Српски пред дигиталним изумирањем

Због писма које не може бити информатички обрађено, четвртина европских језика, међу којима је и српски, пред дигиталним изумирањем, пише портал РТС-а. У најновијој студији стручњака за језичке технологије оцјењивано аутоматско превођење, говорна интеракција, анализа текста и расположивост језичких ресурса. Једном броју европских језика, а међу њима и српском, пријети дигитално изумирање, упозорено је у […]

понедељак, септембар 24, 2012 / 18:35

Због писма које не може бити информатички обрађено, четвртина европских језика, међу којима је и српски, пред дигиталним изумирањем, пише портал РТС-а.

У најновијој студији стручњака за језичке технологије оцјењивано аутоматско превођење, говорна интеракција, анализа текста и расположивост језичких ресурса.

Једном броју европских језика, а међу њима и српском, пријети дигитално изумирање, упозорено је у најновијој студији стручњака за језичке технологије.

Према студији коју је урадила европска МЕТА-НЕТ мрежа, са 60 истраживачких институција из 34 земље, чије је сједиште у Берлину, најмање 21 језик од 80 европских језика је у опасности да дигитално изумре, јер су остали без писма које може бити информатички обрађено, саопштио је београдски Математички факултет, члан мреже.

У студији, у чијој је припреми учествовало више од 200 експерата, оцјењивана је подршка језичких технологија за сваки од језика у четири области: аутоматско превођење, говорна интеракција, анализа текста и расположивост језичких ресурса.

Неколико језика, исландски, летонски, литвански и малтешки оцијењени су најнижом оцјеном у све четири области. Ни за један језик није закључено да постоји "одлична подршка", али је само за енглески језик оцијењено да је подршка "добра".

За енглеским слиједе холандски, француски, њемачки, италијански и шпански, за које постоји "умјерена подршка".

За језике као што су баскијски, бугарски, каталонски, грчки, мађарски и пољски постоји "фрагментарна подршка", што и њих сврстава у скуп језика са високим степеном ризика.

Тој групи језика припада и српски, као и сви други језици са простора бивше Југославије, наводи се у саопштењу и истиче да је Европа успјела да уклони готово све границе међу појединим земљама.

"Међутим, једна граница још постоји и чини се непробојном. То је невидљива граница коју представљају језичке баријере и која омета слободан проток знања и информација", наводи се у саопштењу.

Европски дан језика, установљен у Савјету Европе 2001. године, обиљежава се 26. септембра ради скретања пажње на лингвистичко богатство Старог континента.

Према подацима, у Европи постоји више од 220 аутохтоних језика, што чини око три одсто укупног броја језика на свијету.

У свијету се говори 6.000 до 7.000 језика, док се на примјер на територији Русије, гдје живи 148 милиона становника, говори далеко највећи број језика – од 130 до 200, у зависности од критеријума.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *