Следећи избори (не)ће бити најдосаднији до сада?

Поједини, било да су разочарани стањем у опозицији или да због тога ликују, већ најављују да ће избори 2018. бити најдосаднији до сада.

понедељак, септембар 11, 2017 / 07:37

Пише Младен Боројевић

Паралелно са овом тврдњом појавила се и једна још упитнија: да онај ко побиједи у трци за предсједника Српске, сигурно формира и владу.

Та процјена је постављена потпуно погрешно, пресликавањем ситуације из 2014. Тада су постојала два јасно супротстављена блока, а Додик као оличење првог био је кандидат за предсједника Српске. Да је тада изгубио барем за један глас, то би био јасан знак и оправдање коалционим партнерима (или незадовољницима унутар самог СНСД) да је вријеме да се нешто мијења. Чак и да имају већину у НСРС. Пошто је Додик побиједио за неколико хиљада гласова, то је био знак за дио опозиције да боље и више дотадашњим путем неће остварити. И черупањем СДС Додик је намакао већину.

Нови циклус, нова и нафака

Данас немамо ништа од тадашњег распореда. Нити Додик може да се кандидује за предсједника (а његова политичка тежина је дала значај тим изборима за предсједника), нити су блокови тако јасно одређени. Шта више, реална могућност је да се Додик неће борити за инокосне функције, већ ће бити на листи за НСРС. У случају  да се ствари буду развијале у његову корист, завршиће поново на челу владе. Наравно, ово је претпоставка, која се може аргументовати тиме да Додик жели пуну контролу Владе и пара, а не да се натеже по Сарајеву чистополитичким питањима, за које је говорио да се у њему не осјећа сигурно.

Са друге стране је то што очигледно постоји жеља дијела СНСД да га баш у Сарајево пошаље, како би странка “продисала”, што је и раније, а и сада вербализовао Рајко Васић. И у последњим иступима, Додик све чешће говори да је на изборима циљ 50% власти, највише због тога што СНСД мора контролисати власт у Сарајеву.

Политичка слагалица је компликованија. Онај ко буде имао предсједника, логично има највеће шансе да састави већину, али то је више ствар инерције и математике у додсадашњем двокоалиционом систему. Нити је претјерана штета за оног ко формира владу на оба нивоа, да остане без свог човјека у Палати Републике.

Љуљају ли се блокови

Зашто ће избори бити занимљиви, премда не морају бити неизвјесни? Зато што је дошло до одређеног мијешања карата. На сцени су нови играчи, а међу старим се мијењају односи.

По досадашњим габаритима изузетно је важан ДНС, који би, у одређеним околностима могао нарушити постојећи поредак. СНСД је одавно незадовољан савезом са њима, а питање је колико се ДНС жури да изађе из приче са њима.

ПДП је у једном моменту изгледао као да је заиграо самостално, удруживањем са НДП, позивањем ДНС и најавама да би Иванић требао бити кандидат за предсједника, а не предсједништво. Опак, умјесто великог заокрета, вјероватно је ПДП хтио да повећа свој, а сузи маневарски простор стожерној странци СЗП – СДС.

Почасни предсједник ПДП касније изјавио да ће се борити за постојећу функцију. Сем тога, СДС је упутио позив, фамозну амнестију бившим  члановима, који се највише односио на НДП. Услиједила је вијест да НДП неће на заједничку листу са ПДП, што је на неки начин вратило ствари на почетак, што се тиче СЗП. Сем тога, чак и Адам Шукало, који наступа у клубу ПДП, радо иступа самостално и још вага како ће се поставити у наредном периоду.

Нове странке и прелети

Нејасне позиције употпуњује и то што се тачно не зна шта је остало и настало након ломљавина у странкама. ПДП је слабији за Талића, ДНС За Балабана, НДП за много њих мање познатих. СНСД проблеме има по периферији, гдје се понеки одборници посвађају са локалном централом, али не и врхом странке.

Из СДС је настало мноштво странака. Стевандић је почео са окупљањем “нових у политици” па прикључио Дуњића и Изворну, по свој прилици ту је негдје и Огњен Тадић. Као природан слијед ствари намеће се сарадња са Максимовићевим покретом. То још није извјесно, али све друго би било расипање гласова странака које имају исти циљ.

Генеза нечега што настаје из СДС и придружује се Додику неодољиво подсјећа на ДНС. Али не дајте се заварати, то јесте управо то. Додик себи прави нови ДНС

Занимљивије до избора, него на изборима

Лицитација око имена за најважније функције у опозицији нису преобимне. Са оним што је до сада речено, уколико се буду подржавали међусобно, СДС, ПДП и НДП кандидоваће Вукоту Говедарицу за предсједника Српске и Младена Иванића за предсједништво БиХ.

На друој страни је компликованије. Сви су очекивали Додика у трци за предсједништво БиХ, али чини се да њему то мјесто не одовара. За двије кандидатуре треба очекивати неког из круга Жељка Цвијановић, Небојша Радмановић, Никола Шпирић или Марко Павић.

Питање је да ли ће доћи до отклона ДНС од СНСД, како су то призивали из опозиције  или неће, и од тога ће зависити много тога. Чини се да нападима на министре ДНС, који долазе најчешће из медија који одрађују посао за СНСД, дјелује као да највећа странка жели да избаци мање партнера, или да му обори вриједност. Барем јавно, ДНС се не батрга.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *