Сјеверним медвједима се не пише добро

Главно станиште сjеверних медведа, Арктички лед, гдjе они лове храну и подижу младунце, убрзано се топи и нестаје тако да је њихов опстанк јако угрожен. Стручњаци кажу да би, ако се ништа не промијени, сјеверни медвједи могли да нестану током овог вијека, пренио је Глас Америке. Указује се на губитак станишта и топљење арктичког леда, […]

петак, јануар 14, 2011 / 12:45

Главно станиште сjеверних медведа, Арктички лед, гдjе они лове храну и подижу младунце, убрзано се топи и нестаје тако да је њихов опстанк јако угрожен.

Стручњаци кажу да би, ако се ништа не промијени, сјеверни медвједи могли да нестану током овог вијека, пренио је Глас Америке.

Указује се на губитак станишта и топљење арктичког леда, а други проблем је све веће нагомилавање отровних материја у исхрани сјеверних медвједа.

Сјеверни медвједи нашли су се у самом средишту једне еколошке расправе: док се нова бушења у потрази за нафтом и гасом планирају све ближе стаништима медвједа, америчка влада се спрема да примјени прописе о испуштању штетних гасова и заштити америчку дивљину. Научници су све више забринути да сјеверни медвјед неће преживјети.

Роберт Ирвин потпредсједник еколошке организације Defenders of Wildlife каже: „Прогнозе су да, ако наставимо путем којим сад идемо, са загађењем штетним гасовима, сјеверни медвједи на Аљасци ће нестати за мање од 50 година!” Ирвин говори о најновијој студији о сјеверним медвједима, коју је објавила америчка национална геолошка агенција. У студији се каже да би сјеверни медвједи могли бити спасени ако се драстично смање испуштања штетних гасова. Процјењује се да у цијелом свијету живи 22 хиљаде сјеверних медвједа.

Они могу да пливају на велике удаљености, а краће периоде живе на копну. Но, њихово главно станиште – лед Арктичког мора – убрзано се топи, а на том леду лове храну и подижу своју младунчад, каже Ирвин. Друге студије показују да у храни сјеверни мевједи имају алармантно висок ниво отровних материја. Ради се о хемикалијама које се највише користе у пољопривреди, одакле отичу у ријеке и с њима стижу у мора и океане, гдје их струје односе у арктички екосистем.

Даг Инкли научник организације Нешенел Вајлдлајф Федерејшен (National Wildlife Federation) каже да је најмање седам сјеверних медвједа из норвешке регије имало и мушке и женске полне органе, „што би могла бити посљедица тог загађења”.

У посљедњих неколико недјеља америчка влада предузима кораке у складу с неколико законских мјера које се односе на северне медвједе. Агенција за заштиту околине најавила је да ће регулисати смањење испуштања гасова да би обуздала утицај глобалног загријавања. Министарство унутрашњих послова означило је готово пола милиона квадартних километара у Арктичком мору и на обалном подручју као критична станишта. И, треће, администрација је одлучила да не прогласи сјеверне медвједе „угроженом врстом”, него ће оставити, као досад, да су „врста у опасности”.

Еколошки активисти кажу да је администрација подлегла притиску лобиста; промјена ознаке, наиме, омогућила би јачу заштиту сјеверних медвједа и њихове околине. Посљедица ове одлуке је да нафтна индустрија може почети са истраживањима нових подручја у Арктичком мору већ средином ове године.

Активисти за заштиту околине кажу да би изливање нафте на Арктику – попут оног прошле године у Мексичком заливу – представљало катастрофу не само за сјеверне медвједе, него и за китове, фоке и друге живе врсте.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *