Срба у Сарајеву све мање

У Сарајеву, према процјенама, живи од 120.000 до 150.000 Срба мање него што их је било према попису из 1991. године, речено је на састанку Српског грађанског вијећа – покрета за равноправност у БиХ са представницима власти Федерације БиХ и Кантона Сарајево. В.д. помоћника министра за рад, социјалну политику и расељена лица и избјеглице Кантона […]

петак, април 22, 2011 / 22:17

У Сарајеву, према процјенама, живи од 120.000 до 150.000 Срба мање него што их је било према попису из 1991. године, речено је на састанку Српског грађанског вијећа – покрета за равноправност у БиХ са представницима власти Федерације БиХ и Кантона Сарајево.

В.д. помоћника министра за рад, социјалну политику и расељена лица и избјеглице Кантона Сарајево Един Дураковић навео је да је, закључно са 31. мартом, 13 339 српских породица поднијело захтјев за повратак и да се вратила 23 801 породица или око 76 000 Срба. Међутим, није могао да објасни како је могуће да се вратило више породица него што је поднесених захтјева, правдајући се да као в.д. помоћника министра није овлаштен да даје изјаве.

Он је још рекао да је у 10 сарајевских општина прије рата живјело 527 049 лица, од чега 157 143 Срба, те да би данас, према садашњем броју општина и у складу са посљедњим пописом, требало да буде 133 646 Срба.

Замјеник Градоначелника Сарајева Мирослав Живановић рекао је да нема података колико Срба се вратило у Сарајево, што је још један од разлога за провођење пописа у БиХ.

Живановић је нагласио да повратак Срба на подручје Кантона Сарајева није задовољавајући, односно да су ту дефинитивно слаби резултати, додавши да не могу бити задовољни ни квалитетом живота повратика.

Он је додао да би након пописа коначно постојали егзактни подаци на основу којих би могла да буде формирана квалитетна политика.

"Велики проблем у Сарајеву је то што има доста административних нивоа, подјела надлежности, па се одговорност пребацују са једне на другу страну", истакао је Живановић.

Он је навео да градске власти у својим годишњим плановима активности имају и сарадњу са удружењима грађана која окупљају повратничку популацију, али да то не може ријешити питање повратка у Сарајево.

Предсједник Српског грађанског вијећа – покрета за равноправност у БиХ Сретко Радишић рекао је да се повратници суочавају с економским проблемима, јер им нису обезбијеђена средства за живот – посао, инфраструктура..

"Политичко расположење странака у Републици Српској није било позитивно према процесу повратка, због чега и није било већег процента повратка на стара огњишта. Данас се то промијенило, међутим повратници немају економску подршку за повратак", рекао је Радишић.

Он је навео да се до сада око 130 000 Срба вратило на просторе Федерације БиХ.

Радишић је подсјетио да је ревидираном стратегијом повратка од 2009. до 2013. године одобрено око 1,3 милијарде КМ за нове повратке и предвиђено да још 125 000 лица поднесу захтјеве за повратак, додајући да би реализацијом тог плана Анекс седам Дејтонског споразума, који је дозволио свима право да поднесу захтјеве за повратак, био окончан.

Потпредсједник ФБиХ Светозар Пударић рекао је да се Сарајево "почело враћати на оно што је био прије рата, а када ће се вратити и да ли ће се уопште икад вратити – питање је које зависи од свих његових грађана".

"Сарајевско друштво мора бити укључујуће друштво", додао је он.

Говорећи о националној структури становника Сарајева, он је рекао да би требало урадити попис становништва, укључујући и насеља која су подијељена административном линијом, односно која се налазе и у једном и у другом ентитету. "И Једно и друго је Сарајево", рекао је он.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *