категоријама! Мислите да они могу приступити ИРБ кредитима? Или они пак постоје само ради оних који имају највише?

  12. Tamo negdje u ranim tinejdžerskim godinama, pred ovaj naš rat, nekako sam došao do informacije da jedno radno mjesto košta 100 hiljada DEMova. Toliko je otprilike kapitala potrebno da bi se stvorila firma u kojoj bi taj novozaposleni čovjek bio konkurentan u svjetskim okvirima i imao prođu i zdravu budućnost. Za frizera treba manje para ali za radnika u nukleranoj elektrani treba mnogo više. Empirijski tu informaciju provjeravam praktično čitav život i stičem utisak da se ta vrijednost danas kreće oko 100 hiljada evra.

    U tu vrijednost ne računamo znanje, samo kapital. Znanje je malo teže ovako kvantifikovati pa to neću ni raditi, ali nou-hau je svugdje u svijetu cijenjena roba i debelo se plaća. U tu vrijednost ne računam ni infrastrukturu, računam samo ono što se nalazi unutar fabričkiih krugova.

    Kada je u pitanju naša realnost ovo je vrlo bitan pokazatelj. Koliko nama treba kapitala da bi smo pozapošljavali nezaposlene? Računica je jednostavna – broj nezaposlenih (oko 150 hiljada) po 100 hiljada evra i dobijemo iznos kapitala koji nam treba da se riješimo problema nezaposlenih. To je dakle: 150 000 x 100 000 = ako se ne varam – 15 milijardi evra.

    Bez tog novca problem nezaposlenosti se neće riješiti. Nema čarobnog štapića. Na tu vrijednost treba dodati izgradnju neophodne infrastrukture i naravno obuku kadrova. Ja bih, po ovom osnovu, mirne duše uduplao iznos za rješavanje problema nezaposlenosti – 30 milijardi evra, minimum. To je 60tak naših telekomova i to pod pretpostavkom da se sve te pare potroše domaćinski i u skladu sa naukom i dobrom praksom.

  13. Poenta price, koju nam iznosi autor ovog texta, jeste u tome da smo mi kolektivno nesvjesna nacija i da je najbolji opis nas samih prikazan u pripovjeci Sime Matavulja “Pilipenda“. Ko je procitao (a vjerujem da svi jesmo) zna o cemu govorim. Ko nije…neka HITNO procita!!!
    Izgleda da ce ona kletva o opstanku Srba ispod jednog drveta polako ali sigurno da nas dostigne.
    Sa ovakvom pro-ustaskom politikom vladajuce garniture, sami sebi jamu kopamo!
    Neka, tako nam i treba!
    Malo nam je Jasenovac i Republika Srpska Krajina!

  14. Dobar i vazan post.
    Slozio bih se sa vecinom komentatora,pogotovo onima koji propagiraju da se ;;zavrnu rukavi”.
    Sta je tu je,medjutim da se ima sta raditi,ima.
    Mislim da kod nas postoji i problem svijesti i mentaliteta.(nece svako svasta da radi).Neka mi neko od komentatora prizna ali iskreno,dali bi prosetao glavnom ulicom u flekavom radnom odijelu.Ima li dobrovoljaca da prodaje prasce na pijaci?
    Prva stvar sto ce mnogi nazalost pomisliti;”jadnik,fizikaner,seljak i tako dalje”.
    Drustvo nam je potonulo najvise u moralnom.Mnogi rad vide kao nesto negativno i cega se treba stidjeti.
    Nisu svi zavrsili fakultete a i da jesu,u cemu je problem?
    Dva su faktora.Jedan je naslijedjena komunisticka praksa u doba industrijalizacije,koja je na sve moguce nacine otezavala zivot na selu ili u najboljem slucaju nije investirala u selo i poljoprivredu a drugi faktor je novijeg doba,lazni imidzi i sjaj zivota na zapadu,zivot na kredit i tako dalje.Sve u svemu sminka bez vrijednosti.
    Licni me toliko ne brine,sto se polulikvidne i nekonkurentne nekonkurentne firme prodaju ali me brine korupcija,te uvozna politika.Svi su zablesavljeni pricom o EU,tako da su rbze,bolje otvorili granice i…uvozi se bez granica.Od poljoprivrede sve pocinje i na poljoprivredi se sve zavrsava.Ona radja ostale grane industrije i otvara nova radna mjesta.Treba uvesti porez na zemlju koja se ne koristi a dati podsticaje onima koji je obradjuju.
    Ali,podsticaje,koliko cujem,mozes dobiti za renoviranje kafica i otvaranje pumpe,pogotovo ako imas nekog rodju gdje.
    To je ono sto izgriza drustvo.Nesavjesno trosenje budzeta i otvaranje granica monopolistickim korporacijama.

  15. Sve ovo gore navedeno kad se sabere i oduzme je bacanje riječi u vjetar. Neznam koliko Vas prodje kroz grad (mislim na BL) prije 7 ujutru, obratite pažnju na kojntejnere i ljude koji vise na njima pa onda raspredajte o tome šta trebamo, a šta ne.!!!!

  16. Видим да неки у коментарима тврде да је проблем у нерадничком менталитету народа. Тачно је да у том смислу немамо менталитет Јапанаца или Нијемаца, али тврдити по оној отрцаној “да посла има, само ко хоће да ради” апсолутно је смијешно. Људи, посла нема, а нема га ни у Бања Луци која је постала град огромне администрације за коју има посла (зна се како)и градске сиротиње која преживљава са минималцем из мјесеца из мјесец. Погледајте само колико људи преко љета иде у Црну Гору да конобарише или да се бави физичким пословима, а да не спомињемо оне које иду да раде у Словенију, Италију, Аустрију итд…Ма, да има овдје посла као што неки тврде, људи би за много мање пара остајали овдје него ишли да раде у туђини…
    А народ хоће да ради…познајем човјека који са срчаном маном ради од јутра до мрака за 300-350 км у ауто-праоници само да би преживио. Зашто? Па зато што живи у друштву у коме је сретан ако има и такав посао. Ако додамо да је млад и неожењен човјек, просудите сами да ли му је тих 300-350км довољно за ишта више осим голог преживљавања. А још се неки надлежни усуђују да причају како влада бијела куга.
    А људи не бјеже ни од таквих послова само да би имали минимум минимума.
    Додик тврди како на плантажама и воћњацима у РС раде људи из Србије јер наши неће да раде. Па је ли нормално да човјек са факултетском дипломом иде да на надничи за дневницу од 20-30км на воћњаку Додиковог сина?! Јесмо ли се за такву РС и друштво борили!? А људи да би преживјели не бјеже чак ни од тога.
    Лако је овима из администрације који ништа не раде и примају мјесечно по 2000-3000км да из свог конформистичког угла да причају како има посла и како имамо сви једнаке шансе. Е па господо, немамо !!!
    Такође, ноторна је неистина да је људе срамота да се баве пољопривредом, сточарством и сеоским пословима. Познајем многе који живе на селу, то воле и раде с љубављу, али им то само буде довољно за кућну употребу да се прехране. Да би пласирали негдје своје производе и на томе нешто додатно зарадили, због увозничких лобија блиских режиму, могу само да сањају.

  17. Богдан Елез, 28.04.2011.
    Ne treba meni niko da kaze da je tesko.Jeste tesko i to ne sporim.Ja sam seosko dijete.Zivio sam i skolovao se u gradu pa uslovno receno opznajem obe strane medalje.
    Sad sam napravio kucu van grada i ne radim u drzavnim institucijama.
    Psolije rata nisam imao sta da jedem a jedan od razloga je bila….ljenost.Kad sam shvatio da niko nece pustiti suzu zato sto nekio tamo borac(pored oko 80000 drugih),nema sta da jede,onda sam odlucio obuti gumene cizme i van grada na plantazu.(Nije Dodikova).Tad mi je prvi put poslije rata covjek dao 100km za otprilike 20 dana riljanja.Svako jutro smo imali isti dorucak(slanina i dvaput smo imali po pastetu) i dvaput u 20 dana pasulj.Nikad nisam sladje jeo u zivotu.No na stranu sad moja iskustva,nego slozicu se da nemamo svi iste sanse ako gledas iz tog ugla.Kao prvo,vidim da su se u Banjaluci uvezali mnogobrojni lobiji iz nekih pasivnih krajeva,te lokalno stanovnistvo nema sansu prismrditi nekim boljim poslovima i to je tacno.
    Ali postoji jako veliki broj ljudi,koji su se po svaku cijenu trudili da dodju do tih gradskih sredina,jer ocekuju kakve firmetine(duhove proslog sistema) da nekim cudom ozive.Zaboravite to.Po tim istim gradovima sam vidio da veliki broj ljudi svojevremeno(dok se moglo)dizao kredite za svakojake gluposti.Nije se zalilo ni za dobra auta pa cak i na ljetovanja na egzoticnim mjestima.Vjeruj mi,mnogi od tih pomenutih nisu uopste pripadnici nekog ”viseg gradjanskog sloja”.Ne zali se ni do 15 hiljadarski za dobar auto.A na mnogim mjestima je zemlja u bescjenju i prodaje se budzasto.I niko nije ulozio u tako nesto.
    Borovnica (primjera radi,jer se pomalo bavim i sa tim),na tri dunuma zemlje ulaganje kosta oko 5000 evra.Plasman je siguran(nije kao ove prevare sa spuzevima i slicnim stvarima).Proguglaj malo,u Srbiji su otisli korak dalje i organizovani su u Cacku,Topoli i Valjevu.
    Necu da generalizujem i ne kazem da je to bas za svakoga ali ima brate puno inertnosti,pokondirenosti i snobolestine.

  18. Da ne zaboravim,pojedini moji ”prijatelji” su sa podsmijehom komentarisali moje angazovanje svojevremeno,dabi poslije ti isti trazili lovu na zajam.
    Osim toga postoje razni nacini kako doci do love(makar i u inostranstvu)ali nekad treba malo i zrtvovanja.
    Ako zelis zaraditi malo vise pa da mozes uloziti kao ja,javi se,samo nemoj mi reci molim te otrcanu frazu,”ne mogu ja to”.

  19. jahac
    Ја овдје не говорим о градским снобовима или искомплексираним особама које су спремне да се задуже и умру од глади само зато да би имали стан у центру, бијесно ауто или љетовали сваке године у Тунису. Ја ти говорим о обичним просјечним, нормалним људима…радницима, сељацима, студентима, младим људима који хоће да заснивају породицу. Није битно одакле су…из Бања Луке, Бијељине, Херцеговине…небитно. Тачно је и да има нерадника, лијенчина и инертних људи. Али исто тако ти тврдим да међу горе побројаним огромна већина или жели да ради (а нема гдје, нема шта, нити има билу какву могућност да нешто започне) или ради (неке изузетно тешке послове за биједну плату недостојну човјека). Па за многе је плата од 400-500км мисаона именица.
    Ево ја сам дипломирани новинар, поред тога сам студент постдипломац, радим (не у својој струци) за 550км мјесечно и на љето кад ми истекне уговор бићу срећан ако нађем било какав имало плаћен посао. А радио сам у животу многобројне и различите послове (нисам бјежао ни од физичких).
    То за пољопривреду се слажем са тобом. Али како је подићи, ако се не поразе и не униште увознички лобији?
    Ево тај посао са боровницама који си поменуо…Први би се бавио тиме да имамм 5000еура почетног капитала и да знам да ћу имати равноправан третман. Али нажалост и таквим пословима и производњом се већином баве политички подобни људи који су у љубави са режимом.

  20. buddha, 28.04.2011. 14:26:43
    Bio sma u inostranstvu buda.Znam sta govorim.A znam i sta j e Evropa.Problem je u tome sto mnogi koji odu u inostrantsvo ili se ne vrate ili nemaju volju da ulazu ili slicno a osim toga,zelim da ukazem mladjim ljudima da nije rjesenje jednostavno pobjeci ali na individualnom nivou,mnogi ljudi mogu rijesiti neka svoja egzistancijalna pitanja na ovaj nacin ali poenta je na ”privremeno”/,a ne kao pojedini gastarbajteri,koji su otisli privremeno 40 godina.

    Богдан Елез, 28.04.2011. 14:22:57
    Da ponovim.Ne sporim da postoji mnogo,mnogo stavri koje bi svakako trebalo ispraviti.I znam isto tako da vlada kriminal,koji je u saci u dobroj mjeri Hercegovackog lobija,pa onda slijedi Srbijanska privredna mafija i tako dalje i tako dalje.Ja se i obracam pojedincima a ne govorim kako rijesiti cjelokupnu mukotrpnu situaciju Srpskoj.
    Ne zelim da branim nikog od ovih mafijasa ali dodatni problem je ”namjerno nerijeseno”statusno pitanje Srpske.
    Nemamo slobodu a mehanizam je napravljen tako da pokusa natjerati narod da sam jednog dana kaze;”sta ce mi RS,kad nij eu stanju roijesiti osnovne probleme egzistencije”
    Eto sta je uzrok problema a nasi ”predstavnici” znaju sve to vrlo dobro,te zloupotrijebljavaju situaciju.
    Mislim da ce ovdje ,nazalost samo revolucija u nekoj buducnosti promijeniti nesto i to kada budemo samostalni.

  21. Eto zasto svi ko papagaji i zombiji ponavljaju EU,…
    Fedracija,Kosovo,Hrvatska ze na taj nacin relativizirati problem teritorija koje su otete od Srpskog tkiva a s druge strane Srpski politicari mazu oci narodu pricajuci ima bajke da pokriju vlastitu nesposobnost.I jedni i drugi zajedno mole boga da se ta asimilacija sto prije desi,da nebi slucajno kakav revolt ih likvidirao kao Causesku-a ,te da se sto manje vidi koliko je ko krao,jer tad ce pljacka biti legalizovana,tj.korporacije ce vec pokupovati sve sto valja i stavicemo malene ekonomijice pred svrsen cin a reviziju nece niko ni spominjati.
    Izmedju ostalog,iz slicnih pobuda su upravo isti ljudi i zapoceli rasturanje SFRJ ,i krvavi sukob,jer su previse zagrabili.

  22. Истина је и на страни Елеза и на страни “јахача”. Мада…
    О компетенцијама би се могло причати. Ја се рецимо најежим кад прочитам:

    “…Први БИ се бавио тиме да имамм 5000еура почетног капитала и да знам да ћу имати равноправан третман.”

    – од једног академца, дипломираног новинара, коме је ЈЕЗИК и ПРАВОПИС основно средство за рад!!!? Грешке које су ушле у рефлекс изговора, а још горе, у “правописне навике”, се просто не могу оправдавати нити типфелерима!
    Стога и не чуди оволики хаос у друштву, неписменост, некомпетенција, непотизам, волунтаризам, лаж и мимикрија…
    Добро смо живи икако и “здравог” разума да макар преживљавамо умјесто да вршимо масовна самоубиства и убиства!

  23. Након што ми је одржао својеврсну лекцију из правописа и “научио” ме да се не пише “БИ” него “БИХ”, односно “ИМАМ”, а не “ИМАММ”, дозволићу себи па да и ја нешто научим тзв. Божу Чукеранца. “Божо”, да ли сте икада чули да се поред званичног, стандардног говора и правописа, у необавезној животној комуникацији (па и на интернет сајтовима и форумима) користи и онај необавезни и неформални, па се тако многе ријечи као што су БИХ, ОДОХ, ПОСАО, РЕКАО у таквој врсти комуникације изговарају скраћено (БИ’, ОДО’, ПОСО’, РЕКО’. А Богдан Елез (ако нисте примјетили), у преписци са “jahacem”, наступа као обични читалац или посјетилац сајта, а не као новинар или било који други јавни дјелатник. И да не заборавим…Извињавам се што сам увриједио ваша в

  24. …Извињавам се што сам увриједио ваша вјерска осјећања и нисам извршио масовно самоубиство.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *