Смију ли сјеверни Корејанци у свемир?

Сјеверна Кореја је све ближе тренутку када би могла лансирати, како кажу у самом Пјонгјангу, ракету-носитеља, чији је циљ да у орбиту однесе цивилни сателит. И сусједи у региону, али и САД, стријепе да је у питању балистичка ракета Теп-ходон-2, која је у стању прелетити огромна растојања и достићи, напримјер, америчку територију. Они упорно обесхрабрују […]

субота, април 4, 2009 / 17:04

Сјеверна Кореја је све ближе тренутку када би могла лансирати, како кажу у самом Пјонгјангу, ракету-носитеља, чији је циљ да у орбиту однесе цивилни сателит. И сусједи у региону, али и САД, стријепе да је у питању балистичка ракета Теп-ходон-2, која је у стању прелетити огромна растојања и достићи, напримјер, америчку територију.

Они упорно обесхрабрују С. Кореју везано за ово тестно лансирање, но национална телевизија из Пјонгјанга најављује да је све спремно за полијетање ракете.

Америчка Влада (Стејт департмент) је при обраћању С. Кореји била кратка и директна: не лансирајте ракету! То је на самиту НАТО рекао и сам Барак Обама: – Ми смо С. Кореји јасно поручили: лансирање је провокација, која усложњава преговоре «шесторке» (преговори уз Кину, Русију, Јапан, Ј. Кореју, САД). Лансирање је напросто нужно отказати. Но, Сјевернокорејанци не желе сарадњу са нама. При томе користе реторику, која их је и довела до међународне изолације, закључио је Обама.

Специјални изасланик америчке администрације за разговоре «шесторке», Стивен Босворт, био је још директнији и бескомпромиснији: Без обзира да ли С. Кореја жељела да лансира сателит у орбиту, или тестира балистичку ракету, то не мијења на ствари. То је провокација! – каже Босворт, додајући да је америчка администрација спремна, у тренутку лансирања, одмах да учествује у раду УН, како би се на С. Кореју примјениле нове санкције.

Из Сеула и Токија, читаве недеље стижу слична саопштења, док је америчка морнарица распоредила најмање четири војна брода у региону, који надгледају могуће лансирање. Три разарача и једна крстарица, у стању су оборити балистичку ракету, користећи «Егис» радар, односно, њихова основна функција је да се САД осигурају од сценарија, по којем би балистички пројектил полетио у њиховом правцу. Амерички војни званичници предвиђали су да би до лансирања пројектила могло доћи данас, али њихови посљедњи извјештаји говоре да ће јаки вјетрови одложити лансирање.

На опрезу су и Сеул и Токијо. – Сјеверна Кореја је објавила да је завршила све припреме. Ми ћемо дејствовати према ситуацији, будући да схватамо како они желе провести до краја оно што су замислили, рекао је представник јапанске администрације, Такео Кавамура.

С. Кореја, и поред катастрофалне економије, која држи нацију од 22 милиона становника на ивици глади, успјела је тестирати атомску бомбу и спрема се за истраживања свемира.

Сјевернокорејски лидер Ким Јонг Ил, упорно покушава својој земљи дати све прерогативе засебне цивилизације, или макар суперсиле. Такве амбиције и улагања, доводе повремено привреду нације од 22 милиона становника, до саме ивице стварне глади. Томе доприноси и чињеница, да процјене говоре како С. Кореја има четврту армију по величини у свијету, будући да се 20% мушкараца у старосној доби од 17 до 54 године, налази у војсци; а ова земља има највећи проценат војних лица по глави становника, са отприлике 40 војника на 1.000 становника. Упркос свему томе, званичници С. Кореје углавном поносно одбијају било какву страну помоћ.

Драги Вођа, како је његова званична титула у С. Кореји, наслиједио је владајуће мјесто од оца, Ким Ил Сунга, и познат је по крајње ексцентричним хобијима. Један од њих је било киднаповање редитељског брачног пара из Јапана, које је држао одвојено неколико година, приморавајући их да му режирају спектакуларне историјско-митолошке блокбастере. Након неколико година пустио их је да побјегну. Други, веома познат хоби овог лидера, јесте штампање готово неухватљиво идентичних америчких долара, који су се онда, готово као државни пројекат, убацивали на територију САД. У медијима је остао запамћен и по путовању возом до Москве, будући да није желио летјети авионом.

Најзначајнији савезник С. Кореје је Кина, са којом дијели границу дужине 1.415 километара. Постоје индиције да и званична Кина почиње да бива незадовољна руководством, које није способно да одржи социјалну стабилност, и непрестано долази у конфликте са сусједима, односно САД.

Но, званична политика остаје при становишту, да су двије нације нераскидиво везане, као «зуби и усне» – једно не може функционисати без другог. У питању је наставак политике која је и довела до трагедије цијелог корејског народа, који је данас и даље поцијепан у двије државе, које су у непрестаном стању војне приправности.

Кореја је доживјела судбину нацистичке Њемачке, мада је у току Другог свјетског рата била само јапанска колонија. Снаге СССР и САД су подијелили Корејско полуострво на 38. паралели, и формиране су двије државе. Године 1950. је комунистичи сјевер, под вођством Ким Ил Сунга, напао југ; и побједа би била потпуна, да није довољно дуго задржан мостобран у лучком граду Пусану, на самом југу земље. Ту су се искрцале америчке интервенционистичке снаге са савезницима, и овај пут би и сјевер био поражен, да се у рат није укључила и Кина.

Након неколико помијерања границе и много погинулих и разорених породица, прекид ватре је потписан 1953. године, управо на почетној, 38. паралели. Од тада Корејско полуострво функционише као тампон зона између Кине и САД.

С. Кореја је данас готово једина преостала земља са типичним комунистичким режимом и титоистичко-стаљинистичким култом вође, али је 2002. године експериментисала са неким обликом приватног власништва, односно пословања. Но, ти покушаји нису уродили плодом, те је таква привредна слика, главни разлог зашто се САД тако самоувјерено и нападно баве сјевернокорејским унутрашњим питањима. А лансирање пројектила у свемир, па чак и испитивање војне технике, то свакако јесте.

Америчка администрација код свог, али и свјетског јавног мнења, тежи да створи слику суманутог негативца, какав је отприлике Др. Но, из филмова о британском плаћеном убици, Џемсу Бонду. Циљ је да се постигне ефекат као са Садамом Хусеином, при чему американци рачунају на много јачи војни отпор, па се агресија заправо ни не разматра као могуће рјешење. Поготово што је Пјонгјанг показао да је способан да развије нуклеарно наоружање, и то, према америчким страховима, има довољно материјала за четири или пет нуклеарних бомби.

То је недовољно за било какву стратешку пријетњу, али је и више него довољно као фактор одвраћања, што је, заправо и једини циљ Сјевернокореанаца. Из истог разлога, таквој врсти наоружања тежи и Иран, а постојеће нуклеарне силе, а поготово САД, не желе ту позицију препустити било коме.

Закључак је да би свакако било добро, да још једна нација пређе праг космоса; али да на такво путешествије треба, и може ићи, тек онда када јој је на Земљи народ сит.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *