Србија игнорисала четири резолуције због Русије

О притисцима ЕУ и САД због украјинске кризе српски званичници проговорили тек после посете италијанске министарке спољних послова ЕУ неће притискати Србију да се опредељује између уније и Русије. Ми не тражимо да будете против свог историјског, економског и сваког другог партнерства са Русијом, поручила је висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност […]

четвртак, јул 31, 2014 / 19:08

О притисцима ЕУ и САД због украјинске кризе српски званичници проговорили тек после посете италијанске министарке спољних послова

ЕУ неће притискати Србију да се опредељује између уније и Русије. Ми не тражимо да будете против свог историјског, економског и сваког другог партнерства са Русијом, поручила је висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон својим српским домаћинима приликом посете Београду крајем априла ове године. Украјинска криза била је у пуном јеку, а САД и Европа увелико у медијском и економском рату са Русијом. Ове речи високе бриселске службенице деловале су умирујуће, али искуснији посматрачи су још тада посумњали у њихову искреност.

И наредне посете европских званичника Београду биле су пријатне. Комесар за проширење Штефан Филе поновио је у мају премијеру Србије да „ЕУ поштује став Србије као суверене земље”. Александар Вучић је у Немачкој наишао на „висок степен разумевања за српску позицију о питању ситуације у Украјини и Русији”.

Став да се неће придружити онима који уводе санкције Русији Србија је задржала и приликом гласања у Генералној скупштини УН-а када је ово тело изгласало резолуцију којом се припајање Крима Русији проглашава нелегалним. Србија је била међу двадесетак држава које нису учествовале у гласању.

И док су Европљани слали сигнале Србији да поштују њен став, из Америке су још почетком маја почеле да стижу најаве да неутралности о питању Украјине не може бити.

Прво је директор канцеларије за јужну и централну Европу у Стејт департменту Џонатан Мур поручио да ће Србија, како се буде приближавала ЕУ, „можда морати да предузима кораке, који ће компликовати њене односе са Русијом”.

После посете италијанске министарке спољних послова Федерике Могерини Београду у понедељак, изгледа да је време „исправних одлука” дошло, и пре него што су се томе званичници у Београду надали. Није искључено да је таквих сигнала иза кулиса било и раније.

Да ли је Могеринијева била гласник који је донео „вест” коју српски званичници нису могли да прећуте? Шеф делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт је још пре два месеца рекао да ЕУ жели да земље „као што је Србија” подрже наш јединствен став што се тиче територијалног интегритета Украјине и суверенитета те државе. И док се тада нико није претерано узбуђивао, сада је Ивица Дачић, министар спољних послова на седници владе одржаној пре три дана рекао како ће „избалансирана политика Владе Србије када је реч о сукобима у Украјини у наредном периоду бити на испиту, јер наилази на отпор у земљама које желе брз улазак Србије у ЕУ”, док је премијер Вучић уз опаску да је „Србија потпуно лојална Европској унији” поручио и да Србија тражи од Брисела да поштује њене виталне и националне интересе „те да не очекује да уништавамо сопствену економију зарад тапшања по рамену”.

Питање је, дакле, шта је узрок оваквој реакцији Београда. Шефица преговорачког тима за прикључење ЕУ Тања Мишчевић јуче је устврдила да „чак и чланице уније имају право да буду ближе са неком великом светском земљом”.

„Чак и када држава постане чланица ЕУ она има право да се по спољнобезбедносној политици аргументовано определи да има боље везе са неком од великих светских држава и неретко је да неке од најзначајнијих држава ЕУ, чак и неке од оснивача, имају добре односе са Русијом”, казала је Мишчевић јуче за Б 92 и појаснила да је могуће да држава кандидат за чланство задржи свој аргументовани став по појединим питањима, али да то не сме бити изговор да се избегне прилагођавање спољнобезбедносној политици у суштини.

То су, како је рекла, поруке које нам ових дана и шаљу из ЕУ. Треба, тврди она, јасно и прецизно рећи зашто нешто не можете да урадите, зашто не можете увести санкције Русији, зашто не можете усвојити неки закон.

Србија се, да подсетимо, до сада придруживала спољној и безбедносној политици ЕУ подржавајући резолуције које је доносио Савет Европе, осим у случајевима када су оне биле уперене против Русије. Према Дачићевим речима, од десет резолуција нисмо подржали свега четири, јер су оне биле везане за Русију.

Док председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић сматра да Србија због неког комплекса инфериорности просто „призива” притиске из ЕУ и Вашингтона, Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику, оцењује да притисци нису „дошли одједном”. Она додаје да САД и ЕУ сада збијају редове и траже партнере који их активно подржавају у њиховој политици према Русији.



Оставите одговор