Сјеверна Америка се населила сеобом из Сибира, а Јужна?

Први становници Америке, Палеоиндијанци, стигли су у Нови свијет једним, јединственим миграционим таласом из Сибира прије 23.000 година, да би се тек касније подијелили у данашње групе, показало је истраживање ДНК. Већина научника се слаже да су амерички континент населили људи који су прешли преко Беринговог копненог моста (у то вријеме постојала је превлака између […]

среда, јул 22, 2015 / 17:57

Први становници Америке, Палеоиндијанци, стигли су у Нови свијет једним, јединственим миграционим таласом из Сибира прије 23.000 година, да би се тек касније подијелили у данашње групе, показало је истраживање ДНК.

Већина научника се слаже да су амерички континент населили људи који су прешли преко Беринговог копненог моста (у то вријеме постојала је превлака између Сибира и Аљаске), а досадашња археолошка открића указују да су људи били присутни на тлу Америке још пре 15.000 година.

Постојала је, међутим, дуга листа отворених питања: Када се та сеоба догодила? Да ли је обављена у једном или у више таласа? Колико дуго су ти први мигранти провели времена у Берингији – превлаци између Азије и Америке?

Анализом ДНК америчких Индијанаца и становника Сибира, како данашњих тако и древних, научници су покушали да попуне неке празнине. Спровели су два паралелна истраживања чији су резултати недавно објављени у часописима Сајенс и Натуре.

Студија истраживача Центра за геогенетику при Универзитету у Копенхагену утврдила је да је постојала само једна сеоба која се догодила пре више од 23.000 година.

Ови мигранти су се подијелили у двије главне групе прије око 13.000 година, у вријеме отапања глечера и отварања путева ка унутрашњости Сјеверне Америке, наводе стручњаци.

Они су формирали групе које антрополози зову Америчким старосједеоцима и Атабасканцима (старосједиоци Аљаске).

Раније се вјеровало да су преци ових двају група прешли превлаку одвојено.

"Наша студија даје досад најсвеобухватнију слику генетске праисторије Америке", рекла је ко-ауторка истраживања Манаса Рагаван.

"Показали смо да сви амерички Индијанци имају исте претке који су заједно дошли у Америку", истакла је она, додавши да су им се у каснијим миграционим таласима придружили Палеоескими и Инуити.

С обзиром да најранији докази о присуству људи на америчком тлу потичу од прије 15.000 година, могуће је претпоставити да су се први досељеници задржали у Берингији око 8.000 година прије него што су наставили даље ка унутрашњости континента.

Друга студија је, пак, дошла до изненадјујућег закључка: да су преци становника Амазоније у ближем сродству са домороцима Аустралије, Нове Гвинеје и Андаманских острва него са данашњим америчким Индијанацима.

"Данашњи становници Јужне Америке имају мали, али јасан генетички линк са становницима Аустралије", изјавио је за АФП коаутор студије Понтус Скоглунд са Медицинског факултета Универзитета Харвард.

Питање како су ови преци тачно стигли у Америку остаје, међутим, "отворено питање", навели су научници.



Оставите одговор