Србија неодлучна у вези ОУКБ

Вијест да се воде преговори о ступању Србије у Организацију уговора о колективној безбједности (ОУКБ), у којој је и Руска Федерација, обрадовала је већину грађана Србије – наводи "Глас Русије" и објашњава да "људи у Србији осјећају да се налазе на геополитичкој вјетрометини, без реалне институционалне заштите међународног права, и то у тренутку када евроатлантска […]

четвртак, мај 12, 2011 / 11:38

Вијест да се воде преговори о ступању Србије у Организацију уговора о колективној безбједности (ОУКБ), у којој је и Руска Федерација, обрадовала је већину грађана Србије – наводи "Глас Русије" и објашњава да "људи у Србији осјећају да се налазе на геополитичкој вјетрометини, без реалне институционалне заштите међународног права, и то у тренутку када евроатлантска заједница покушава да оствари финално рјешење за Републику Српску и Косово и Метохију".

Вијест агенције "Интерфакс" да Србија води интензивне преговоре о приступању ОУКБ-у, српска интернет заједница проширила је планетом за свега неколико сати. За то вријеме српски медији и политика овој информацији нису поклонили пажњу.

Али, један утицајни дневни лист послије два дана пренио је опширан текст који, упркос интонацији, није до краја демантовао вијест руске агенције.

Вриједи се вратити у скору прошлост и видјети како је парламент Србије реаговао на позив ОУКБ-а за учешће на пленарној сједници Парламентарне скупштине ове организације у Санкт Петербургу 27. октобра 2010. године.

Посланици из редова три српске утицајне политичке странке (ДСС, СРС, СНС) изразили су спремност да присуствују сједници у Санкт Петербургу, а Борис Гризлов, предсједник Парламентарне скупштине ОУКБ-а, упутио је званичан позив Народној скупштини Србије да њени представници присуствују засједању.

Оно што се касније дешавало у Народној скупштини осликава "нервозну разиграност српског националног компаса" – коментарише "Глас Русије".

Посланик ДСС-а и шеф њене Одборничке групе Милош Алигрудић упутио је отворено писмо предсједнику парламента Славици Ђукић – Дејановић, замјеривши јој што је од посланика практично прикрила званичан позив за учешће на сједници у Санкт Петербургу.

Алигрудић је чак тврдио да је за званичан позив српским парламенгарцима сазнао из новина. Поврх свега, рекао је и да је посланик Драгољуб Мићуновић, без одлуке Одбора за спољну политику, сам одредио представнике Народне скупштине за ту сједницу. Формирана је потом група посланика за учешће на овом скупу, али без посланика ДСС-а.

У одговору Алигрудићу, предсједник Народне скупштине написала је да је ДСС исправно поступио када је одлучио да у име странке у Русију пошаље свог представника, што је додатно ражестило шефа Одборничке групе Алигрудића. Алигрудић није пропустио да примијети да је представник његове странке у Санкт Петербург путовао о трошку странке.

Дакле, умјесто јединственог, складног и државотворног одговора на позив из Санкт Петербурга, српски политичари јавности су испоставили додатан сет неспоразума.

За разлику од њих, вијест да се воде преговори о ступању Србије у ОУКБ обрадовала је већину грађана Србије, којима је јасно да технички преговори са Приштином неће дотаћи статус Косова и Метохије или барем неће промијенити суштину статуса који је НАТО наметнуо силом.

Осим тога, грађани су свједоци чињенице да евроатлантска заједница, која се у јавности Балкана представља еуфемизмом "међународна заједница", снажно притиска Републику Српску и премијера Милорада Додика – да би до краја релативизовала утицај и институционални капацитет мале српске републике.

Из текста Јелка Кацина, извјестиоца Европског парламента, објављеног уочи Дана побједе над фашизмом, види се да ће притисак евроатлантске заједнице на борбеног премијера Републике Српске Милорада Додика бити додатни европски услов за Србију.

Кацин каже да поруке које ових дана стижу из Београда стварају утисак да Србија подржава тренутну политику руководства Републике Српске, која, како он тврди, "директно води у изолацију и нестабилност".

Сличну оцјену Кацин је недавно изрекао и на рачун српске политике у Рашко-полимској области, коју је окарактерисао као "контрапродуктивну и конфликтну".

Уз услов да са албанским Косовом успостави добросусједске односе, то је већ сада збир немогућих услова за Србију и без изручења Ратка Младића и Горана Хаџића Хашком трибуналу.

Док "нокдаун" српске политике траје, српска јавност је у вијести “Интерфакса” инстиктивно наслутила сламку која може да спаси Републику Српску и Косово и Метохију.

Слично, зачудо, размишљају и аналитичари у Европи. Један од њих, Александар Рар, каже да се актуелна политика Русије враћа коријенима старе руске дипломатије и да се ситуација у току посљедњих 12 година знатно промијенила у односу на вријеме када је Русија морала да пристане на Дејтонски мировни споразум и када је "стиснутих зуба" толерисала акцију НАТО-а на Косову и Метохији.

Ипак, та сламка није тако близу. Спољну политику Србије знатно дефинише резолуција Народне скупштине о војној неутралности, што би Србију могло да сврста међу посматраче у ОУКБ-у. Осим тога, ту је и члан 10 Споразума о стабилизацији и придруживању, који Србију дугорочно обавезује на заједничку спољну и безбједносну политику ЕУ.

Уз извјесност да Србија још доста дуго неће приступити ЕУ, може се констатовати да Београд, чекајући у предворју Брисела, ипак може градити слободно своје односе са другим организацијама. Или ће се можда спољна политика ЕУ, до српског приступања, унеколико промијенити?



0 КОМЕНТАРА

  1. Jasno je šta narod želi jer razume da je nato i eu samo zlo i fašizam;
    znam da će se naći neko da replikuje i zato neću da pomenem 99-tu,ali ovo u Libiji,Avganistanu,Iraku-pa zar to nije fašizam i imperijalizam??? Zar su čemerikanci,englezi,švabe NAŠE DRUŠTVO???

    Nadam se samo da će političari doći brzo do razuma i ispoštovati volju naroda i naše interese ali i dostojanstvo.

Оставите одговор