Спомен биста за Споменка Гостића

Министарство рада и борачко-инвалидске заштите је, у оквиру буџетских средстава за 2013. годину намијењених изградњи споменика и спомен обиљежја, планирало изградњу спомен обиљежја са бистом погинулог борца Војске Републике Српске Споменка Гостића, саопштено је из овог министарства. "Намјера је да се биста овом, једном од најмлађих бораца Војске Републике Српске, који је као петнаестогодишњак погинуо […]

понедељак, март 18, 2013 / 12:56

Министарство рада и борачко-инвалидске заштите је, у оквиру буџетских средстава за 2013. годину намијењених изградњи споменика и спомен обиљежја, планирало изградњу спомен обиљежја са бистом погинулог борца Војске Републике Српске Споменка Гостића, саопштено је из овог министарства.

"Намјера је да се биста овом, једном од најмлађих бораца Војске Републике Српске, који је као петнаестогодишњак погинуо 1993. године на Озрену, постави у граду Добоју, родном мјесту малог хероја, кажу у министарству.

Тим поводом упућен је захтјев општини Добој да у што краћем року одреди локацију за постављање бисте, те обезбиједи урбанистичку и грађевинску дозволу за градњу, а Министарство ће сносити трошкове изградње и постављање спомен обиљежја.

У министарству подсјећају да је министар Петар Ђокић средином прошле године најавио да Министарство намјерава да финансира изградњу спомен обиљежја овом дјечаку, који се, оставши без иједног члана породице на почетку Одбрамбено-отаџбинског рата, као сироче прикључио Војсци Републике Српске.

Република Српска није заборивила малог хероја који је до самог краја, неустрашиво, раме уз раме са саборцима, бранио свој кућни праг и своју Отаџбину. Ово је начин да његова жртва никада не буде заборављена и да генерацијама служи као примјер херојске жртве за одбрану достојанства, части и слободе.

Очекујемо да град Добој одреди локацију достојну значаја спомен обиљежја, жртве и доприноса коју су Споменко Гостић и његова породица дали за Републику Српску. Овај споменик биће симбол страдања свих младих, голобрадих , али храбрих и у борби за Отаџбину одлучних јунака који су уградили своје животе у темеље Републике Српске, стоји у саопштењу министарства.



0 КОМЕНТАРА

  1. Поздрав за БН који је од министарства изнудио акцију да и овај јунак не оде у заборав!

  2. Слава малом Споменку, али ја бих мало пропитао зашто је дошло до тога да се дјеца мобилишу. Ја мислим да је то кривично дјело. Неки би се морали и стидити и одговарати пред законом.

    Мобилизација дјеце је кривично дјело.

  3. Најбоље би било да сте,уместо да се ангажујете да му дигнете постхумно споменик,били ангажовани да се петанестогодишње дете склони на сигурно,а не да 2 пута буде рањаван,и на крају да умре у мукама.Са 15 година.

  4. Ветерани РС, 18.03.2013. 13:28:15 [70965]
    Поздрав за БН који је од министарства изнудио акцију да и овај јунак не оде у заборав!

    Озбиљно:
    Кава је акција изнуђена? И какво и чије је то министарство када је за Споменка морала бити ИЗНУЂЕНА акција?
    Да није филм? Е тај филм се неће снимити?

  5. СЛАВИЈА
    Само сам рекао да се Споменка министарство није сјетило док БН није објавио причу – дакле, БН је изнудио акцију!Чини ми се да смо сагласни у мишљењу, али различити у формулацији.
    Симо и Биги су у праву у својим коментарима. Произилази да биста Споменку има најмање двоструки значај: Споменик малољетном јунаку и опомена ратнохушкачкој политици свих страна чије су жртве били чак и голобради дјечаци на свим странама.

  6. Nemački sveštenik i njegova propoved posle drugog svetskog rata o Srbima
    Nemački sveštenik o Srbima

    Propoved koju je održao nemački sveštenik i protestant Fridrih Grisendorf godine 1945. u svome selu Everburgu kraj Osnabrika, neposredno pred odlazak u penziju, u selu gde se tada nalazilo na hiljade srpskih zarobljenika.
    .
    Ko se osveti, taj se ne posveti

    „Naša otadžbina je izgubila rat. Pobedili su Englezi, Amerikanci, Rusi. Možda su imali bolji materijal, više vojske, bolje vojskovođe. No, to je ustvari izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su odneli oni. Međutim, ima ovde među nama jedan narod koji je od svih pobednika izvojevao jednu mnogo lepšu, drugu pobedu. Pobedu duše, pobedu srca, pobedu poštenja, pobedu mira i Hristove ljubavi prema blićnjemu. Taj narod su Srbi.
    Mi smo ih ranije samo površno poznavali. Ali smo takođe dobro znali šta smo mi činili u njihovoj otadžbini. Ubijali smo na stotine Srba, koji su branili zemlju; za jednog našeg ubijenog vojnika, koji je inače predstavljao vlast okupatora – nasilnika. Pa ne samo da smo to činili, već smo sa blagonaklonošću posmatrali kako tamo na Srbe pucaju sa svih strana: i Hrvati, i Albanci, i Italijani, i Madjari i Bugari i … Znali smo da se ovde među nama nalazi 5.000 Srba oficira koji su nekada predstavljali elitu društva u svojoj zemlji, a sada liče na žive kosture, malaksali i iznemogli od gladi. Znali smo da kod Srba živi verovanje da „ko se osveti – taj se ne posveti„, i mi smo se zaista plašili osvete tih srpskih mučenika.
    Bojali smo se da će oni posle kapitulacije naše zemlje činiti s nama ono što smo mi njima činili. Živo smo zamišljali tu dramu i već smo u mašti gledali našu decu kako plove niz kanalizaciju ili ih peku u gradskoj pekari. Zamišljali smo ubijanje naših ljudi, silovanje naših žena, rušenje i razaranje naših domova. Međutim, kako je bilo?
    Kad su pokidane logorske žice i kada se 5.000 živih srpskih kostura rasulo slobodno po našoj zemlji, oni su milovali našu decu poklanjajući im bonbone, mirno razgovarali sa nama. Srbi su dakle milovali decu onih koji su njihovu Otadžbinu u crnoj zavili. Tek sada razumemo zašto je naš veliki pesnik Gete učio srpski jezik. Sada tek shvatamo zašto Bizmarkova poslednja reč na samrtnoj postelji beše – Srbija!
    Ta pobjeda je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede! Takvu pobedu čini mi se, mogli su izvojevati i zadobiti samo Srbi, odgajeni u njihovom svetskom duhu i junačkim srpskim pesmama koje je naš Gete tako mnogo voleo …
    Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Nemaca, a toj pobedi i Srbima koji su je izvojevali, želeo sam da posvetim ovu moju poslednju svešteničku propoved“.
    . . .
    Fridrih Grizendorf je bio dvorski sveštenik, vrlo obrazovan i širokih vidika. Svojevremeno ga je njemački car Viljem Drugi poslao Vilsonu da primi 14 tačaka njegovog programa o samoopredjeljenju naroda. Umro je 1958. godine.

  7. Ја никад нисам чуо да је неко од наших мобилисао дјецу па и малог Споменка.

    То што је на жалост остао сам, па се приклонио војсци и саживио са истима не значи да га је неко мобилисао.
    Да, требао је неко бити паметан па дијете склонити са линије и збринути.
    Али немојмо ни ми бити баш толико паметни генерали, после битке.

  8. Jadno dijete. Nema opravdanja što su mu dopustili da bude na liniji dejstava. To je za svaku osudu.
    Srpska partizanija.Od malena su pričali o junaštv Boška Buhe kojega su slali na bunkere . A, takvih je bilo mnogo.
    Mirko i Slavko ….ispiranje mozgova.

  9. Богу је плакат’ што ВРС и тадашња власт није нашла начина да склоне и уклоне ово сироче из ратног метежа. За предсједника Владе Кличковића знам, није имао времена да уочи проблем јер је био у сталном покрету возајући буџет РС у гепеку својих кола, а неко му је стручан из ЈНА рекао да је покретна мета “тешка мета”.
    Чуде ме команданти и помоћници Раткови и Радованови. Није ђаво да се у Србији и са њиховом родбином није могло наћи једно мјесто за ово лијепо и несрећно дијете?!
    Ето, овакве ствари одјекују у вишим сферама па поред свакодневног лоповлука, разврата, неправде и хуле на Бога додају још кривице на србски кантар код Свевишњег. Па се још питамо шта нас је снашло и докле ће!
    А бивши пандур и комуниста мисли опрати савјест једном бистом…

  10. Sta lupate gluposti….da ste pogledali ovaj video sa yutuba prikacen uz ovaj clanak vidjeli bi ste da su djecaka pokusavali skloniti sa linije fronta,cak su neki nasi gastabajteri dolazili da ga vode u Francusku ali djecak nije zelo da napusti svoje rodno selo koje se naslo na liniji sukoba.

    I ovo nije izolovan slucaj,djece u redovima VRS…pa citava jedna brigada VRS je bila satavljena od golobradih djecaka…31 brigada VRS i poslana na liniju fronta,mnogi su izginuli,ranjavani,zarobljavani,prosli logore i danas ih se niko ne sjeca
    Nosi li jedna ulica u RS ili skola ime slavne 31 brigade VRS ili ovog djecaka Spomenka

  11. Gledao sam na BN televiziji tužnu priču o ovom dječaku.Prva misao poslije ove priče bila mi je,zar niko nije mogao ovo dijete da skloni sa linije fronta.Nažalost nije se razmišljalo u tom pravcu,a mali Spomenko nije ni bio svjestan svih opasnosti koje mu prijete.Pa on je dijete od petnaest godina.Da li bi neko od nas koji smo bili u tom prokletom ratu dozvolio da njegovo dijete od petnaest godina ratuje?Sigurno ne bih.Zato je neko drugi iz ove ratne zone morao da zaštiti ovo dijete.

  12. pomocnik ministra, 19.03.2013. 08:45:29

    ”Sta lupate gluposti…I ovo nije izolovan slucaj,djece u redovima VRS…pa citava jedna brigada VRS je bila satavljena od golobradih djecaka…31 brigada VRS i poslana na liniju fronta,mnogi su izginuli,ranjavani,zarobljavani,prosli logore”

    Јел’се ти овим хвалиш или ово одуђујеш?

  13. pomocnik ministra

    Несрећни Споменко је почетком рата имао 13,а убијен је са 15 година.Већи дио времена које је провео у рату је по правним прописима сматран дететом и као такав није могао да одлучује сам у своје име.Тамо некад пред смрт је могао стећи радну споспбност,у правним смислу.Умеђувременује чак 2 пута рањаван!Њега се ту најмање требало питати.

    “…pa citava jedna brigada VRS je bila satavljena od golobradih djecaka…”
    То је срамотна одлука ВРС.Могли су их ко талибане опасати бомбама и послати на непријатеља.

  14. Могу мислити како је вама побјегуљама гледати све ово.

    Крива је ВРС, а нисте криви ви. Споменко је несрећни, а ви сте срећни. Јесте чули шта каже? Какав је осјећај?

  15. Neko gore pomenu 31 brigadu VRS
    (31 brigada VRS je stvorena na Manjaci polovinom 1994,brigadu je sacinjavala mlada vojska oko 2000 regruta iz cjele RS,u septembru 1994 su povukli hercegovce i vratili ih u hercegovinu ,bilo ih je oko 200 isto tako oko 200 regruta je tada otislo na kozaru na obuku diverzantsko izvidjacke jedinice…ostalo je oko 1500 regruta oni su cinili 31 brigadu VRS,oficiri,komandiri ceta,bataljona… .posle 4 mjeseca obuke na Manjaci ova brigada je bila upucena na liniju borila se uglavnom na srbobranskom ratistu u reonu planine Semesnica i Vlasic,Turbe babanovac)
    Postojale su još dvije jedinice koje su činila djeca Republike Srpske.
    Prva Gardijska Motorizovana Brigada smještena u Kalinoviku (žrtvovana na liniji Treskavica-Igman)
    i 65 Zaštitni puk VRS (linija oko Srebrenice,Žepe)
    I sad dolazimo do nečeg što je puka istina. NIGDJE NI U JEDNOM GRADU PA NI U KALINOVIKU ILI HAN PIJESKU NEMA OBILJEŽJA TIH JEDINICA,NEMA ULICE SA IMENIMA OVIH JEDINICA,SPOMENIKA PALIM JUNACIMA-ŽRTVOVANOJ DJECI,JEL TO NIJE SRAMOTA GOSPODO IZ BORSA IZ SVIH BJEDNIH STRANAKA ,STOKO JEDNA NEZAHVALNA……

  16. Та дјеца су била минимум 18г па на више.
    Па и ја сам био неко и нечије дијете тада са 24.

    Морала су и дјеца бранити кад су се тадашњи-мишеви, а данас “велики пацифисти” раштркали по рупама.
    Истина мишеви су се најели плијена и бесплатног сира, па су мало ојачали и порасли,свашта себи умишљају, заборављајући да је следећа и последља градација од миша – само штакор и нема даље.

  17. Većina tih istih boraca je na izborima dovela laktaškog kabadahiju na vlast. I lijepo im je vratio. Sad se spremite da dodikea uđe u EL, a kako i Mladost MG ulazi u jadransku, ode budžet za klubove.
    E robovi moji, treba vas bičem

  18. Ево,ја предлажем самопрозваним срБским “патриотама” да у наредном рату који започну од своје деце млађе од 14 година направе неколико батаљона и да их пусте на непријатеља.Кривично су неодговорна,ако се добро сакрију трагови наговарања,неће бити кажњених.

    На дан кад сте убили ово дете,они није могло да заснује радни однос,нити да се ожени,а могло је да одлучи да ли ће у рат?!?Има ли свести и савести бар након 2 деценије?

  19. Ако се мени обраћаш,Гњидо,он кад је погинуо,ја нисам ишао ни у основну школу.

    Змају,за тебе једна мала исправка:
    “… наредном рату који започну заједно са својим пријатељима из друга 2 народа…”

  20. “Ако се мени обраћаш,Гњидо,он кад је погинуо,ја нисам ишао ни у основну школу.“

    лажеш побјегуљо 😉 а то није лепо

  21. Не лажем,Гњиго,то је одлика квазипатриота,па иако си навикнут на то,не значи да су сви такви…

  22. Беспредметно је кривити ВРС.

    Говоримо о ратном стању, о времену у којем територија није била повезана, тек неколико мјесеци прије погибије је пробијен коридор. Каква радна способност, усвајање… у рату.

    Друго, дијете није мобилисано. Живио је и хранио се са војском, помагао у достављању хране. Кућа му је била скоро на самој линији, нико га ту није довео. Знам доста примјера дјеце и младих људи који су радили нешто слично. То није мобилизација.

    Молим вас да више не оптужујемо ВРС, заиста нема смисла.

    Драго ми је да се више прича о Споменку. Надам се да ћемо ускоро да му се одужимо!

  23. ВРС је у стању рата била ЈЕДИНА легална и организована власт на територији проглашене Српске Републике БиХ, касније Републике Српске. Ви бисте поштована Ања као будући правник требали знати све импликације одговорности у ријечима :једина, легална, организована, власт… па још додајте и Устав.
    То што Караџић није прогласио ратно стање, спада у “олакотне околности” тривијалног карактера којима би се евентуално бавио неко као С.П.Ороз…
    Могао је да живи и да се храни у некој бригадној техничкој бази – у Модричи напримјер; а чија је ту база и логистика била, знају “стручњаци” и команданти. Ко би се о ђетету бринуо поред толиких спремачица, куварица и секретарица, ма ид’те молим вас!

  24. Veljo, biger ne laže ovaaj put. Sjećam se kada sam dolazio kod gospodje mame da je bio musav i uneredjen vazda jer nije bio naviknut na nošu, a do pelenica je bilo nemoguće doći.Ali mama mu je svesrdno davala sve od sebe svim vojskama koje su prolazile kroz derventski kraj, pa i to treba poštovati.
    Svoga bigera pozdravlja čika prijedor.

  25. Чак ни једно,па друго рањавање није било довољно,већ је реч и воља детета било јаче од свих надлежних у ВРС.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *