Сребреница – Мали Радојица и изборни туризам

Иако резултати избора у Сребреници нису потврђени, због посљедњих жалби на резултате јасно је да су Срби упркос свему направили слабији резултат него што су могли, и омогућили политичким гастарбајтерима из Федерације да и даље управљају градом на њихову штету. Пише: Марко Шикуљак Локални избори претворили у комедију широких размјера, изборни туризам организованих пријављивања на […]

петак, децембар 7, 2012 / 11:15

Иако резултати избора у Сребреници нису потврђени, због посљедњих жалби на резултате јасно је да су Срби упркос свему направили слабији резултат него што су могли, и омогућили политичким гастарбајтерима из Федерације да и даље управљају градом на њихову штету.

Пише: Марко Шикуљак

Локални избори претворили у комедију широких размјера, изборни туризам организованих пријављивања на адресе по десет у једну собу, крунисану тиме да је на гласање стигао и муфтија Зукорлић. Закон и демократија су исмијани, а власт у Сребреници су изабрали они кои у њој не живе. Изборни инжињеринг није спријечен, а механизми за корекцију изборних резултата су никакви, што се тиче српске стране.

Не чекајући и не уздајући се у резултате жалбе, предсједници сребреничког СНСД и СДС су са, СДП и СББ усагласили су платформу политичког дјеловања скупштинске већине у овој општини.

Вршилац дужности начелника Ћамил Дураковић позивао је на формирање свебосанске већине, али са друге стране је неко помислио да би се могла формирати већина по узору на Савјет министара.

"Ова коалиција тешко би функционисала без начелникове подршке и обрнуто", појаснио је Дураковић и навео да би коалиција представљала апсурд и да би била немогућа јер би у њој Бошњаци били мањина, односно у коалицији би била четири Бошњака и девет Срба, те он због тога коалицију не може ни подржати.

Стање на терену каже – па то је реално

Простим прегледом резултата види се да ни један глас за бошњачке странке није пропао. Сви су отишли у три странке, Савез СДА – СБИХ 2926, СДП 710 и СББ 631, што је резултат којим је освојено 11 одборничких мјеста.

Са сруге стране, странке из Српске су просуле 490 гласова (Социјалисти 163, ПДП 122, НСП 108, СРС ВШ 97), или 5,4 одсто укупног броја гласова, што би на истој листи донијело један мандат.

Ниједна од већих странака из Српске није имала кандидата на листи мањина, што је најјефтинији начин да се освоји мандат. То је учинио независни кандидат Мухарем Хукић са 90 гласова испред Николе Вуковића (СЗДС) који је добио 39.

На тај начин су Срби изгубили могућност да имају више од 50 одсто одборника, што је бројка која може да блокира формирање скупштине или формира већину.

У трци за начелника побиједио је “независни” Ћамил Дураковић са 4455 гласова, испред Весне Кочевић, кандидата Коалиције за Републику Српску 3663, док је за Радојицу Ратковца гласало 1340. Увид у резултате изборних мјеста, поређењем резултата странака и начелничких кандидата, може се закључити да већину Ратковчевих гласова чине Срби. Број Дураковићевих гласова је већином приближан броју гласова који су добиле странке из ФБиХ, док Ратковац и Кочевићева не добијају онолико гласова колико добијају странке из Српске.

Ратковац истиче да се послије овог искуства више никад неће бавити политиком (!?) и да је нудио финансијску подршку за кампању предсједницима СДС или СНСД уколико се они кандидују. По њему, странке су изабрале анонимуса за кандидата, јер им није одговарала побједа и одговорност коју би морали преузети.

Други из српских странака не мисле се престану бавити политиком

Иначе, Ратковац није из Сребренице, него из Прњавора. Директор републичке Управе за геодетске и имовинскоправне послове Тихомир Глигорић поднио је прије избора кривичну пријаву Окружном тужилаштву у Бијељини против Ратковца, како је написано, контроверзног бизнисмена из Прњавора, већинског власника бање „Губер“ код Сребренице и независног кандидата за начелника ове општине.

У пријави се наводи да је Ратковац од 2009. до 2012. године селективним приказивањем и прикривањем чињеница дошао у посјед друштвене својине у бањи „Губер“ и стекао противправну имовинску корист већу од 50.000 КМ.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *