Сирија: Еуфрат крвав тече

Највећа новост од посљедњег Фронталовог прегледа стања на сиријском ратишту, јесте да је Сиријска Арапска Армија (САА) на два мјеста прешла ријеку Еуфрат, те да је град Рака очишћен од бораца Исламске државе (ИД).

понедељак, октобар 23, 2017 / 17:02

На већини сиријских ратишта који немају линију додира са ИД, стање је мање или више непромијењених граница. Од страног мијешања, ту је Турски улаз у Сирију и успоставу тампон зоне према источној курдској територији, коју су већ одијелили закључно са градом Ал Баб, те израелско бомбардовање Асада уз оправдање да су гранате падале по окупираној Голанској висоравни коју држи израелска војска.

Башар ал Асад и његова САА доста спорије напредују у трци са Курдима, али је ријека Еуфрат пређена на два мјеста. Код Деир ез Зора, чија градска језгра је окружена снагама савезница званичног Дамаска, те код града Ал Мајадин, гдје је, по свему судећи, заузет и неоштећен мост. Овај мост ће играти кључну улогу у даљим стремљењима Дамаска да курдске Сиријске Демократске Снаге (СДС) спријечи да заузму све територије сјеверно од Еуфрата. Та унутрашња граница Сирије се и налази на њиховој застави, а за сада је само дјелимично осујећена.

Курди брже напредују од Асада

За разлику од Курда који држе мању линију фронта (према ирачком Курдистану и турском Курдистану готово да нема озбиљнијих снага) Асадова САА је измучена дугогодишњим ратовањем и снаге су јој разуђене против многољудних и добро утврђених и наоружаних побуњеничких група. Њих су САД и европске државе НАТО престале подржавати и усмјерили се ка Курдима.

Турски министар иностраних послова је рекао да су САД Курдима дале толико наоружања, да се од истог може наоружати војска од 40.000 – 50.000 људи. Без обзира што Турци бјесне због америчког помагања Курда, то је вјероватно врло блиско истини.

Оно што је посебно битно за тамошњи менталитет, ниво дисциплине и конфигурацију терена; јесте да су чувене Тојотине пикапе који су у хиљадама, тек са фабричке траке дати у руке ИД; американци компензовали великом количином оклопљених возила “хамер”. И у једном и у другом случају се на њих монтира аутоматски топ, и врше се препади и упади, нагла пресјецања комуникација и брза повлачења.

Исламисти против исламиста

Није необично да на територији овдје означеној зеленом бојом, најразличитије фракције исламистичких побуњеника против власти у Дамаску нападају једни друге. Бомбашки и самоубилачки напади су још чешћи. Међутим, одавно нисмо видјели да је у оквиру подручја контролисаних од стране тих фракција, настао џеп ИД.

Тренутно ИД, осим централне територијалне масе према граници са Ираком, у Сирији има још пет енклава: Деир ез-Зор, у предграђима Дамаска, око града Тасил на граници са Израелском окупираном зоном, те двије у провинцији Хама.

Два велика џепа ИД који су тренутно у окружењу курдских снага, не можемо још сматрати правим енклавама, јер се не зна да ли ће доживјети колапс већ сутра, или ће се по већ традиционалној жилавој одбрани ИД држати и даље. Вјероватнији је овај први сценарио, обзиром да ИД полако губи тло под ногама.

Посљедња енклава која се појавила је у провинцији Хама, на територији коју контролише Тахрир ал Шам. Вјероватно уз преврат, јер је са њене друге стране линија коју држи САА, преузели су власт на једној уској територији. Уз нестанак енклаве ИД која је букнула око града Ал Карјатајин, ова се полако топи под налетима Западу милијих исламиста, али уз сталне руске ваздушне ударе по истима. Углавном Тахрир ал Шаму, којег Руска Федерација сматра терористичком организацијом.

Исламска држава је након деблокаде опсједнутог Деир ез-Зора успјела да лансира још једну офанзиву, од које је остала само још једна енклава у Хами, окружена снагама САА и савезника. Но, успјела је да пресијече комуникацију Ал Сукнах – Деир ез-Зор и та је комуникација још у прекиду.

Иста ситуација је и са аутопутем Дамаск – Багдад. И поред заузимања великих територија од стране САА, на основу споразума о нормализацији са Јорданом, под контролом “умјерених прозападних исламиста” је дугачак крак овог аутопута до границе са Ираком, јер САД, Израел, Сауди Арабија и многи други играчи у овом сиријском паклу, не желе спајање двије велике престонице под доминацијом шиита.

Приближавање Ердогана и Асада преко посредника

Пошто је објављено да је Рака ослобођена од ИД, прва ствар коју су Курди урадили је да ставе своју заставу и велики портрет вође милитантне групе коју САД држи на званичном списку терористичких организација. И истовремено је наоружава…

Оно што је онима који не прате стање на сиријском фронту запало за ухо и око је вјероватно само то да је “Рака ослобођена”, без обзира што је у окружењу већ мјесецима. То је можда корисно за циљну групу Доналда Трампа, који се тим хвалио као да је лично сам ослободио, али министар иностраних послова из Дамаска је рекао да “Рака неће бити ослобођена, док САА у њој не подигне сиријску заставу”.

Уз референдум у ирачком Курдистану, те сукобе ирачке војске са курдским снагама око Мосула, а све у циљу преузимања нафтних поља, јасно се обликује правац будућих дјеловања. Врло је лако, без обзира што Турска од промета нафтом из ирачког Курдистана зарађује преко пола милиона долара дневно, дође до приближавања Анкаре и Дамаска.

То неће, због званичне државне реторике и вишегодишњег дјеловања Турске на територији Сирије против Асада, неће бити ни тако јасно, ни тако јавно. Турска ће сигурно лагано почети да склапа неку врсту споразума са Асадом против Курда у Сирији, али дипломатски ће то правдати преговорима уз посредовање Русије и Ирана.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *