Србија преузима Евробаскет 2015 од Украјине?

Уколико Украјинци остану без Европског првенства за кошаркаше 2015, Србија би могла да буде један од озбиљнијих кандидата који би могли да их наслиједи. У Кошаркашком савезу Србије (КСС) није званично било ријечи о томе, али неки од наших кошаркашких ауторитета су водећим људима из власти указали на шансу која се изненада појавила, наводи Политика. […]

среда, март 5, 2014 / 00:37

Уколико Украјинци остану без Европског првенства за кошаркаше 2015, Србија би могла да буде један од озбиљнијих кандидата који би могли да их наслиједи.

У Кошаркашком савезу Србије (КСС) није званично било ријечи о томе, али неки од наших кошаркашких ауторитета су водећим људима из власти указали на шансу која се изненада појавила, наводи Политика.

Европски огранак Свјетске кошаркашке федерације (ФИБА-Европа) одлучиће 22. марта да ли ће се, знајући каква је ситуација у Украјини, та земља и даље водити као организатор „Евробаскета 2015”. или ће потражити новог организатора.

– Био би добар потез ако би се Србија кандидовала. Нашој кошарци су потребна учешћа на великим такмичењима, а и организовање таквих такмичења. То је, уосталом, одувек и била политика нашег савеза који се доказао као један од најбољих организатора Фибиних шампионата. Свакако, увек је несимпатично када се таква прилика користи због зле среће других, али треба знати да су Украјинци у крајњем случају ти који ће рећи да ли могу да се прихвате те обавезе у оваквом тренутку – каже за „Политику” највећи ауторитет у свијету кошарке Борислав Станковић, дугогодишњи генерални секретар ФИБА, који је од 1953. године пропустио само један европски шампионат.

Београд је једини град који је три пута угостио најбоље мушке селекције Европе – 1961, 1975. и 2005.

Последњи шампионат, који смо организовали као Србија и Црна Гора, ФИБА нам је додијелила управо као поклон Бори Станковићу и захвалност за његове немјерљиве заслуге за развој и популарност кошарке.

Важно је знати да се наш главни град већ показао као изванредно „изнуђено рјешење”, када је организовао Европско првенство за кошаркашице на Ташмајдану 1954 (планирани домаћин одустао због беспарице).
Негде у архиву КСС вјероватно постоји писмо тадашњег генералног секретара ФИБА Вилијама Џонса:

„Драги пријатељи из Београда, дугујемо вам велику захвалност. У ФИБА је био празник оног дана кад сте изјавили да сте спремни да организујете Европски шампионат 1954. Имали сте врло кратак рок и дивим се што сте успјели да све стигнете у року. Да се ви нисте прихватили, шампионат би се одржао тек 1956, а екипе би се слале на Свјетско првенство по личном нахођењу а не по пласману”.

Поред спортског мотива, наша земља би требало да буде заинтересована и због тога што се финансијски исплати организовати оваква такмичења.

Организатори последњег првенства Европе, крајем прошлог љета у Словенији, зарадили су милион евра од својих активности. А приход од туриста је још већи.

– Ако се транспарентно организује европски шампионат, он се без сумње исплати. Тако се исплатио и нама. Био је пун погодак и за нас организаторе, и за градове домаћине, и за државу Словенију – говори за „Политику” директор „Евробаскета 2013” Алеш Крижнар.

– Буџет је био 13 милиона евра, а зарадили смо милион. Иза шампионата нису остали никакви репови. Сви укључени, од спонзора до државе која је добила свој дио и кроз порез, намирени су прије истека прошле године.

Иако по новим пропозицијама ФИБА дворане за први круг такмичења морају да имају барем 6.000 мјеста, то баш није било толико стриктно, па су Словенци прошли и са халама од 5.000 мјеста (негдје су тај капацитет надмашили додавањем монтажних сједишта).

Тако да то за Србију не би представљало проблем, јер поред „Комбанк арене” (20.000), новосадског СПЕНС-а (11.000) и београдског „Пионира” (7.000), има још неколико хала између четири и пет хиљада (Вршац, Ниш, Крагујевац).

Уколико ФИБА буде тражила резервно рјешење, сигурно не би правила проблем око пар стотина мјеста.

До сада су Французи и Грци наговестили да би жељели да ускоче уместо Украјине, а могли би да им се придруже и Немци.

За Србију је, као и за те земље, олакшавајућа околност што не би имала значајнија улагања у спортску инфраструктуру. 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *