Случај паштета: Није било гарантовано без свињетине

Уговор између сарајевских вртића и компаније Радекс, која им је достављала месо и месне производе, раскинут је јер ова фирма није на увозној паштети декларисала да се у њој налази и 10 одсто свињетине. Да се свињетина налази у паштетама откривено је након упоређења текста амбалаже на руском језику и превода на српски у којем […]

уторак, август 7, 2012 / 07:40

Уговор између сарајевских вртића и компаније Радекс, која им је достављала месо и месне производе, раскинут је јер ова фирма није на увозној паштети декларисала да се у њој налази и 10 одсто свињетине.

Да се свињетина налази у паштетама откривено је након упоређења текста амбалаже на руском језику и превода на српски у којем није био наведен податак о свињетини.

"Овог пута паштету смо узели од добављача БаМИ гроуп Живинице. Они су исто шокирани овим открићем. Раније смо од другог добављача узимали паштету која је задовољавала све критерије пилеће паштете. Десио се текнички проблем и овај добављач није могао испоручити робу на вријеме, тако да смо узели Коко поштету. Ја сам разговорао са генералним увозником те паштете за БиХ, који ју је увезао из Србије, и речено ми је да је дошло до грешке на амбалажи. Произвођач је ставио ту декларацију, а то је фирма Срем Шид из Србије. То је информација коју ја имам", каже Амир Лапандић директор Редеxа.

Будући да се ових дана спекулисало о томе има ли Редеx халал цертификате и да ли и спорна паштета има такав цертификат, Лапандић каже да фирма такав цертификат не посједује.

"Редекс нема ниједан свој цертификат за производе. Ми заступамо производе фирми које имају халал цертификате и који нам уступају своје цертификате. Тамо гдје се захтијева да роба мора имати халал цертификат, ми ступимо у контакт с фирмом која има такве производе и онда од њих добијемо сву пратећу документацију. Ми никада нисмо ни контактирали Агенцију за халал производе", појашњава Лапандић.

Према Закону о заштити потрошача, производи који се продају на тржишту БиХ морају имати декларацију написану на једном од службених језика у нашој земљи. Декларација је обавезна за сваки производ и мора имати минимално податке као што су назив производа, односно име под којим се производ продаје, тип или модел производа, име и пуну адресу произвођача, а за увозне производе и име и сједиште увозника те земљу поријекла, као и у већини случајева састав производа.

Казне предвиђене овим законом, у случају да производ нема декларацију, или не садржи прописане податке, су од 2.500 до 5.500 КМ за правну особу, те од 500 до 1.000 КМ за одговорну особу. Такође, инспекција може, уз изрицање новчане казне, наложити и друге мјере, као што је повлачење производа, отклањања недостатака или његово уништавање.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ne razumijem gluposti, ne bi li pitanje trebalo da glasi “Šta radi pašteta na jelovniku u vrtićima ? ” sa ili bez svinjetine…sve neki vjernici, a onda najveći vjerski praznik slavimo sa ” da me vidi babooooo ….”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *