Слободан Дурмановић: Вукановић је највеће изненађење ових избора

Прве резултате Локалних избора за Фронтал коментарише Слободан Дурмановић, уредник у Информативном програму ТВ БН из Бијељине.

Када је реч о изборима за градоначелника, једина велика промена забележенаје у Требињу. Признајем, нисам очекивао да ће ту промене бити, јер је опозиција имала два јака кандидата, што је упућивало да је, због расутих гласова, СНСД фаворит. Међутим, огромна излазност у Требињу допринела је да оба опозициона кандидата забележе одличне резултате, при чему је резултат Небојше Вукановића можда највећи резултат и најпријатније изненађење ових избора у Српској.

Нисам, такође, очекивао да ће кандидат коалиције СДС-ДП успети да победи кандидата СНСД-а у Шамцу и тај резултат упућује да кандидати који су на прошлим изборима изгубили, сада могу да победе, истина у коалицији, као што је то учинио Мирко Лукић.
Сви други резултати су се мање-више могли очекивати. Да је било коалиције СДС-ДП и у Бањалуци – уз подршку опозиционих странака дату Драгану Чавићу и Ненаду Стевандићу – кандидат СНСД-а Слободан Гаврановић не би био ни близу градоначелника. Показало се да је Бањалука највећи промашај опозиције, иако и СДС и ДП имају разлога да буду задовољни резултатима: СДС ће бити снажно присутан у Градској скупштини, а Чавић је забележио веома добар резултат. Но, ипак, и једнима и другима то би требало да буде слаба задовољштина пред чињеницом да су, рецимо као у Шамцу, могли имати заједничког кандидата. Ако им је заиста било стало да „добију“ Бањалуку.

Вредан пажње је и резултат СДС –а и ПДП-а на подручју Источног Сарајева, где су, упркос разједињеност на два места, забележили бољи резултат него пре четири године. Победе Миће Мићића, Обрена Петровића и Марка Павића у Бијељини, Добоју и у Приједору нису никога изненадиле, тим пре што су ова тројица просто „одували“ своје противкандидате. Истина, имају ту заслуга и оне странке коју су подржале победнике, првенствено оне које су подржале Мићића.

Очекивао сам победе опозиционих коалиција у Козарској Дубици, Градишци и Српцу, тако да ће НСП, упркос поразу Здравка Крсмановића у Фочи, у Српцу имати „свог“ начелника. Победа коалиције СНСД-СДС у Фочи је очекивана, али не и слаб резултат Коалиције за РС у Сребреници. Чини ми се да су у оба случаја Срби „пресудили“: у Фочи је већина Срба била против Крсмановића којем се може замерити мањак такта; у Сребреници велики број Срба дао је гласове Радојици Ратковцу, што је умањило шансе Весни Кочовић, када стигну „џакови“ гласова.

Велика излазност у Братунцу онемогућила је јединог бошњачког кандидата да победи петорицу српских: то се неће догодити ни када стигну „џакови“ гласова, али ће битно побољшати резултат Рефика Бегића, тако да неће бити чудно ни ако он заврши на другом месту одмах иза СДС-овог победника Недељка Млађеновића.

Низ је општина у којима је СДС „преотео“ начелничка места од СНСД-а, али СДС-у и осталим опозиционим странакама за наук остаје губитак у Билећи, где је СНСД искористио разједињеност опозиције и „преотео“ им ту општину. То би могло да опозицији послужи за наук: ако се опозиција у општинама у којима је сада добила власт, буде за коју годину понашала као у Билећи уназад две године, онда их за четири године не чека ништа боље него што су ове године доживели у Билећи.

СДС је, дакле, на овим изборима значајно профитирао, али не треба заборавити да тај успех дугују и осталим странкама које су подржале њихове кандидате или су наступиле са њима у коалицији. СНСД је изгубио низ општина, али су њихови кандидати наступали готово свуда самостално и готово без подршке других странака. Зато ће бити интересантно када пристигну резултати страначких листа за локалне парламенте: тек тада ће се видети да ли ће коалиције око СДС-ових кандидата успети свуда да „комплетирају“ власт или ће СДС или неке друге странке бити прнуђене на кохабитацију у неким општинама. Наравно, судећи према резултатима Чавића и Стевандића, можда се догоди да на кохабитацију у Бањалуци буде принуђен СНСД.

На крају не би требало занемарити ни самосталне победе „средњих“ и „мањих“странка у неколико „мањих“ општина, при чему је посебно значајна победа кандидата НДС-а у Шипову, као и прва победа СНС-а у Језеру, док СРС РС за победу свог кандидата у Рудом може да захвали и осталим опозиционим странкама. Такође, за ДНС није мали успех што су, сем у Приједору, задржали начелника Оштре Луке, а од СНСД-а „преотели“ начелничку позицију у Дрвару у ФБиХ.

Укупни резултати општинских избора у Српској охрабрили су опозиционе странке на нивоу Републике на победу на општим изборима за две године. Ипак, неозбиљно је очекивати да се ти резултати СДС-а и осталих опозиционих странака просто пресликају на резултате републичких избора или да буду још бољи. Уколико се економска криза настави – а сва је прилика да хоће – а Влада РС не успе да понуди неки бољи излаз од онога према коме су до сада „путовали“, опозиционе странке ће имати више шанси за добар резултат. За победу је, међутим, потребно понудити озбиљан програм: у случају СДС-а то би, рецимо, значило да реактивира свој предлог о економској децентрализацији Српске, те да и они и остале опозиционе странке понуде конкретне предлоге о равномернијој подели друштвеног богатства, о сузбијању „беле куге“ итд. У смислу да се одреде тачни новчани износи за решавање сваког конкретног проблема, те да се јасно назначе извори тог новца.