Силеџија и ја – одлазак политичког ветерана

Послије 21 године активног бављења политиком, напушта кормило своје Странке за БиХ и политички живот до даљњег. Хоће ли ико закукати за њим? Пише: Стефан Драгичевић Вјероватно је донио овакву одлуку због катастрофалних резултата странке на октобарским изборима, мада, није искључена ни могућност оног основног – жеља да се не осјећа одговорним за стање које […]

четвртак, април 7, 2011 / 07:35

Послије 21 године активног бављења политиком, напушта кормило своје Странке за БиХ и политички живот до даљњег. Хоће ли ико закукати за њим?

Пише: Стефан Драгичевић

Вјероватно је донио овакву одлуку због катастрофалних резултата странке на октобарским изборима, мада, није искључена ни могућност оног основног – жеља да се не осјећа одговорним за стање које преовладава данас у држави, а то је потпуна анархија и дерогирање институција БиХ.

Наиме, господин Силајџић је по много чему специфичан у босанско-херцеговачкој јавности, а понајвише давањем „прелијепих комплимената“ на рачун РС попут оне – РС је геноцидна творевина ; настала на етничком чишћењу ; Србија креатор свих проблема у БиХ и низ других изјава.
 

Силајџић

Никада није крио своје јасно опхођење како жели да види БиХ, а то је унитарну са клаузулом „један народ – један глас“. Иако је његова странка важила за фактора без којих се не може провести ниједна једина политичка одлука на заједничким органима у прошлом сазиву, изборни фијаско је тако снажно ударио странку да је натјерала њеног лидера на политичко пензионисање. Његово свакодневно политичко јављање у јавности увијек је означавало да је разлог Република Српска и све што долази из ње.

Славно говоркање

Прославио се својим славним говорима у УН гдје је мета напада била Српска, Србија и неодрживост децентрализоване државе. Управо из тих изјава указивао је и на потребу „како се треба урадити“, а то је стоодсто БиХ без ентитета. Иако је и сам био убјеђења да је то немогуће остварити, непрекидно је инсистирао и црпио такву политичку енергију, да је сваку прилику користио да изнесе своје визије и политичке идеје које иду у прилог централизованој и јединственој држави Босанаца и Херцеговаца.

Остарјели Харис оде пут политичких ветерана, а и године га баш не служе, будући да са својих 66 година није успио да проведе своје главне идеале/циљеве, а вјероватно и нечије задатке. Тако је тихо напустио политику, да вјерујем да тако нешто нико није очекивао од политичара који није желио да одступи од својих ставова.

Од Дудаковића до Ганића и обратно

Такође, немогуће је избрисати из меморије како се снажно борио за муслимански ратни корпус и како је исти штитио од судског процесуирања. Сјетимо се случаја Ејупа Ганића, када је првобитно био ухапшен у Лондону по потјерници из Србије. Истог дана када је Ганић, притворен ето ти нашег Харкета у Лондон да га посјети.

Бахтић, Сијалџић и Дудаковић

Тамо сигурно није ишао из убјеђења да је Ганић муслимански херој који је храбро и одважно одбранио Сарајево током повлачења ЈНА у познатој „Добровољачкој“ него из предсказања да овај нешто „не проговори“ јер ко зна колико је та веза дубока била и шта се крило иза грма.

Штитећи с друге стране свог љубимца Атифа Дудаковића, комаданта петог корпуса Армије БиХ још једном је показао колико му је стало да неке ствари из рата не процуре у јавност. Чак је Атифа и „постраначио“ тако што га је увукао у своју странку вјероватно рачунајући да ће га тако заштити од Судског гоњења.

Недовршен политичар

Епилог цијеле приче о Силајџићевом политичком ангажману може да се сведе на деструкцију БиХ, а уједно с тим провођењем уставне реформе уз помоћ међународне заједнице. Своју причу је стално градио на Дејтонским принципима, а уствари га је рушио и на тај начин желио да БиХ направи по својим властитим методолошким нагонима, проистеклим неоствареним циљевима из рата.

Сталним тезама и грађењем свог култа на прошлости довело се до тога да уважено Предсједништво БиХ буквално није направило никакве резултате у 4 године њиховог мандата. Разилажење по многим питањима, сукоби, препуцавање преко медија, упирање прстом… све је то красило Предсједништво БиХ у периоду од 2006. До 2010 године.

Треба нагласити да је управо Силајџић био први који је покренуо питање државне имовине која је касније попримила такве политичке конотације да се умијешао и сам Валентин Инцко блокирајући примјену закона РС у вези располагања државном имовином која се налази на територији тог ентитета.

Замислите се о овој реченици која је мени дубоко остала у сјећању „Дејтонски споразум је прихватио и на неки начин легализовао етничко чишћење, геноцид и злочине против човјечности и ратне злочине. Међутим, јесте дао континуитет држави БиХ“.

Лиценциа поетика

Шта је аутор хтио овим да каже ? Да ли је хтио да каже да је Дејтон дао правни основ легалности злочинима који су чињени, а заузврат тај исти споразум су потписали Изетбеговић, Туђман и Милошевић којег он здушно брани ? Можда би било најбоље да растумачимо цијелу смисао, а то је фокус жртве у Дејтонској БиХ. Из тумачења се да закључити да је кривац за Дејтон по Силајџићу очигледно покојни Ричард Холбрук.

Међутим, као и сваком политичком фактору и њему дође крај, а изборни и политички крах Силајџића поздравили су и они из Стејт Департмента. Остаје да се види колико је то „побратимство“ у СБиХ било чврсто и јако, будући да је Свен Алкалај већ близу да напусти странку и придружи се СДП, а и многи други уважени чланови странке размишљају „о мјењању страначких дресова“.

Као и увијек, поновило се оно што је у балканском вишестраначју обичај, а то је „када си на власти добар си својим кадровима, када те бирачи спусте не ваљаш никоме“.

Оде Силајџић дође Лагумџија. Кратко – јасно.



0 КОМЕНТАРА

  1. Odlična analiza Stefane.
    Čitao sam neke tvoje analize i prije na onom starom frontalu i mogu ti reći da za svoje godine imaš jako dobar način sagledavanja i opisa stanja. Samo tako nastavi.

  2. Хвала на похвалама и конструктивним сугестијама.
    Господине Саша, у овом тексту првенствено сам желио у кратким цртама описати из свог угла “политичко пензионисање” Хариса Силајџића те не скретати са праве суштине ове теме. Све елементе повезаности из рата Силајџића са Ганићем односно са Дудаковићем или Дивјаком тражи нову тему, а ја овдје заиста нисам хтио да дужим и да тема добије неку другу конотацију којој би се припсивала “ратна прошлост Силајџића”.
    Ја вас разумјем у потпуности, али биће још мојих тема који ће се конкретно базирати на неке ствари и дешавања из прошлости.
    Срдачан поздрав.

  3. Мислим да је овдје најбитније то што су га отписали из Стејт департмента. Милорад им је много исплативији јер Харис је бар знао докле неће пристати на нешто.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *