СИН МАСКЕ (SON OF THE MASK)

Отужан глупаријски ехо парали хита (ово сам већ једном написао?). Овдје се сад узима родитељски нагон, да буде основна продукцијско-политичка потка филма. Млади и тек ожењени картуниста (што није исто што и карикатуриста), трпи пресију своје жене да је напумпа. Он има страх од  очинства, исто колико неуспијева да се попне на други  спрат своје […]

уторак, јануар 18, 2011 / 07:21

Отужан глупаријски ехо парали хита (ово сам већ једном написао?). Овдје се сад узима родитељски нагон, да буде основна продукцијско-политичка потка филма.

Млади и тек ожењени картуниста (што није исто што и карикатуриста), трпи пресију своје жене да је напумпа. Он има страх од  очинства, исто колико неуспијева да се попне на други  спрат своје фирме. И тамо отпочне каријеру као прави школовани аниматор, а не аниматор дјеце прерушен у костим корњаче.

Као и у Егзистенсу, њему заиста пас доноси маску. Када је примјени, свијет му  се мијења из основа. Направи дијете преко маске, и сад то дијете има натприродне моћи. Затим се сценарио уз доста пристојних специјалних ефеката, али баш далеко испод нивоа забавности Џима Керија, претаче у национални терапеутлук о неопходности превазилажења несугласица између оца и сина, односно пса и новорођенчета у кући.

За прву варијанту су узети Один и Локи (не Минхаузен), а за другу симпатични Џек Расел теријер (именом Отис), односно дијете са наднаравним цртаћки инспирисаним моћима. Може се рећи да се неко трудио да увеже и осмисли сценарио, али је он као одјек већ прослављеног филма, сасвим јалов. Мисли се труд, не сценариста.

Локи врати Одину маску, а син ипак одабере тату Тима и маму Тању. А тата, како то обично бива, из свог приватног живота добије идеју за филм.

 

(Редитељ: Лоренс Гутерман; Писац: Ленс Казеи)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *