СПЦ: Умјесто Василија Хризостом, Атанасије умјесто њега

Архијерејски сабор Српске православне цркве (СПЦ) данас је именовао владике на упражњена мјеста. Попуњене су двије епархије, а остале, из важних практичних разлога, и даље имају на челу администраторе. Конкретно, на упражњену катедру епископа зворничко-тузланских изабран је досадашњи епископ бихаћко-петровачки Хризостом, а на упражњену катедру епископа бихаћко-петровачких досадашњи викарни епископ хвостански Атанасије. За администратора Епархије […]

субота, јун 1, 2013 / 14:13

Архијерејски сабор Српске православне цркве (СПЦ) данас је именовао владике на упражњена мјеста.

Попуњене су двије епархије, а остале, из важних практичних разлога, и даље имају на челу администраторе. Конкретно, на упражњену катедру епископа зворничко-тузланских изабран је досадашњи епископ бихаћко-петровачки Хризостом, а на упражњену катедру епископа бихаћко-петровачких досадашњи викарни епископ хвостански Атанасије.

За администратора Епархије средњеевропске потврђен је Патријарх српски Иринеј, за администратора Епархије жичке епископ шумадијски Јован, за администратора Епархије аустријско-швајцарске епископ бачки Иринеј, а за администратора Епархије јужноцентралноамеричке митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Замјеник митрополита дабробосанског Николаја биће и даље епископ захумско-херцеговачки Григорије.

Чланови Светог Синода у новом сазиву јесу господа епископи сремски Василије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије.

Овом сједницом окончан је радни дио овогодишњег саборског засиједања, а његов рад биће молитвено крунисан саборним служењем свете Литургије у Нишу на празник Светог цара Константина и царице Јелене, чиме ће бити прослављена 1700-годишњица Миланског едикта на нашем помјесном нивоу, као припрема за општу прославу у октобру ове године.

Из Моје Херцеговине у Вашингтон

Портал Моја Херцеговина јавио је нешто раније да је садашњи владика херцеговачки и приморски Григорије Дурић премјештен је од стране Архијерејског сабора СПЦ у Вашингтон.

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Владика Хризостом је сјајан владика, а владика Атанасије се враћа у родни крај. С обзиром да сам често у епархији бихаћко-петровачкој морам да кажем да ме баш обрадовало.

    Надам се да ово са владиком Василијем ипак није истина и да ће то показати вријеме.

  2. Искрено бих волио да си у праву Ања…али мислим да је владика Хризостом једна велика непознаница. С обзиром да ми је релативно добро познато стање “живе вјере” у Бихаћко-Петровачкој епархији, не могу рећи да ме ова вијест претјерано радује. Сада је питање и да ли ће сједиште епархије бити враћено у Тузлу?! Црква свакако зна најбоље.

    Вријеме све покаже и докаже и тако ће бити и са “случајем” владике Василија. Што се мене тиче ни једног јединог тренутка нисам дошао у искушење да повјерујем монтираним клиповима “скривене” камере.

  3. Разлог растјеривања неподобних црквених великодостојника је признавање Космета,и потпуно беспоговорно окретање и политике и цркве и народа Америци и ЕУ, јасно ко 2+2=4.

    То што је драстично опао одлазак народа у цркву, њих уопште не занима.

  4. Василије Качеведна је зло,ђаво у лику човјека.
    Он и још неки свештеници каљају образ честитих православних великодостојника.
    Један је био упокојени Патријарх Павле, али има још њему сличних, који ће чинити Богуугодна дјела и надат је се да ће и остале “Качавенде” бити протерани из Свете цркве.
    То што slavija пише глупости вјероватно није он крив, јер не могу сви све ни да схвате и разумију

  5. Kada se prije koju godinu počela javljati svjedočenja o Kačavendinom bogohulnom ponašanju uz svjedoke i žrtve kao jedan od rijetkih stao je Duško Tomić. Istog trena mnogi i među komentatorima ovdje utrkivali su se u tome ko će Tomića nazvati pogrdnijim imenom. Da ne rovimo sad po arhivi, sjećaju se oni šta su pisali. Pa i ovaj portal je u trenutku kada je konačno počeo rasplet priče stali uz Kačavendu i svjedočenja ljudi koji su bili izloženi njegovom zloupotrebljavanju, predstavljao kao pripadnike neke zavjere i lažove, a Kačavendu predstavljali kao neupitan autoritet.
    Danas kada je i Sinod odlučio da je Kašavenda nedostojan obavljanja visoke dužnosti možda bi bio red izraziti barem ljudsku zahvalnost Dušku Tomiću jer je svojim angažmanom i izlaganju pogrdi i pogromu sljedbenika autoriteta stao na stranu žrtve i odbačenih. Meni to liči na spomene na prve mučenike koji su uprkos svemu branili svoju vjeru od laži.
    Ako ne institucije pravoslavne crkve javno, onda barem svaki istinski vjernik u svojoj duši treba zahvaliti Tomiću jer je pomogao da se grešnik prestane lažno predstavljati i zloupotrebljavati vjeru za svoje pohotne strasti.
    Ljudi griješe i vjera nije ugrožena ako se utvrdi da je neko lagao, vjeri šteti ako se laž ne želi vidjeti.

    I na kraju, pitanje za one koji o tome malo više znaju:
    Kako su kod boga primljena činjenja Kačavendina u ime vjere. Ako je istoga dana kada je ljubio mladiće, Kačavenda krstio, osveštao crkvu ili spomenik poginulim, da li je to učinila osoba od koje bog prima djelo ili je bolje ponovo krstiti svoje dijete ako ga je ranije krstio Kačavenda.

    Da li dijete može biti kršteno činom onoga ko se lažno predstavljao?

  6. Каква је ми­си­ја жен­а у пра­во­сла­вљу
    Же­на тре­ба да по­шту­је му­жа, а муж да је во­ли, ра­ди се све на то­ме да оне по­ста­ну – му­шкар­ци, каже чувена водитељка Дина Чолић

    При­ја­ло је би­ти му­шка­рац на не­дав­но одр­жа­ној три­би­ни „Же­не у пра­во­сла­вљу”. У згра­ди Ваз­не­сен­ске цр­кве би­ло је ве­о­ма те­сно и спар­но, али је вре­де­ло из­др­жа­ти. Јер ре­че­ни­це ко­је су се ни­за­ле, при­ја­ле су сва­ком му­шком уху ко­је се та­мо за­те­кло, као бај­ко­ви­та му­зи­ка: же­на је, да­кле, та ко­ја одр­жа­ва по­ро­ди­цу. Она тре­ба да бу­де до­бра мај­ка, же­на и ба­ка, по­слу­шна су­пру­га. И да при том не бу­де по­кор­на.

    Да су, са дру­ге стра­не, не­ка­да­шњу во­ди­тељ­ску зве­зду бив­ше Ју­го­сла­ви­је Ди­ну Чо­лић-Ан­ђел­ко­вић, мо­на­хи­њу Те­о­до­ру Ва­сић, на­ме­сни­цу ма­на­сти­ра Ва­ве­де­ња у Бе­о­гра­ду, као и ле­кар­ку ур­гент­не ме­ди­ци­не, за­по­сле­ну у Хит­ној по­мо­ћи, др Зо­ри­цу Ку­бу­ро­вић, ко­је су опи­си­ва­ле жен­ску ми­си­ју у пра­во­слав­ном све­ту, слу­ша­ле фе­ми­нист­ки­ње или бор­ци за људ­ска пра­ва – ве­ро­ват­но би све три би­ле осум­њи­че­не за про­ма­чи­стич­ку, ре­тро­град­ну по­ли­ти­ку усме­ре­ну про­тив по­ли­тич­ки ко­рект­не рав­но­прав­но­сти по­ло­ва.

    – Же­на тре­ба да по­шту­је му­жа, а муж да је во­ли. Са­вре­ме­не же­не су из­гу­би­ле ту уло­гу. Ра­ди се све на то­ме да оне по­ста­ну – му­шкар­ци. Али, све ка­ри­је­ре, по­слов­не и по­ли­тич­ке, јед­ном про­ђу. И шта на кра­ју оста­је? Не­срећ­на, уса­мље­на же­на без по­ро­ди­це. Ђа­во, ме­ђу­тим, ни­је за­вр­шио свој по­сао са уни­шта­ва­њем пра­во­сла­вља и по­ро­ди­це. На то­ме се и да­ље ин­тен­зив­но ра­ди – при­ча јед­на од нај­а­трак­тив­ни­јих во­ди­тељ­ки СФРЈ.

    На пи­та­ње ка­ко су нај­леп­ше но­ге СФРЈ за­ко­ра­чи­ле у пра­во­сла­вље, Ди­на Чо­лић од­го­ва­ра:
    – Кад сам по­кри­ла но­ге, от­кри­ла сам ум, ср­це и ду­шу. И ја сам жи­ве­ла жи­вот сво­је ге­не­ра­ци­је: од ко­му­ни­зма, хи­пи-по­кре­та, во­ђе­на оним сти­хом: „Узми све што ти жи­вот пру­жа”. У јед­ном тре­нут­ку сам схва­ти­ла – то ни­је то – ка­же она.
    Док­тор­ка Ку­бу­ро­вић је ту кад за­гу­сти, кад те­ло по­пу­сти. Али ле­кар у Хит­ној по­мо­ћи и пи­сац у сло­бод­но вре­ме, тру­ди се да за­ле­чи и по­ко­ју ра­ње­ну ду­шу.

    – Иако нас дру­штве­не на­у­ке уче да су му­шка­рац и же­на јед­на­ки у сва­ком по­гле­ду, жи­вот­на прак­са је по­ка­за­ла да је при­хва­та­ње тог на­о­ко исти­ни­тог и већ оп­штег ме­ста у фи­ло­зо­фи­ји, пра­ву, со­ци­о­ло­ги­ји, не са­мо на­шко­ди­ло же­на­ма, не­го и му­шкар­ци­ма, по­ро­ди­ци и оп­штем устрој­ству дру­штва. Оп­ште беш­ча­шће ко­је је же­ну све­ло на сред­ство ра­да, у име јед­на­ко­сти са му­шкар­цем, еман­ци­па­ци­је и сти­ца­ња илу­зи­је по­ли­тич­ких пра­ва и еко­ном­ске са­мо­стал­но­сти, по­че­ло је нај­пре уби­ја­њем ве­ре у же­ни. Тај про­цес обез­бо­же­ња, до­след­но и упор­но спро­во­ђен кроз исто­ри­ју, у на­шем ве­ку је до­вео до ра­за­ра­ња то­ли­ко по­ро­ди­ца, до уби­ја­ња то­ли­ко за­че­те де­це, да ни­је­дан ге­но­цид ни­је ра­ван том зло­чи­ну, ко­ји је у пра­во­слав­ном све­ту по­чео одва­ја­њем же­не од ње­не су­шти­не, ње­ним на­мер­ним и на­сил­ним скре­та­њем са бо­го­чо­ве­чан­ског пу­та.

    Та­ко ре­че др Ку­бу­ро­вић. Ка­кав, он­да, она лек про­пи­су­је? Ево ре­цеп­та:
    – Же­на је­сте раз­ли­чи­та од му­шкар­ца – и те­ле­сно и ум­но и осе­ћај­но. Њен жи­вот је раз­ли­чит од жи­во­та му­шкар­ца, а та­ко и тре­ба да бу­де. Њи­хо­ва раз­ли­чи­тост плод је раз­ли­чи­тих основ­них уло­га да­тих му­шкар­цу и же­ни лич­но од Бо­га. Али, за­то што им је Бог дао бе­смрт­ну ду­шу ко­ја ни­је ни му­шка ни жен­ска, му­шка­рац и же­на су рав­но­ча­сни у по­гле­ду сло­бо­де да иза­бе­ру свој пут и да њи­ме иду, сле­де­ћи све­те. И исти су у по­гле­ду че­жње за Бож­јом љу­ба­вљу и у по­гле­ду сна­ге љу­ба­ви пре­ма Бо­гу. Од­сјај те љу­ба­ви огле­да се у њи­хо­вој уза­јам­ној љу­ба­ви, љу­ба­ви пре­ма по­том­ству, на­ро­ду, људ­ском ро­ду и у мно­гим дру­гим љу­ба­ви­ма у ко­ји­ма се ис­по­ља­ва њи­хов пут обо­же­ња.

    И мо­на­хи­ња Те­о­до­ра Ва­сић, на­ме­сни­ца ма­на­сти­ра Ва­ве­де­ње у Бе­о­гра­ду, сле­ди тај траг. За­то по­ру­чу­је да је тра­ге­ди­ја чо­ве­ка и чо­ве­чан­ства у тр­ча­њу за ла­жним ци­ље­ви­ма и за­то им жи­вот, ко­ји је нај­ве­ћи дар, ни­је ра­дост не­го не­сре­ћа и јур­ња­ва, ва­ља­ње у пра­ши­ни од ко­је су ство­ре­ни.

    – Сва­ки чо­век тре­ба да раз­у­ме и да раз­ми­шља о сми­слу жи­во­та. Тре­ба да осе­ти и бу­де све­стан од­го­вор­но­сти пред Бо­гом и свим љу­ди­ма. За­тим да се пре­о­кре­не да жи­ви, не за се­бе (јер ће би­ти уса­мљен и не­сре­тан, пра­зан), већ да жи­ви ис­пу­ња­ва­ју­ћи во­љу Бож­ју. Хри­шћан­ство ни­је не­ка бо­го­слов­ска ше­ма, не­го прак­ти­чан жи­вот. Му­шка­рац-муж је по­себ­но слу­же­ње Бо­гу. А ми све то та­ко ола­ко и по­вр­шно схва­та­мо. Муж тре­ба да бу­де до­бар чо­век, уз­о­ран, по­штен, пле­ме­нит, пун раз­у­ме­ва­ња, љу­ба­ви, да бу­де за­штит­ник и стуб сво­је по­ро­ди­це.

    Да по­шту­је же­ну и де­цу ко­ју му је Бог дао, јер ће од­го­ва­ра­ти за њих. Муж тре­ба да са же­ном жи­ви у љу­ба­ви и са­гла­сју, да се до­го­ва­ра­ју о све­му, али да је он тај ко­ји до­но­си од­лу­ке, за ко­је и од­го­ва­ра. Не сме да бу­де чо­век ко­ји фи­зич­ки или пси­хич­ки мал­тре­ти­ра сво­ју же­ну или де­цу. Не­го да се бри­не о њи­ма, да вас­пи­та­ва де­цу и чу­ва сво­ју по­ро­ди­цу и свој углед, тру­де­ћи се да кроз све то, кроз за­јед­нич­ки жи­вот ис­пу­ња­ва за­по­ве­сти Бож­је – пре­по­ру­чу­је ма­ти Те­о­до­ра.

  7. Vasilije,veliki covjek i veliki teolog,bio je i ostao kamen u cipelicama skupine bjelosvjetskih,novoeuROPSKIH pokretaca rusenja Srpske crkve,koji su tim cinom pokusavali,tj.imali za cilj pomenuto potkopavanje crkve kao i sveopste skretanje paznje sa priznavanja teritorije Srbije kao stranog tijela.

    Svaki Srbin zna sta se valja iza ovoga i ovo nije ni tajna jer je toliko ocigledna obmana.
    Sto se same crkve tice,pojedine unijatske struje su na neki nacin doprinijele ovom razrjesenju,naravno iz vlastitih interesa a i opet u skladu sa ”novopecenim”.”staropecenim”komunjarskim liderima kojima je cak potrebna reorganizacija crkve,samo da bi se lakse odjenulo izdajnicko odijelo.

    No,sa jedne strane ipak,dobro je sto je sva ova propagandna neoustaska(potpomognuta iznutra)ujdurma zavrsena.
    Ako nista drugo,izbistrila je se slika i jasnije se vide poluotvoreni i otvoreni neprijatelji Srba.

    A ugledni advokat,lovac na senzacije(za debelu lovu,naravno) je,cini mi se toliko puta provaljen da je smijesno uopste pricati o nekom kredibilitetu covjeka koji lovi Kacavende,Hanke i mozda neke ”male zelene”

    https://www.youtube.com/watch?v=_PG1tEwn_08

    Ali ”veliki bratovi”placaju dobro jbg.

  8. Zamjeram crkvi i njenim najvišim velikodostojnicima što su u ovome presudnom vremenu otudjila, i odvojila od vjerujućeg naroda,kada nas nikada nije bilo manje, kada narod najteže živi, bez posla i bez ikakve nade u boljitak. Pošto su i crkveni velikodostojnici ljudi, i oni imaju svoje mane i vrline, pa nije čudo da bude medju njima i kriminalaca, i nečasnih, i bludnika. Ne postaju oni odjednom takvi, oni su oduvijek bili takvi , o tome se odavno govorkalo i šaputalo, ali je crkva to krila. Zašto? Lopov je lopov, siledjija je siledjija, bio on vladika, rudar, kohobar, profesor, i svi teba da su jednaki pred zakonom. Kada bi profesor bludničio sa svojim učenicima,za svaku kaznu je, a jeste. A kada to radi vladika , to trpamo pod tepih, kao , napad n vladiku je napad na crkvu.
    Što se tiše Hrizostoma , mislim da je on dobar vladika. Sjećam se kada nije uvijek bio na liniji sa vladajućom klikom, i imao je snagu da im stane na crtu.
    Ali, smrdi mi odlazak Grigorijev u Vašington. Bojim se , kao što sam bio u pravu odavno govoreći da je Kačavenda djavo u mantiji,da će vrijeme pokazati da i Grigorije još luciferastiji , da je plaćenik i poslušnik onih koji su nam uvijek radili o glavi,sa rudonjom u paru.

  9. “A ugledni advokat,lovac na senzacije(za debelu lovu,naravno) je,cini mi se toliko puta provaljen da je smijesno uopste pricati o nekom kredibilitetu”

    Vjerujem da je grešan kao i svi mi, ali samo kažem da valjda čovjek u ovom slučaju zaslužuje zahvalnost jer je raskrinkao lažljivca.

  10. ozrenac, 01.06.2013. 16:05:47

    Без бриге. Није непознаница, само не воли да се експонира у медијима, а иначе је стварно сјајан владика и ужива велико поштовање у Цркви и међу народом. Стање “живе вјере” је веома добро у тој епархији. У Федералном дијелу има веома мали број људи тако да је ситуација тешка из тог разлога, али иначе, у дијелу епархије у Српској је урађено доста тога. Почев од манастира Клисина код Приједора, до тога да су добили ризу Свете Петке која се налази у једној цркви код Мркоњић Града (Подбрдо) што је сигурно једно од највећих светишта у Српској тренутно, преко “Чуда у Медни” и догађаја који датира још из 80- их година, мислим, када се десио тај догађај који је ријешен у његово вријеме (пронађи на нету). Стварно је добро да је баш он у овом требутку изабран и мислим да ћете се у то увјерити брзо. Немам информације за пресељење епархије у Тузлу.

  11. MONTEKRISTO, 01.06.2013. 20:15:34 [77660]
    Василије Качеведна је зло,ђаво у лику човјека.
    Он и још неки свештеници каљају образ честитих православних великодостојника.
    Један је био упокојени Патријарх Павле, али има још њему сличних, који ће чинити Богуугодна дјела и надат је се да ће и остале “Качавенде” бити протерани из Свете цркве.
    То што slavija пише глупости вјероватно није он крив, јер не могу сви све ни да схвате и разумију.
    ——————————–

    Мој принцип размишљања никада није био у стилу “јесам ли за Мому или за Мила”!
    Мене интересују трајне и универзалне вредности, а не овоземаљски јадови који су изабрани да служе народу,а узели себи улоге малих богова.
    У овом случају мене интересује црква и православље.

    Па тако ни мој горе коментарчић у две реченице не говори ни да ли сам за Качавенду ни против.
    Али исто тако тешко да ће се засенити “јако изоштрена слика” Качавендиног деловања као владике свих ових година,са пар ЗАМУЋЕНИХ ВИДЕО КЛИПОВА.

    Качавенда није у цркви од јуче, Качавенда није подизао и позлаћивао дворац у Семберији, у петак, а отворио га у понедељак, па преко викенда нико није видео.
    Наравно да ни мени као и већини народа не годи издизање политичке и тајкунске касте изнад народа, а још смо осетљивији када се неретко и црква понаша тако.
    И у Светом писму се каже “Црква Божија, то је народ”, значи народ,а не гомила позлатнине, злата и мермером окованих зидина,златних кочија и винских подрума, док тај исти народ због којег црква и постоји, гладује,убија се, нестаје, цури.
    Ако је (Качавенда) зло, ђаво и педер,ајмо онда (добро овде написа “чешњак”) све мртве које је сахрањивао откопати, све крштене поново крстити,венчане развенчати,све освештано расвештати, па поново… јер то су све света и Богоугодна дјела, а не ђавоља работа.

    АЛИ, како је мени знао да каже мој покојни дјед “Дијете не иде то туда”.
    Исувише је све синхронизовано и отворено, да и не треба више од знања да је 2+2=4.

    А ево и још по који позајмљени пасус:

    …Ако се запитамо да ли је држава одвојена од цркве, доћи ћемо до одговора да врло често није, и то се не односи само на време владавине комунистичког атеизма, већ и пре тога, а данас нарочито. Врло често држави Црква треба као савезник и као алиби када вуче лоше потезе, а сведоци смо управо једног таквог периода, када држава вуче катастрофалне потезе, а црква је та која не сме да на њих барем указује.
    У том светлу, премијер, као и други чланови тријумвирата се позивају чак и на црквену заповест (мислим пету), да се треба молити за оне који су на власти. Нарочито је то „теолошко надахнуће“ тријумвирата дошло до изражаја када су два уважена црквена великодостојника, митрополит Амфилохије и владика Атансије, искрено осудила предају колевке српске духовности, тамо некоме, ради тамо нечега…
    Претпостављам да црквена заповест, да се треба молити за оне који су на власти, произилази из чињенице да је власт формирана по некаквом благослову. У нашем случају по благослову народа који је власт изабрао слободном вољом на изборима. И то је разумљиво. Међутим, ако власт победи на изборима обећавајући једно, а након успостављања власти спроводи друго, ту нам не треба много теолошке поткованости па да закључимо да се ради о превари или изнуди а никако о благослову. А изнуђени благослов значи проклетство.

    Митрополит Амфилохије је трн у оку и другим члановима тријумвирата. Сетимо се само изјаве првог и највећег потпредседника владе и његове изјаве: „Неће мени Амфилохије да води политику. Немам ништа против да господин Амфилохије изађе на изборе и победи, али пре тога неће водити политику ове земље!“

    И не само он, током Сабора је медијски нападнут и владика Филарет, а од кога другог него од доајена „југословенског“ верског новинарства, Жељке Јевтић и њеног Блица, иначе претендента на титулу незваничног гласила СПЦ. Она га је чак између осталог напала јер је, замислите, на Сабору устврдио да је „ћирилица угрожена“ и „да држава има лош однос према култури“!?

    Но, да ли Црква баш ревносно разобличава те нападе, те да ли на њих адекватно одговара? Без намере да делим лекције умнијима и школованијима од себе, изнећу лични став: Мислим да не.

    Када би то радила, не би дозволила да се нека непријатна дешавања у Цркви, као што је то случај „Качавенда“ на пример, догоде а затим и да доспеју у медије, пре него што се реше унутар црквене организације.
    Када би то радила, не би смела имати резерве према борби против раздуховљавања српског народа. И то не само против затирања ћирилице и односа према култури (на шта је владика Филарет с правом указао, а у шта се може уверити свако ко је у последњих десет година прошао поред Народног музеја у Београду, на пример), већ пре свега против духовног стања наших младих нараштаја…

  12. Slavija…свака част на коментару. Паметном доста, будали можеш причати до прекосутра.

    Anja banja luka… слава Богу за све.

  13. slavija, 02.06.2013. 14:13:34

    Не иде то тако, ти сам себе доводиш до контрадикторности, кажеш да цијениш то што је митрополит Амфилохије рекао властима, али како га онда не цијениш исто тако кад је рекао да је качавенда зао човјек!
    Ваљда су његове ингеренције веће у црквеним круговима, него у државним властима?

    Екс-кекс, фра грго требињски, бргуљанско-варешки шверцер, додиков пајдо, прелази у дубровачку бискупију!

  14. Ja stvarno pitam, mada je ovdje puno učenih ljudi, niko da mi odgovori, pa ću ponoviti:

    Kako su kod boga primljena činjenja Kačavendina u ime vjere. Ako je istoga dana kada je ljubio mladiće, Kačavenda krstio, osveštao crkvu ili spomenik poginulim, da li je to učinila osoba od koje bog prima djelo ili je bolje ponovo krstiti svoje dijete ako ga je ranije krstio Kačavenda.

    Da li dijete može biti kršteno činom onoga ko se lažno predstavljao?

  15. Dobro de, pališ se na ss i naci fazon skontao sam, dedo ti se družio sa četnicima, sad se uvlačiš, nema veze, ne ljuti se niko. Znam da ti je teško ali šta ćeš.

  16. Требаће ту још чишћења… темељитог… Шљам се увукао дубоко у црквене редове, од дна до врха.. Црква је по први пут у дуго времена почела да губи повјерење грађана- и с правом.

    Данашња вијест:

    http://www.glassrpske.com/hronika/crna_hronika/Svestenik-iz-Doboja-saslusan-zbog-trgovine-drogom/121245.html

  17. ”Медији су раније спекулисали да је управо Стокановић свештеник који се појављује у разговору са једним младићем којег је подводио за бившег владику Василија Качавенду. ”

    Kalabalak,
    Pa neka neko kaze da su lakovjerni Srbi pored jos lakovjernijih Muslimana povjerovali u ove glupostiB-)

    Cini se da idu na sok terapiju sa pricom;”sto nevjerovatnije i komicnije….prije ce povjerovati”

    Doduse,ljudi vjeruju i u male zeleneB-)

    Ne,ne braco,ovo je istina…famozni ”Pablo” je radio cijelo vrijeme za CIU a ujedno je i clan Iluminata pedera,zajedno sa Alijom(rahmetli)Izmetbegovicem.
    Potonji je imao nadimak ”Pederalist”B-)B-)B-)

  18. Jahaču, ti ne posustaješ , ne odstupaš od teorije.” naša govna ne smrde, naša govna su biseri”
    Evo, i danas u Doboju policija uhapsila pravoslavnog sveštenika zbog šverca drogom i podvodjenja mladića vasiliju.
    Jahaču moj, ima i medju nama nevaljalih, nemoralnih, lopova, ubica, lažova…. kao i u svim ostalim narodima. No, sa takvima niko ne poistovjećuje cijeli narod kojima oni pripadaju. Kada bi valadli zakon i pravda ovdje , i to prema svakom , bez obzira na njegovu funkciju,bez obzira na njegivo ime i prezime, takvih bi bilo manje, kriminalci ne bi bili cijenjeni , pogotovo ne bi vladali zemljom kao što je slučaj u našoj republici.

  19. Шта нама вриједи овдје причати, кад имамо оваквог патријарха блечка, па му се ваљда житије католичанских педофилних свештеника учинило доста сличним са оним што се у његовом светонадзору дешава!x-(

    Патријарх Иринеј: СПЦ и Католичку цркву много тога више спаја него што раздваја!x-(x-(x-(

    ФУЈ!

    http://srbin.info/2013/06/patrijarh-irinej-spc-i-katolicku-crkvu-mnogo-toga-vise-spaja/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *