Српска извијестила савјет безбједности: Чувајмо децентрализацију као зјеницу ока

Децентрализована структура БиХ, садржана у њеном Уставу као дијелу међународног уговора, од суштинске је важности за функционално управљање и реформу у Републици Српској и мора бити очувана, наводи се у Деветом извјештају Српске Савјету безбједности УН.

"Без децентрализоване структуре БиХ, Српска не би могла да проведе реформе које је провела и које и даље проводи. Федерација БиХ је, за разлику од Српске, у великој мјери пропустила да усвоји економске реформе, проведе приватизацију или уведе фискална ограничења", истиче се у дијелу Извјештаја који се односи на унутрашње уређење БиХ.

У документу се додаје да неуспјех реформи у Федерацији БиХ наглашава опасност приједлога о централном систему управљања у БиХ.

"У централизованој држави, политика и одабири ФБиХ са већим бројем становника били би доминантни, а економске реформе проведене у Републици Српској биле би у великој опасности",оцијењено је у Извјештају.

Република Српска напомиње да пролонгирана неспособност Савјета министара да ријеши спорна питања, такође, показује мудрост структуре дејтонског Устава.

"Децентрализовани дејтонски систем, ипак, ограничава утицај оваквог застоја на нивоу БиХ, зато што Устав повјерава највећи број надлежности ентитетима. Ефекат недавног периода застоја на нивоу БиХ ублажила је Српска, која је досљедно наставила да усваја реформе усмјерене ка побољшању пословног окружења. У систему са већим степеном централизације, периодичне епизоде застоја на нивоу БиХ зауставиле би реформе у цијелој БиХ", истиче се у Извјештају.

Република Српска сматра и да институције на нивоу БиХ прекомјерно троше пореске приходе и страну помоћ, упркос драматичном умањењу одговорности и функција у поређењу са ентитетима.

"Чак и у вријеме када Влада Српске проводи најболније уштеде у буџету, институције нивоа БиХ свој повећавају. На примјер, између 2012. и 2013. године, буџет ВСТС-а повећан је за 14 одсто, а буџет капиталних трошкова лансиран је за чак 71 одсто", наводи се у Извјештају.

Српска напомиње да ентитети не би требало да буду приморавани да носе терет мјера штедње, док буџети нетранспарентних и неефикасних институција БиХ остају исти, или су још повећани.

"Даљем погоршању ових проблема и јачању тензија у БиХ доприноси распођела стране помоћи и подршке. Највећи дио иностране помоћи усмјерен је ка институцијама БиХ на штету ентитета. Било да је ријеч о финансијској подршци, тренингу, или подршци у натури, највећи дио стране помоћи отишао је институцијама које имају најмање утицаја на свакодневни живот грађана БиХ", подсјећа се у документу.

Као примјер трошења новца на нивоу БиХ, Српска подсјећа да Оружане снаге БиХ коштају грађане више новца него било која друга институција, било на нивоу БиХ или на нивоу ентитета.

"Чак четвртина укупног буџета БиХ намијењена је оружаним снагама. У 2010. години Министарство одбране потрошило је 324.758.367 КМ – више од било које друге институције БиХ, и готово четири пута је скупља од друге најскупље институције БиХ – Управе за индиректно опорезивање", напомиње се у Извјештају.

На основу искустава других европских земаља и имајући у виду ургентност проналажења начина за смањивање буџета БиХ како би витални владини програми били омогућени, Српска препоручује објективну процјену одбрамбеног и безбједносног сектора БиХ засновану на потребама.

"Поменуто прилагођавање потребама подразумијева свођење војске на два рода, то јест на учешће у мировним операцијама и на протоколарне обавезе. Остале активности војске треба превести у цивилне структуре као што су цивилна заштита, деминирање, помоћ при елементарним непогодама и слично", сматра Српска.

Као најскорији показатељ тромости институција у БиХ у Извјештају се наводи то што готово три хиљаде дјеце, рођене у БиХ у посљедња два мјесеца, у очима државе – не постоје, јер се јединствени матични број грађана , који још од времена СФРЈ представља најсигурнији систем идентификације сваког грађанина, од почетка марта не издаје у матичним службама у БиХ.

"У Српској је проблем привремено премоштен тако што је Влада донијела посебну уредбу о одређивању ЈБМГ. Поред свих својих текућих послова, Влада Српске морала се позабавити и оним што је требало да буде примарни посао институција БиХ, најприје како би заштитила своје грађане од даљег кршења људских права и довођења новорођене ђеце, којима је пријеко потребна здравствена заштита, у незавидан положај због – политичких размирица", истиче се у Извјештају.

Српска подсјећа и да је децентрализована структура БиХ у потпуности компатибилна са чланством у ЕУ. "Што се тиче далекосежних уставних промјена, Српска ће бити пажљива, како би избјегла злоупотребе процеса приступања од локалних и међународних странака које се користе као изговор за драстичне промјене, које нису неопходне за процес приступања и које су штетне за Српску и БиХ у цјелини", наводи се у Извјештају.

У документу се наглашава да сваки уставни амандман који би евентуално могао бити постављен као услов за чланство у ЕУ мора бити резултат транспарентног и законитог процеса и унутрашњег консензуса који морају постићи институције БиХ, без страног мијешања.

"Уз то, све уставне промјене морају задржати фундаменталне заштитне механизме за аутономију ентитета и једнакост конститутивних народа БиХ гарантованих Уставом БиХ. Вријеме за такве промјене било би у далеко каснијој фази приступања, као што је то био случај са другим земљама које су промјене вршиле годину-двије прије стицања чланства у ЕУ", закључено је у дијелу Извјештаја који се односи на унутрашње уређење БиХ.