Српски правопис: Раскид са српско-хрватским и српско-босанским

Правопис српскога језика, у издању Матице српске, до сада је најсавршенији наш правопис. Тиме се Матица потврдила као најистакнутији лексикографски центар у земљи, изјавио је предсједник Матице српске академик Чедомир Попов. На врло посјећеној промоцији тог измијењеног и допуњеног издања Матичиног правописа из 1994. и поновљеног 2002. године, Попов је нагласио да је то дјело, […]

субота, децембар 18, 2010 / 19:16

Правопис српскога језика, у издању Матице српске, до сада је најсавршенији наш правопис.

Тиме се Матица потврдила као најистакнутији лексикографски центар у земљи, изјавио је предсједник Матице српске академик Чедомир Попов.

На врло посјећеној промоцији тог измијењеног и допуњеног издања Матичиног правописа из 1994. и поновљеног 2002. године, Попов је нагласио да је то дјело, уз прву књигу првог тома "Српске енциклопедије", најзначајнији издавачки подухват Матице српске, у оквиру десетак објављених наслова ове године.

Напомињући да се многе активности Матице српске код дјела домаће јавности често дочекују "са великим незадовољством и великом злурадошћу", Попов је рекао да је тако било и у случају правописа, јер је критиковано "наводно кашњење" у објављивању.

"Правопис је изашао кад је могло, да би био довољно квалитетан и да не бисмо правили импровизације", истакао је академик Попов нагласивши да је правопис "закон кога се сваки писмен Србин мора придржавати и треба да га има на свом радном столу, а не само у орману".

Један од рецензената овог измијењеног и допуњеног издања академик Иван Клајн подсетио је на догађаје из последње деценије минулог вијека, када се опредјељивало за национално-језичку оријентацију правописа.

Он је напоменуо да је крајем 90-их "било јасно да треба раскинути са правописом из 1960. године, са српско-хрватским и српско-босанским и другима и да треба издати српски правопис" и додао да је био љут на Матицу српску што је јавност на то дело чекала шест година.

"Сада видим да је то опште стање наше културе", рекао је академик Клајн и додао да Народни музеј и Народна библиотека у Београду не раде, да је чувена књижара "Геца Кон" дуго у штрајку, да су многи књижевни часописи угашени или "излазе с мене па на уштап".

Ако се има у виду такво стање у нашој култури, "Матици ипак можемо да честитамо што је, макар са закашњењем, објавила ово издање правописа", истакао је Клајн и нагласио да је сада најбитније то да се примјењују правила која су у том делу утврђена.

На промоцији "Правописа српског језика" у Матици српској говорили су и главни редактор тог дела проф. Мато Пижурица, Јован Ћирилов и професори Живојин Станојчић и Милош Ковачевић.



Оставите одговор