Српска, Израелов најбољи пријатељ у Европи

Преносимо колумну Мајкла Фројнда, обајвљену у листу “Џерусалим пост”, под називом “Најбољи пријатељ Израела у Европи”, која је посвећена односима Израела и Републике Српске. Фројнд у колумни истиче да Израел треба да се одужи Републици Српској, која је показала да је најбољи пријатељ ове земље у Европи. Завучена у ћошак Европе, у унутрашњости континента у […]

уторак, мај 6, 2014 / 16:15

Преносимо колумну Мајкла Фројнда, обајвљену у листу “Џерусалим пост”, под називом “Најбољи пријатељ Израела у Европи”, која је посвећена односима Израела и Републике Српске. Фројнд у колумни истиче да Израел треба да се одужи Републици Српској, која је показала да је најбољи пријатељ ове земље у Европи.

Завучена у ћошак Европе, у унутрашњости континента у коме се све више повећава непријатељство према држави Јевреја, постоји поуздан и духован народ који храбро наставља да се издваја од осталих, опирући се међународном притиску, поносно стоји уз Израел.

И док већина људи није упозната са Републиком Српском (коју медији зову Република босанских Срба), вријеме је да јеврејски свијет покаже више поштовања за овог нашег недовољно цијењеног пријатеља.

Како је не би погрешно замјенили за њеног сусједа Србију, Република Српска је један од два два аутономна политичка ентитета која чине БиХ. Са популацијом која броји 1.5 милиона становника, Република Српска има свог предсједника, парламент, извршну власт и судску власт.

Њена престоница је смјештена у очаравајуће дражесан мали град Бањалуку у сјеверозападној БиХ, гдје су спокојне три траке авенија испрекидане живахним кафићима, бујним парковима и историјским споменицима.

Други ентитет који чини БИХ зове се Федерација Босне и Херцеговине, и под заједничком је владавином Бошњака (муслимана) и Хрвата. Ова замршена реалност је наследство Дејтонског споразума из 1995., који је окончао брутални босански сукоб, који је приморао муслимане, Хрвате и Србе да живе заједно у веома непрактичној федералној заједници.

Ако све ово звучи компликовано, то је зато што и јесте.

Заиста, споразумом је успоставњено трочлано Предсједништво за БиХ, која је подијељена на три групе, тако да свака заједница има свог представника. Невјероватно, босанско Предсједништво, које одлучује о стварима као што је спољна политика, потребно је да дјелује на бази консензуса, нечега што је вијековима много недостајало на Балкану.

И ипак, тачно захваљујући овој збуњујућој збрци и принципијелном ставу Републике Српске, Израел је остварио једну од круцијалних дипломатских побједа у протеклих неколико година.

Новембра 2011. године, када су палестинске власти тражиле чланство у УН-у као држава, одлучујући глас у Савјету безбједности је припао БиХ. Хрватски и муслимански члан Предсједништва су подржали позицију Палестине, што није било изненађујуће, када се узме у обзир историјска мржња коју су исказивали према Јеврејима у прошлости.

Због тога, судбина гласања БИХ, а самим тиме и палестинске иницијативе, сведена је на позицију коју ће по овој ствари заузети Република Српска и члан Предсједништва из Републике Српске Небојша Радмановић.

Захваљујући томе, Срби су чврсто одбили да подрже палестинску иницијативу, чиме су спријечили босанско Предсједништво да постигне консезус по овој ствари. Због тога представник БиХ при УН-у је био присиљен да обустави подршку палестинском захтјеву, који је пропао.

На састанку у његовој канцеларији прошле седмице, предсједник Републике Српске Милорад Додик ми је причао о великом притиску који је његов народ трпио да подржи палестинско питање у УН-у.

"Суочили смо се са веома тешким и чак напорним притисцима да подржимо палестински потез", рекао је Додик, и то није ништа "већ је дошао и од неких земаља које су традиционално пријатељске према Израелу".

"Ипак, ми нисмо оклијевали да заузмемо про-израелски став", рекао ми је додајући "ја сам поносан на ову позицију коју смо заузели".

И треба да буде. У времену у којем има толико лицемјерства и мржње, толико љутине и хајке која снажно хрли на јеврејску државу, освјежавајуће је видјети да још увијек постоје људи, као што су наши пријатељи у Републици Српској, који ће стајати уз нас. Овај добродошао став је рефлексија веза које постоје између Јевреја и Срба, а који живе заједно, раме уз раме, у хармонији скоро хиљаду година.

У црним данима холокауста, Јевреји и Срби су и заједно умирали, заједнички масовно жртвовани у концентрационом логору Јасеновац, од стране нацистичких савезника – хрватских фашиста, познатих као усташе.

На дирљивој годишњој меморијалној церемонији која је одржана прошле недеље за жртве Јасеновца, уз босанско-хрватску границу, израелска делегација, коју је предводио градоначелник Модина, Хаим Бибас, положила је вијенце у знак сјећања на 700 хиљада Срба, Јевреја и Рома који су ту погубљени.

Предсједник Додик и градоначелник Бибас, су одржали говоре присутнима, а српски православни владика и београдски главни рабин Исак Асиел су служили молитве за помен жртвама.

Као резултат холокауста, остало је само неколико десетина Јевреја у Републици Српској. Али из поштовања према улози коју су Јевреји одиграли у читавом региону, Влада Републике Српске ће отворити нови Јеврејски културни центар и синагогу у јуну у Бањалуци.

Ако то није право пријатељство, шта јесте онда? Штавише, Република Српска је једини ентитет на свијету који има званично представништво са канцеларијама у Јерусалиму, чак и кад већина Израелових савезника инсистира на дјеловању ван Тел Авива.

Протеклих година, доносиоци одлука у Израелу, као што је министар спољних послова Авигдор Либерман и замјеник министра Зе’ев Елкин су марљиво радили на јачању веза са Републиком Српском, али треба и више да се уради.

То обавезује Израел и Јевреје у свијету да посвете више енергије и труда у јачање сарадње са Бањалуком и Србима из Републике Српске на свим пољима од туризма, трговине до технологије.

Република Српска је доказала да је најбољи пријатељ јеврејске државе у Европи, поуздан и саосјећајан партнер у дијелу свијета гдје је таквих особина има све мање. Хајде да узвратимо услугу и покажемо Реублици Српској признање и подршку коју увелико заслужује. 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *