Србија дужна 38,3% БДП-а

Јавни дуг Србије на крају маја 2011. био је око 13,23 милијарди евра, што је 38,3 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је Министарство финансија. Законом о буџетском систему јавни дуг Србије ограничен је на 45 одсто БДП-а. Укупне директне обавезе Србије на крају маја износиле су око 11,53 милијарде евра, при чему је унутрашњи […]

уторак, јун 14, 2011 / 15:02

Јавни дуг Србије на крају маја 2011. био је око 13,23 милијарди евра, што је 38,3 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је Министарство финансија.

Законом о буџетском систему јавни дуг Србије ограничен је на 45 одсто БДП-а.

Укупне директне обавезе Србије на крају маја износиле су око 11,53 милијарде евра, при чему је унутрашњи дуг био око 5,55 милијарди евра, а спољни дуг 5,97 милијарди евра.

Укупне индиректне обавезе на крају маја биле су 1,71 милијарди евра, објављено је на сајту министарства.

На крају априла јавни дуг Србије био је око 12,95 милијарди евра, тако да је током претходног мјесеца повећан за око 286 милиона евра.

Јавни дуг је на крају прошле године достигао 12,16 милијарди евра, што је било 42,7 одсто БДП-а.
На крају 2009. јавни дуг био је 9,85 милијарди евра, односно 34,1 одсто БДП-а, што значи да је током прошле године повећан за око 2,3 милијарде евра.

На крају 2008. године јавни дуг Србије износио је 8,78 милијарди евра, што је било 26,9 одсто БДП-а.



0 КОМЕНТАРА

  1. ЛАЖЕТЕ!ДУЖНИ СТЕ ПРЕКО 200% БДП-а И ТО КРИЈЕТЕ ОД НАРОДА. УВЕЛИ СТЕ СОПСТВЕНИ НАРОД У ДУЖНИЧКО РОПСТВО.

    ЕВО ПОНОВО РИЈЕЧ СТРУКЕ:

    „Све се намерно обесмишљава и фалсификују се сви економски подаци. Рецимо, када погледате званичну верзију БДП, онда видимо да се он приказује да износи 31 милијарду евра, што је потпуна лаж. Па како је то могуће да је толики наш БДП? Хајде да применимо једну сељачку здраву логику, једну пиљарску математику за основце. Ако је стопа раста, када све званичне стопе привредног раста саберете од 2001. до 2010, била 44,8%, а 2001. смо имали 8,8 милијарди евра реалан БДП, онда је БДП нарастао реално на 13,1 милијарду евра, а не на лажних 31 милијарду евра, како се приказује кроз текуће цене. То се види и када се упореди БДП у сталним ценама, јер добијамо реалан БДП од 13,1 милијарду евра. Када знате овај реалан податак, онда се мења и читава економска слика. Све постаје другачије од званичне режимске пропаганде о успеху реформи. Тврде како Србија није задужена, јер је задужена 39,6% БДП, што је мање од 40% БДП, те има простора за нова задуживања. Истина је потпуно обрнута. Погледајмо релну задуженост. Привреда је задужена 20 милијарди евра, грађани су задужени 5,1 милијарда и држава 12,5 милијарди евра. Колико је то? Укупна задуженост је 37,6 милијарди евра. Ту цифру нико не помиње. Посебно питање је – ко и како ће да врати тај дуг? А дугови се морају враћати. Када знамо ове реалне податке, онда је лако израчунати да је наша укупна задуженост 190% БДП. Ниска задуженост је до 40% БДП. Ми смо, дакле, презадужена држава која се налази пред банкротом. Режим то неће да призна. Стручна јавност о томе ћути. Ситуација је драматична.

  2. Иначе, господин Драгаш нема приступ ниједној државној телевизији, јер говори истину о упропаштавању и издаји Србије. Наступа искључиво на малим локалним телевизијама, чији власници имају довољно храбрости да га угосте.

    Сада је ушао у политичку причу са Дверима и појавиће се на следећим изборима, али опет не вјерујем да ће га народ препознати нешто ново и другачије. Србији је свакако потребна значајна промјена.

    Није технички проблем да и Фронтал направи интервју са овим господином. Ја сам га предложио једном уреднику врло гледане емисије на АТВ, па ћемо видјети колико ће му се свидјети приједлог.

    http://www.dragas.biz/

  3. buddha, 14.06.2011. 16:02:42

    Ево, нова колумна господина Драгаша:

    http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=8408%3Akatarza&catid=104%3Akomentari&Itemid=69

    „Problem najvećeg broja srpskih intelektualaca je što su poltroni i prodane duše. Čast izuzecima koji su ostali dosledni u svojim stavovima i koji su danas gurnuti na marginu društvenog života. Nema ozdravljenja bolesnog društva dok se ne napravi katarza i među intelektualcima…“

  4. Šuplja je ova Dragaševa priča… čovjek se ponaša kao da živi pod staklenim zvonom i realni odnosi u društvu njega uopšte ne zanimaju. Zvanična metodologija je jasna i ne ostavlja mjesta argumentovanom osporavanju. Dža ili bu senzacionalizam prolazi, ali samo kod rezigniranih kojima je teško mislit svojom glavom.

    U posmatranom periodu cijene hrane su doživjele iznadprosječan rast (250%) a Srbija kao poljoprivredna zemlja od toga ima korist. Negativno je uticala cijena nafte – sa 25$ po barelu, skočila na 100$ po barelu. Nekretnine prate sličan trend iznadprosječnbog rasta vrijednosti.

  5. ex-1978, 15.06.2011. 07:53:00

    Мени се чини да си Ти свему контраш. Очекујем мало боље аргументе (колико знам, економија ти је струка). Нисам ја човјек који пада на сензационалистичке приче. Много тога што пише Драгаш је ИСТИНА.

    Није дошло само до скока цијена хране, а све је посљедица инфлације, изазване штампањем долара и еура (без покрића у производњи или резервама злата). Србија би имала од тога корист да извози своје пољопривредне производе. Колико сам информисан из медија, Србија чак увози пшеницу из Мађарске, а да није малина, извоза скоро да не би ни било. Ако већ извози храну, гдје су паре?
    Не да ми се сада тражити, али читао сам неки текст гдје се тачно објашњава ранији и актуелни начин обрачуна БДП-а, па се заваравамо да данас створимо више него у вријеме постојања привредних гиганата (Чајавец, Унис, Енергоинвест, извозно орјентисана војна индустрија,…).

    Господин Драгаш је прогресиван и добронамјеран човјек. Шта оспораваш у следећем цитату:

    „Narod mora da se suoči sa istinom. Narod mora da se prosvetli, nauči, obuči, organizuje i dovede u red kako bi se zaradio bolji život i blagostanje. Ko će to da uradi? Srpska elita. Elita Srbije. Između Prve i Druge posvađane i isključive Srbije, nama treba Treća Srbija. Treća Srbija je: ekonomski racionalna i proračunata, građanski disciplinovana i uredna, nacionalno utemeljena i opismenjena, domaćinski vredna i štedljiva, verski tolerantan i široka, evropski opredeljena i moderna, kosmopolitski ustrojena i angažovana, moralno uzdignuta i odgovorna, slobodarski nepokorna i buntovna, revolucionarno odlučna u menjaju sebe i sveta oko sebe, prosvetiteljski spremna da služi i da se žrtvuje, idealistička u ljubavi prema zajednici i svakom čoveku na planete, pragmatična u razumevanju istorije i sveta u kome živimo. Treća Srbija mora biti pročišćena i prosvetljena.

    Ko će to da uradi? Ko? Zašto se okrećete oko sebe? Zašto tražite nekoga drugoga da uradi ono što je vaš zadatak? Zašto bežite od istorijske odgovornosti? Nemate pravo na to. Nemate pravo zbog svih naših predaka koji su ginuli za našu slobodu i nezavisnost. Nemate pravo zbog naših potomaka kojima smo pojeli svu njihovu budućnost. Nemate pravo, gospodo drugovi, da bežite od sopstvene odgovornosti. Vi ste krivi za sve što vam se dešava. Vi ste krivi što živite u beznađu i siromaštvu. Ne okrivljujte više druge. Nema svetske zavere protiv nas Srba. To su gluposti. Familija hoće da uspostavi kontrolom nad čitavim svetom. Familiju mi ne zanimamo. Suviše smo mali i beznačajni. Svetske zavere su uvek postojale. Uvek neko hoće da bude glavni. Mi moramo da shvatimo da smo – mali! I to što smo mali je naša komparativna prednost. To treba da pretvorimo u novu energiju za promene. Vi ste dužni da to uradite.
    Pozivam vas da zajedno učimo i da se zajedno menjamo. Važno je samo da počnemo. I da ne pravimo nikakve moralne ustupke. Nema katarze bez moralnog pročišćenja naroda.“

    Човјек је човјеку вук. Прошло је вријеме када се очекује да нешто падне с неба. Дошло је вријеме: ИЗАЂИ И БОРИ СЕ!

    http://www.youtube.com/watch?v=lyKEBbp_oHM

  6. rakovic, 15.06.2011. 10:12:42

    Господине Раковићу, управо то и јесте суштина. Ми немамо јаку производњу, имамо изразит спољно-трговински дефицит. Немамо одакле враћати дуг, био он милијарду или 100 милијарди. Ми улазимо у дужничко-ропство.

    http://www.capital.ba/kreditori-traze-rasprodaju-nacionalnog-bogatstva/

    „Zna se da se od Vlade i parlamenta Grčke traži da potpišu privatizaciju: “Elektroprivrede”, “Vodovoda”, državne telefonije, institucija i agencija poštanske štedionice, državnog zemljišta, rudnog bogatstva, hotela , puteva, luka , te povećanje PDV-a za hranu sa 13 na 23 odsto, pa čak i privatizaciju muzeja.“

    Од Грка траже да продају своју историју! Нама ће узети само ЕПРС, водоводе и ријеке. Друго ништа и немамо. x-(

    Волио бих чути Ваше ставове о овоме о чему прича господин Драгаш.

  7. @ rakovic, 15.06.2011. 10:12:42

    Da onda lagano zaključimo – Nismo prezaduženi. Ne treba dizati frku oko dizanja novih kredita i pozajmica već treba pažnju obratiti na njihovu svrsishodnost i razvojnu komponentu.

    @ drazen78bl, 15.06.2011. 12:43:46

    Ajd se sad lijepo vrati na svoj prvi komentar, pa se onda lijepo saberi, pa lijepo donesi zaključak ko je kontraš. Pričati o javnom dugu a ne uzimati u obzir kretanje cijena dobara, nije struka – to je levatska priča. Poslednju deceniju dominantno karakterišu globalna poskupljenja dobara.

    Dužničko ropstvo je jedna posebna tema… mi smo za sada daleko od toga.

  8. @ rakovic, 15.06.2011. 10:12:42

    Da onda lagano zaključimo – Nismo prezaduženi. Ne treba dizati frku oko dizanja novih kredita i pozajmica već treba pažnju obratiti na njihovu svrsishodnost i razvojnu komponentu.

    @ drazen78bl, 15.06.2011. 12:43:46

    Ajd se sad lijepo vrati na svoj prvi komentar, pa se onda lijepo saberi, pa lijepo donesi zaključak ko je kontraš. Pričati o javnom dugu a ne uzimati u obzir kretanje cijena dobara, nije struka – to je levatska priča. Poslednju deceniju dominantno karakterišu globalna poskupljenja dobara.

    Dužničko ropstvo je jedna posebna tema… mi smo za sada daleko od toga.

  9. @ex1978
    Slažem se. samo je stvar malo kompleksna, a cjelokupna politička scena se bavi „važnim“ pitanjima. ponešto o ovoj problematici možemo da nađemo i ovdje http://standard.rs/vesti/37-ekonomija/7595-mlaen-kovaevi-dimenzije-i-uzroci-neuspene-tranzicije-zemalja-zapadnog-balkana-a-posebno-srbije-.html
    Iako zamjeram djelimičnu površnost, člana je upotrebljiv za osnovna razmatranja.

  10. ex-1978, 15.06.2011. 13:34:26

    И сам се понекад запитам да ли сам контраш или постоје разлози критике.

    У задње вријеме имамо појефтиње добара.

    Што се тиче презадужености даћемо прост примјер:

    Рецимо да имаш имовину вриједну 2 милиона евра. Узмеш кредит и задужиш се 800 000 евра. Да ли ћеш тај новац (који ћеш отплатити с каматом) уложити у покретање нове производње или побољшање старе или ћеш га потрошити на кафане, баханалије и храну?
    Уколико не створиш новац од којег ћеш отплаћивати дуг, мораћеш распродати имовину.
    Ко би приватно своју породицу задужио у вриједности 40% имовине и онда бацио тај новац у текућу потрошњу?

  11. @ rakovic, 15.06.2011. 14:22:34

    Kovačević nam nije predložio neko konkretno rješenje već je pokušao dokazati i informacijama potvrditi ono što svi dobro znamo – tu smo gdje jesmo zbog rata, neodgovornih političara i lošeg koncepta tranzicije ka tržišnoj privredi. Ne pronalazim konkretne prijedloge, to je ono što mi nedostaje.

    Pored novih zaduženja, mislim da nismo dovoljno iskoristili spremnost naroda na žrtvovanje. U poslednjih desetak godina živjelo se bolje nego što se objektivno zaslužuje. Treba stati pred ljude i objasniti im da tako više ne može i da se zbog kolektivnog, nacionalniog interesa valja kaiš pritegnuti. To nije popularan posao i ne vidim da je neko od odgovornih spreman rizikovati pad podrške i gubitak na izborima.

  12. ex-1978, 16.06.2011. 07:08:37

    Можда сам навео погрешан примјер, али имовина РС ће свакако на добош. Колико знам, БДП није једнак „приход минус расход“, тако да ни твој примјер није најидеалнији, али се разумијемо. Управо сам хтио рећи да не би био проблем да се задужимо како бисмо повећали производњу, али се ми задужујемо да бисмо сачували фондове од банкрота и исплатили плате паразитској администрацији. Не можеш живјети од оног што немаш.
    А радници у привреди су живјели искључиво од оног што су зарадили (изузев неких који су се под покровитељством Владе РС задуживали). Они данас страдају зато што је неко дијелио шаком и капом оно што немамо, што није зарађено.

    Национални интерес јесте да се одузме нелегално стечена имовина, а не од опљачканог народа тражити да стеже кајш. Постоје ли санкције за аматере, који се играју људским судбинама као играчкама?

  13. ex-1978, 15.06.2011. 13:34:26

    Dužničko ropstvo je jedna posebna tema… mi smo za sada daleko od toga.

    хммм…ти јамачно знаш колико смо ми дужни и колико смо са тим дугом далеко од тога?
    Ја не видим безбједну удаљеност, чим ти ММФ кроји буџет,а трећину тог буџета попуњава својим „позајмицама“ у овом моменту 1/3 кад дође вријеме за отплату биће преко 1/2, и све тако уз геометријску прогресију док не дође до 1/1, јер ми тим позајмицама нисмо ништа створили што би било солвентно само по себи, а нама гаранција изласка на зелену грану!

  14. ex-1978, 16.06.2011. 10:37:06

    Шта мислиш ко би то могао да спроведе?

    Овако то замишљати исто је као и замислити шта мислиш да нам испод ногу лежи море нафте? рудник злата? већа је вјероватноћа то од одузимања нелегално стечене имовине, да се почне одузимати легално стечена имовина, ее то би већ било реалније очекивати, овако мрка капа!

  15. @ex-1978
    Kada se problem osvijetli već se može i govoriti o rješenjima. nažalost u stručnoj javnosti dominiraju parcijalna mišljenja od politike kursa, kredita i slično, a ne vidi se da je sposobnost upravljanja na izrazito niskom nivou.
    Na to ukazuje i činjenica potrošnje naroda preko mjere. Ali ako pošteno pogledamo narod je time uspješno punio budžet i povećao prihode države. Na to je država uzvratila još većom i iracionalnijom potrošnjom i projektujući konstantan rast prihoda vrlo uspješno stvorila deficit. Sva ova kresanja su OK neminovnost, ali vladari moraju shvatiti da su to mjere sa kratkim efektom i da u dugoročnom smislu samo odlažu neminovno. Sa tzv. stabilnošću čekaju neki spoljnji uticaj koji bi preokrenuo negativne trendove. Tako je širom regije. No to spolja doći neće i onda ćemo se suočiti sa multiplikovanim problemima. Još uvijek su pare najmanji problem, a kada i njih nestane biće kuku majko.

  16. @ drazen78bl, 16.06.2011. 10:51:00

    Ma jok bolan. Imali smo u Srbiji priču o porezu na ekstra profit i ništa – par miliončića. Imali smo i oduzimanje imovine pa opet ništa – par slika, par auta i par apartmana na Kopaoniku… i sila sudskih procesa koji su završili ko zna kako i koji su građane Srbije koštali ko zna koliko.

    Oduzimanje imovine – nema velike efekte i najčešće je šuplja priča i zabava za narod. Logičnija mi je varijanta – Nju Dil.

    Nju Dil bi predstavljao neformalni dogovor naših novopečenih kapitalista i vlasti. Pojaviti se pred svima njima, sa spiskom sve imovine koju imaju i kreditima koje otplaćuju i sav taj kapital staviti u svrhu razvojnih projekata – izgradnja infrastrukture u najširem smislu. U suprotnom, istresti nekoliko najkurčevitijih iz gaća.

    Tajkuni će dobiti priliku da kapital uposle u opštem interesu i da se na taj način iskupe. To je i u Americi tridesetih bio vrlo bitan dio reforme posle Velike ekonomske krize… upravo taj njen neformalni dio, iza kulisa, neki smatraju ključnim.

    I sada su na sceni slični dogovori, samo što su usmjereni ka finansiranju predizbornih kampanja i ličnom bogaćenju.

    Dakle pored zaduživanja i stezanja kaiša, dobar dio kapitala neophodan za pokretanje novog investicionog ciklusa možemo obezbjediti i kroz naš domaći Nju Dil.

Оставите одговор