Срнећа леђа у лаку за нокте

Новинска агенција СРНА је информативна кичма Републике Српске, логично је онда обратити пажњу на то како се бира њено руководство. Пише: Саша Захаровић Вјероватно би се и многи рачунари ознојили и намучили, да израчунају све непотистичко-буразерске везе и канале интереса у Републици Српској, а везане за расподјелу добро плаћених мјеста у „државној служби“. Ко све […]

среда, јун 1, 2011 / 15:50

Новинска агенција СРНА је информативна кичма Републике Српске, логично је онда обратити пажњу на то како се бира њено руководство.

Пише: Саша Захаровић

Вјероватно би се и многи рачунари ознојили и намучили, да израчунају све непотистичко-буразерске везе и канале интереса у Републици Српској, а везане за расподјелу добро плаћених мјеста у „државној служби“. Ко све сједи у којем управном одбору, захваљујући коме је ту, ко ће због тога бити именован на коју позицију, те које све контрауслуге подразумијевају претходне ставке.

Но, СРНА је информатичка кичма РС, без обзира што многи мисле да национална новинска агенција није на висини задатка. Боље немамо и оно што имамо треба поштовати. Да ли то, као и у многим другим случајевима, уопште чинимо?

Клање кланова

Упућени у ситуацију иза завјеса, кажу да је у случају избора новог руководства Срне, на снази сукоб кланова који се боје за милост и љубав Милорада Додика. Са једне стране су ту Жељко Копања, Драган Давидовић и Мирјана Кусмук; док бусију са супротне стране држе Перо Симић и Биљана Бокић.

Како је расписан конкурс, досадашњи директор Срне, Јово Лабус, одлучио је да иде „на зицер“ и изврши самооткоманду на мисаоно радно мјесто по имену „шеф маркетинга“. Тиме је мудро показао да му није до титула, него до плате, те да се у избор насљедника неће мијешати.

Директора и остале челнике Срне, требао је изабрати Надзорни одбор (НО) у којем сједе Јовица Цвјетковић, тренутно директор библиотеке у Бијељини, познат и као водитељ спорта недељом на Бобар радију; затим Синиша Куртеш, СНСД-ов кадар из Херцеговине, члан минимум четири надзорна одбора и виши асистент на Економском факултету у Бањој Луци; те добро знана службеница Владе РС, Вера Сајић.

Срно моја, пређи на другога

Како је поменутој екипи из НО било више него јасно да је у питању сукоб кланова унутар СНСД, они су по матрици „муко моја, пређи на другога“ одлучили да се ником не замјерају и именовали независну комисију у којој су се нашли Ранко Прерадовић и Далибор Ђекић из Фокуса, те Игор Гајић из Репортера.

За уредника су се пријавили Срнини инсајдери, Соња Лакић (за коју се вјерује да је то учинила по наговору линије Копања-Давидовић-Кусмук) и Јасна Тадић; док су се за директора кандидовали још један Срнин инсајдер из Зворника – Милорад Гутаљ, јавности већ позната Радмила Чокорило из Бање Луке; те Стојадин Кнежевић из Бијељине. За потоњег се зна да је истакнути члан СНСД у овом граду, запослен на Бобар радију и потпарол Водовода у Бијељини.

За истог Кнежевића, веже се анегдота да је отео тачке из руке радника, да би дотурио Додику малтер за прву лопату у камену темељцу Бијељинске болнице. Чокорило је фаворит већ два пута помињаног троугла (Копања-Давидовић-Кусмук), те је Кнежевића, наводно, подржао Перо Симић.

За маркетинг – посебна комисија

Новинска агенција Срна има сједиште у Бијељини, док је у Бањој Луци дописништво. Једини правник којег Срна има, сједи у Бијељини, али ту правницу нико није звао на јучерашњи преглед ваљаности докумената. Прегледом истих, установљено је да ваљаност докумената није добра за оба кандидата за уредника, те код Радмиле Чокорило и Милорада Гутаља као кандидата за директора.

Једини потпуно неспоран јесте још увијек актуелни директор и једини кандидат за функцију „шефа маркетинга“; за чији је избор именована и посебна комисија у саставу Горан Росић (директор Преса за РС), Радован Јовић (новинар Фокуса), те Маринко Ковачевић (директор Новости прес).

Из Бијељине у Бању Луку?

Чланови специјалне комисије за избор директора су се састали у дописништву Срне, мада има оних који тврде да се то десило у просторијама Фокуса. То је све мање битно, у односу на питање које се ових дана ставља на дневни ред – хоће ли се Срна из Бијељине селити у Бању Луку, гдје сједиште има и већина државних институција.

Срна, засад, има судбину сличну Генералштабу Војске РС, који је након смјене Ратка Младића измјештен такође у Бијељину, а затим у Бању Луку. Генералштаб је потом утопљен у нешто што се зове ОС БиХ; па се надати да слична судбина неће задесити националну агенцију за производњу вијести, која је 1998. године пресељена са Пала у Бијељину.

Ово, као и већина спорних ствари код нас, изгледа чека дизање слушалице једног човјека. Ипак, пошто је Срна заиста битна ставка у информативном животу Српске и њеног оспољења ван граница, будући да има такву мрежу дописника коју ни један комерцијални медиј не може тржишно исфинансирати, свакако је изузетно битно ко ће бити доносиоци одлука у њој.

Можда би, ипак, челне људе кључних државних институција, могли бирати на мало одговорнији начин?
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Može li neko pobliže definisati značenje imenica: ozbiljno, odgovorno, pošteno……u našoj stvarnosti. Očekujem da socio-lingvisti osvijetle taj zakutak naše stvarnosti. Jer ovo što ste naveli je ozbiljno+zabrinjavajuće+palanačko+tragikomično.:P

  2. @raković
    davno sam išao u školu, ali znam sigurno da: ozbiljno, odgovorno, pošteno,…nisu imenice.Priloške odredbe za način, ako nisam zaboravio.
    U svakom slučaju nisu imenice.Imenice su riječi koje označavaju imena bića, predmeta…

  3. На жалост, аутор се најмање бави једним “проблемом”. А то је да од избора директора зависи да ли ће се Срна преселити из Бијељине у Бања Луку. Ако г. Чокорило буде директор(јест да не испуњава услове), слиједи сељење. То значи да педесетак људи остаје без посла или да ће неки поред станова у Бијељини бити подстанари у Бања Луци. Зато већина запослених подржава Кнежевића, који исто тако живи у Бијељини, за кога нема нема назнака да ће преселити, са породицом. Нешто слично се у Бијељини, десило код пресељења Министарства пољоприведе. Запосленим је речено да се једноставно пресељавају, па ко хоће да остане запослен, нек се пресели у Бања Луку. То није баш једноставно, људи имају породице. Дјеца су пошла у школу, брачни другови су запослени у другим фирмама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *