Србима све мање политичких прав у региону

Око 2.230.000 Срба у региону сваке године ужива све мање политичких права, најлошије стање је у Хрватској и Црној Гори, док су тежња ка централизацији БиХ и притисци на Републику Српску свакодневни, наводи се у извештају Напредног клуба о политичким правима српског народа у региону у 2012. години. "Поред дуга Федерације БиХ према Српској од […]

субота, август 4, 2012 / 08:30

Око 2.230.000 Срба у региону сваке године ужива све мање политичких права, најлошије стање је у Хрватској и Црној Гори, док су тежња ка централизацији БиХ и притисци на Републику Српску свакодневни, наводи се у извештају Напредног клуба о политичким правима српског народа у региону у 2012. години.

"Поред дуга Федерације БиХ према Српској од готово 500.000.000 евра, између осталог, 300 милиона за пензије и 20 милиона за неисплаћени ПДВ, и даље остаје проблем имовине Српске православне цркве /СПЦ/ и српских школа", наведено је у извјештају.

У извјештају је оцијењено да је свеукупна ситуација изразито неповољна и лошија него претходних година, са изузетком Румуније, док се конкретно у Хрватској, која је на прагу ЕУ, права Срба не поправљају – оспорава им се право на повратак, имовину, српски језик и ћирилично писмо.

"Није се ријешило дуговање по питању пензија од око 900.000.000 евра, а од 130.000 регистрованих повратника, готово половина се поново вратила у Србију", наводи Напредни клуб и додаје да Хрватска и даље не поштује Ердутски споразум.

Према извештају Напредног клуба, Срби у Црној Гори чине трећину становништва, а не уживају ни статус мањинског ни конститутивног народа.

"Поред неравноправне заступљености, која је годинама проблем, јер су Срби заступљени око пет одсто, Срби не могу да уче на српском језику, јер им је наметнут црногорски, а забрањено је и да се истичу национални симболи", истиче се у докуметну.

Напредни клуб упозорава да притисци на СПЦ и њено свештенство не јењавају.

"У Македонији је на дјелу снажна асимилација српског народа, а Србима није омогућена ни слобода вјероисповести. У Словенији су Срби најбројнија етничка група послије Словенаца, али немају статус националне мањине и зато немају право на образовање на српском језику, а десетине хиљада наших сународника је избрисано са листе држављана и још нису враћени", наводи се у извјештају.

Када је ријеч о Албанији, није омогућено ни изјашњавање да је неко припадник српске националности, док је у Мађарској настављена асимилиација, а нов Изборни закон онемогућио је да Срби добију представника у Скупштини.

Напредни клуб већ четврту годину заредом објављује Извјештај о политичким правима српског народа у региону, који сагледава политичка права српског народа у осам земаља у региону у којима постоји аутохтона српска заједница – у БиХ, Црној Гори, Хрватској, Македонији, Словенији, Румунији, Мађарској и Албанији.

Напредни клуб, чији је предсједник историчар Чедомир Антић, је једина организација која прати и биљежи стање политичких права Срба у региону, због чијег је бруталног кршења и почео рат у бившој СФРЈ.

Овогодишњи Извјештај о политичким правима српског народа у региону Напредни клуб ће представити сутра у 10.00 часова у Медија центру у Београду.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *