Систем пред колапсом, реформе на дугом штапу

Стратегија реформе пензионог систем у Републици Српској изазвала је много полемике прије свог усвајања. Пише: Огњен Савић Исто толико, ако не и више недоречености изазива и сада када би на основу ње требали да добијемо акциони план са средњорочним и дугорочним реформским корацима. Опозиција, синдикати, пензионери, сви они су у сали Народне скупштине Републике Српске […]

уторак, септембар 28, 2010 / 08:04

Стратегија реформе пензионог систем у Републици Српској изазвала је много полемике прије свог усвајања.

Пише: Огњен Савић

Исто толико, ако не и више недоречености изазива и сада када би на основу ње требали да добијемо акциони план са средњорочним и дугорочним реформским корацима.

Опозиција, синдикати, пензионери, сви они су у сали Народне скупштине Републике Српске износили своје примједбе, и готово сви редом били одбијени. И овај пут цијели процес се одвијао у затвореном кругу људи, који нису имали слуха или снаге да у своја оцјењивања и планове уврсте мишљења представника радничке и пензионерске класе.

Једина ставка које су напокон сви свјесни јесте да постојећи систем пријети сваким даном да се уруши. Са научном фантастиком граничи и сама чињеница да је са оваквим руковођењем систем уопште опстао. Свакодневно се ближимо дану када ће се однос запослен-пензионер износити један напрема један. Незапосленост која у поређењу са Европским стандардима износи астрономских 40 одсто, раније освједочена пракса давања шаком и капом привилегованих и инвалидских пензија, насумична и некомпатибилна допуњавања постојећих законских рјешења без озбиљнијег размишљања о дугорочним посљедицама довела су систем на ивицу опстанка.

Ничија надлежност

Усвојену стратегију досадашње владајуће структуре у РС представљају као добру смјерницу за отклањање наведених и још многих других мана и слабости тренутног стања. Но осим пуког текста још увијек ништа конкретно није учињено. Није јасно које ће мјере из ове стратегије бити заиста спроведене ни када, упитне ставке су и оне које се односе на године старости и стажа потребних за одлазак у пензију, као и да ли ће се и када формирати добровољни пензијски фондови. На наша питања везана за усвојену стратегију прослијеђена Министарству финансија РС смо добили одговор да иста прослиједимо Министарству рада и борачко-инвалидске заштите РС, који су нас упутили на име госпође Божане Шљивар, предсједнице Радне групе за израду Стратегије реформе пензионог систем у РС, од које смо добили штуре одговоре и информацију да “сва питања везана са овом материјом првенствено треба постављати Министарству рада и Министарству финансија. То су сада њихови званични материјали.” Такође од службе за односе са јавношћу Фонда ПИО смо добили одговор да “наведена питања нису у надлежности Фонда ПИО, већ су у надлежности Радне групе за израду Стратегије реформе пензијског система, као и органа Власти”. Питамо се да ли о овој једној од “најважнијих реформи” нико не жели или не зна да разговара, или напросто то није у ничијој надлежности!?

Синдикалци и пензионери

Током скупштинске расправе о усвојеној стратегији једину битку су успјели извојевати представници радника инсистирајући да се старосна граница и године радног стажа не мијењају. Међутим такође су прихваћени и амадмани у којима је истакнуто да уколико не дође до задовољавајућих резултата даље пооштравање услова за остваривања права на пензију би могло бити размотрено као могућност постепеног увођења у наредном период. “Једна идеја коју смо ми имали јесте да добар дио новца из Телекома буде утрошен у реформу пензијског система на самом почетку када смо тај новац имали у укупном износу. Међутим та наша идеја није наишла на разумјевање нити једног од битних субјеката у овом процесу и мени је жао због тога, али имамо то што имамо. Оно што јесте добро у тој Стратегији реформе пензијског система да смо добили неке показатеље за које опет можемо рећи да су релативни, јер ако немате темељни показатељ, а то је број становништва онда све друго што извлачите на рачун базичног податка се може узети са резервом”, истиче Ранка Мишић, предсједница Савеза синдиката РС.

Заједно са синдикалцима и представници пензионера су износлили своје замјерке на планиране промјене у систему ПИО тражећи прије свега да се одвоји начини финансирања пензија насталих по основу стажа и оних које потпадају под групу “привилегованих”. И једни и други траже да се из Фонда ПИО исплаћују пензије остварене по основу стажа, а да се првилеговане пензије исплаћују из буџета РС. Досадашња лоша пракса условљена честим измјенама и допунама Закона из области пензијско-инвалидског осигурања условила је повећање броја корисника права без финансијског покрића. Парадоксалан је податак да је само 7 % корисника пензија произашло из пунго радног стажа. Тренутно је Фонд ПИО трећи највећи буџетски потрошач са око 860 милиона КМ на годишњем нивоу. Само ове године из буџета РС ће бити у усмјерено око 200 милиона КМ. “Народна скупштина Републике Српске није била спремна да разумије пензионере и да се опредјеле да се у будућности усклађује раст пензија насталих стажом са растом плата у РС”, каже Раде Ракуљ, предсједник Удружења пензионера Републике Српске. Он такође сматра да систем треба да подразумјева само материјално право, односно оно право које подразумјева да се, онима који су у фонд ПИО уплаћивали новац, омогући да га касније могу и повратити у виду пензија. “Међутим, невоља је ако се у систем трпају обимна права која проистичу из заслуга грађана и њихових социјалних потреба”, сматра Ракуљ.

Предложена и усвојена стратегија реформе у своме тексту наводи да би се кроз 40 година, колики је период за спровођење реформе, требао повећати радни стаж, самим тим и количина уплаћених доприноса, док би се проценат замјене са садашњих 50 % требао промјенити на 75%. Овакве мјере Божана Шљивар, предсједница Радне групе за реформу пензијског система у РС и директор Агенције за осигурање РС објашњава на сљедећи начин: “Пажљиви читалац мора да обрати пажњу на чињеницу да у дугом року у економији превладавају негативни демографски трендови. Примјера ради чак и да сада запослимо све незапослене не бисмо достигли теоријски пожељан број запослених и пензионера од 4: 1., а 1960. год. у БиХ овај број је био чак и 6:1. Такође за 50 година, уз наставак негативних демографских трендова, сваки трећи становник РС биће старији од 65 година и то пензијски систем не може да финансира.”

Пажљиви читалац такође мора да буде математички, методолошки, статистички и свакако обучен да би уопште схватио низ табела, процјена, и свега осталог што се наводи у стратегији. Зато се тумарање за конкретним и суштинским мјерама поистовјећује са потрагом за скривеним благом. У суштини све мјере у мањој или већој мјери подразумјевају веће намете и строжија правила за остваривања пензионог права, док о неким новим бенефицијама за најугроженију категорију становништва нема ни ријечи.

Добровољни фондови ни на видику

Оснивање првих приватних добровољних пензионих фондова у РС које се већ годинма уназад спомиње осим усвојеног закона о фондовима, није се помјерило са мртве тачке, иако је крајем 2008. године Божана Шљивар истакла да се може очекивати од половине 2009. године. У Стратегији се добровољни пензиони фондови планирају као увођење ИИ стуба реформе. Нико у РС не зна када би било реално очекивати да добровољни фондови крену са радом , ко би финансирао тзв. транзицијске трошкове, да ли ће радник моћи бирати проценат који ће да уплаћује у I, а који у II стуб, ко ће и на који начин управљати са новцем које неко улаже у добровољне фондове, шта се дешава са уложеним новцем ако лоше инвестиције пропадну, ко ће и на који начин да гарантује сигурност за одвојени новац. “Желимо да се јасно зна колико пара радник даје за пензију осигурања солидарно, а колико за властито обезбјеђење трећег животног доба. Да то буде јавно, не двосмислено, врло јасним реченицама исказано шта ћу ја као осигураник на крају свог радног вијека имати као сигурност”, подвлачи Мишићева.

Дилеме и трилеме још дуго ће да потресају овај наш већ увелико растурен пензиони систем. Никаве велике резове и промјене ускоро не треба очекивати, барем док не прођу избори, и још мало послије тога…Крајем марта 2011. године Влада РС би требала да на основу усвојене стратегије предложи акциони план са краткорочним и дугорочним реформским корацима. Ако ништа тада можемо очекивати барем нова дизања прашине. Иронија је да предстојећа реформа треба да обезбједи стабилан пензиони систем за оне који тек сада треба да се запосле, док се младима чини извјесније да ће у будућности живјети на Марсу, него да ће икада успјети да остваре те и такве мизерне пензије.
 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *