Србија обиљежава три нова празника

Србија би убудуће требало да обиљежава три нова празника, а Дан државности умјесто једног празновао би се два дана, уколико Скупштина Србиј усвоји измјене Закона о државним и другим празницима. Тим измјенама уводе се нови празници – 11. новембар Дан примирија у Првом свјетском рату, који ће се обиљежавати нерадно, као и 21. октобар Дан […]

недеља, децембар 4, 2011 / 16:54

Србија би убудуће требало да обиљежава три нова празника, а Дан државности умјесто једног празновао би се два дана, уколико Скупштина Србиј усвоји измјене Закона о државним и другим празницима.

Тим измјенама уводе се нови празници – 11. новембар Дан примирија у Првом свјетском рату, који ће се обиљежавати нерадно, као и 21. октобар Дан сјећања на српске жртве у Другом свјетском рату и 22. април Дан сјећања на жртве холокауста и геноцида у Другом свјетском рату, који ће се обиљежавати радно.

Поред тога, државни празник Сретење – Дан државности Србије, осим 15. фебруара, празноваће се и 16. фебруара.

Измјенама Закона првобитно је било предвиђено увођење два нова празника, али током скупштинске расправе Одбор за рад, борачка и социјална питања предложио је да се обиљежава и 22. април као Дан сјећања на жртве холокауста и геноцида у Другом свјетском рату, што је ресорни министар Расим Љајић прихватио, чиме је тај приједлог постао саставни дио измјена.

Дан примирја у Првом свјетском рату, уколико посланици подрже измјене закона, обиљежаваће се у спомен на све невино пострадале у раздобљу између 1914. и 1918. године.

Како је влада подсјетила у образложењу, Први свјетски рат започео је нападом Аустроугарске монархије на Србију 28. јула 1914, а прва побједа Антанте извојевана је већ на почетку рата и то у бици на Церу.

Србија је у том рату изгубила трећину становништва, а земља је претрпјела ненадокнадива разарања.

Други празник – Дан сјећања на српске жртве у Другом свјетском рату обиљежаваће се као спомен на 21. октобар 1941. године и крваву јесен када су њемачке окупационе снаге извршиле масовни злочин над цивилима у Крагујевцу и широм Србије.

Током народног устанка у централној Србији против нацистичког окупатора, у коме су учествовали и ројалисти и комунисти, укупно је од 1. августа до 5. децембра 1941. године убијено 33.000 грађана централне Србије, од којих 11.522 устаника и 21.809 талаца стријељаних у одмазди, међу којима су осим Срба, били и Јевреји и Роми.

Усвајањем измјена Закона о државним и другим празницима, број нерадних дана у Србији ће се са осам повећати на 10, што је, како је рекао министар Љајић, још испод европског просјека нерадних дана.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *