Спомен-храм за погинуле руске добровољце

Игуман манастира Режевићи код Петровца на мору, у Црној Гори, архимандрит Хризостом, дошао је на идеју да у свом родном граду Ћуприји сагради цркву са спомен-костурницом свих погинулих руских добровољаца у ратовима на подручју бивше Југославије 90-тих година прошлог века. Пројекат је још на нивоу идејног решења чији је аутор београдски архитекта Драган Антонијевић. Предложили […]

среда, септембар 5, 2012 / 16:40

Игуман манастира Режевићи код Петровца на мору, у Црној Гори, архимандрит Хризостом, дошао је на идеју да у свом родном граду Ћуприји сагради цркву са спомен-костурницом свих погинулих руских добровољаца у ратовима на подручју бивше Југославије 90-тих година прошлог века.

Пројекат је још на нивоу идејног решења чији је аутор београдски архитекта Драган Антонијевић. Предложили смо да се црква подигне у Ћуприји у којој се налазе мошти Светог Цара Лазара, а у римско време на том простору у граду Хореум Марги налазила се једна од првих епископија,чији је епископ учествовао на првом Васељенском Сабору. Предвидели смо да се у том граду сагради храм, а у поду храма да се сахране кости људи који су испунили реч Христову „Од ове љубави нема веће, да ко душу своју положи за ближњега свога“. Сећајући се тих руских добровољаца који су страдали по Босни, Хрватској и Косову, морамо да се сетимо и приче јеванђељске о милостивом Самарјанину који је помогао рањеном човеку у невољи.

Исто тако су и ти људи из свих крајева некадашњег Совјетског Савеза, који су били претежно православни, али је међу њима било и јевреја, дошли у Босну, а касније и на Косово, и ратовали су на страни своје браће, српског православног народа. И то у тренутку када су многи Срби бежали у Канаду, Америку, Аустралију, овамо су дошли људи који нису имали никакву обавезу да страдају за словенску браћу и православну веру, сем личног убеђења да чине добро помажући себи сличнима.

Наравно, тренутно је најважније питање финансирања, па смо оца Хризостома питали да ли су нека средства већ обезбеђена.

Пара за сада нема, али са надом у Бога све се почиње молитвом, жељом и мишљу, и како време буде пролазило, ако је то дело по Богу – оно ће бити, а ако је божја воља да те кости остану тамо где су ти људи погинули, оне ће и даље освећивати земљу коју су љубили.

Интересовало нас је и када би средстава била обезбеђена колико би времена требало да се овај спомен-храм сагради.

Зависи од много тога, можда ће бити изграђен за годину, две или три. Али, храмови се никада не праве брзо, већ се граде од душе, са љубављу и молитвом. Градњу храма треба да прати и молитва, да се не испуне речи светог владике Николаја Велимировића које је својевремено прекорно упутио српском народу „Цркве градите да вас виде људи, цркве градите Богу се не молите“, што значи да треба да градимо цркву и Богу да се молимо.

Према мишљењу оца Хризостома световне власти у Србији неће имати ништа против изградње оваквог храма.

Нема разлога да се овај пројекат не подржи. Треба одабрати праву локацију, купити земљу, и кренути са испуњавањем дуга према нашој страдалој руској браћи. Такву идеју нема разлога да не подрже локалне власти.

За сада је са овим пројектом незванично упознато и неколико људи из Руске православне цркве.

Званично РПЦ није упозната са пројектом, о њему зна неколико мојих пријатеља из руске цркве и њима се ова идеја допада.

За крај овог нашег разговора смо запитали оца Хризостома шта би пожелео православним слушаоцима Гласа Русије.

Покајање, утеху и наду. Да се спасемо сви.

И наравно, молитву за свештенике Српске православне цркве у Црној Гори, који нису црногорски држављани, и који имају огромних проблема јер им Агенција за националну безбедност у Подгорици из необјашњивих разлога не дозвољава регулисање боравка, и ускраћује им право да легално врше верску службу у православним храмовима широм Црне Горе.
 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *