Српска – Јужни Судан 0:3

Колико сте пута у политици у БиХ чули оно што је одговор на наше сљедеће питање: Рат као аргумент?

четвртак, јануар 20, 2011 / 13:23

Колико сте пута у политици у БиХ чули оно што је одговор на наше сљедеће питање: Рат као аргумент?

Пише: Саша Захаровић

Предсједник Јужног Судана и још увијек актуелни потредсједник „цјеловитог и међународно признатог Судана“, у тренуцима пред гласање одлучио се да позове своје суграђане да изађу на изборе, и то наглашавајући: А на овој раскрсници, иако је наша порука била много пута поновљена јавно, ја опет желим да нагласим данас да нема повратка рату!

Ова искрена порука, управо је нешто што се треба афирмисати у међународним круговима, пошто све дипломатске активности из Републике Српске стају код трећеразредних дипломата окупљених око ОХР.

БиХ је изузетно колонијално конституисана земља, која дефинитивно нема функционалне будућности. Конституисање власти у ФБиХ и на нивоу Дејтонске БиХ траје мјесецима, а и када се успостави, та власт је изразито нефункционална и контрапродуктивна чак. Сваки покушај да се нешто промијени, враћа нас у ратну реторику, за којом врло брзо може услиједити ревизионизам и стварно звецкање оружјем.

Симптоматично је да муслимански политички представници, редовно помињу рат до мјере да њим пријете, при било каквом заоштравању на политичкој сцени, што је ситуација која је најблаже речено – ужасавајућа!

И то мора да престане.

У Африци су црнци ти који су били жртве, а Арапи су ти који су надмоћнији. При надмоћности се ту мисли на бољу војну силу, никако на неке расне особине. Црнци су поменути само због тога што црне народе од којих су „судански црнци“, раније у уџбеницима помињани као најцрњи људи на свијету, карактерише велики број етничких и племенских група, чији систем уређења нама није ни најмање разумљив, па их у нашој традицији најлакше именујемо као „црнци“.

Арапи су имали потпуну контролу из централне власти у Картуму, и слали су казнене експедиције у Дарфур или на југ централизованог Судана. Немојте заборавити да се Судан, сада већ само Сјеверни, граничи са Египтом, односно припада арапском нафтном свијету. Код њих је реформа земље и референдума о независности договорена 2005. године, а ових почетних дана 2011. године су пожњели ефекте својих ратних напора и мука. (Поређења ради: РС је 2005. године изгубила пореску и војну самосталност).

Шта још мора да престане?

И то је можда нека ситуација за коју би неко рекао да мора да престане, али ја нисам представник америчке администрације, те се можемо бавити оним што је код нас.
Најбољи начин да се са тим престане, јесте да се у међународним круговима афирмишу позитивни ефекти који би услиједили уколико би Српска постала независна држава, са нагласком да се на тај начин обезбјеђује мир у региону и то на одржив и дугачак рок. Гарант тог мира изборен Дејтоном, била је Војска Републике Српске, а пар година по њеном нестанку, покушало се са укидањем Полиције РС. На тај начин, уколико сваки народ не буде имао људе под оружјем који штите њихове интересе, пријети нам опасност да уз наш криминалан, скоро афрички стандард, почнемо заиста идентификовати са грађанима Јужног Судана.

Оно на чему власти Српске могу већ сада да раде, јесте повећање економске моћи и опрема својих снага јавног реда и мира. ФБиХ је сама по себи тако неоколонијално устројена, да привредни напредак готово да није ни могућ, те би значајним повећањем привредне моћи, до одвајања природно дошло у економској сфери.

Тада би била потребна јака патролна полиција, јер би све више и више људи почело да долази у Српску да заснује радни однос. Једнако као Мексиканци који изгарају да пређу границу Сједињених Држава Америке, што је кровно име које заправо представља њене ентитете. Због тога је најугроженија економија нафтом богатог Тексаса и других јужних држава. Нажалост, то је нешто чему су власти у Српској посветиле дирљиво малу пажњу, која је, слободно се може рећи, једнака оној у дипломатској сфери.

Дакле, за мала улагања се може и једно и друго. Не може само Монтгомери да изиграва српску дипломатију. Треба наћи стратешког партнера за ово што смо предузели.
То вам је нешто слично предузећу.
 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *