Сијековац: Хронологија која је претходила злочину

Овај трагични догађај је послужио као фитиљ, за паљење босанског бурета барута, чиме је грађански рат из Хрватске (1991/92. Године) пребачен на простор некадашње СР БиХ.

Пише Синиша Синадиновић

Хронологија догађаја која је претходила ратном злочину у Сијековцу

Љето-јесен 1991.
– Оружани сукоби у Хрватској, напади хрватских снага на снаге и објекте ЈНА. Учешће Хрвата и Муслимана из БиХ у хрватским војним и паравојним јединицама и МУП-у

16. септембар 1991.
– У селу Винска (Бос. Брод) од артиљеријских дејстава с подручја Хрватске погинуо на радном мјесту (циглана "Грамат") Војислав Горановић, првa жртвa рата на подручју Посавине.

16. септембар 1991.
ЈНА напустила Славонски Брод након вишемјесечног блокирања и дводневног оружаног напада хрватских снага на касарне и војне објекте у граду и околини.

15. октобар 1991.
– На сједници Скупштине БиХ, без присуства 72 посланика СДС и једног посланика СПО, усвојени су Платформа Предсједништва БиХ, Меморандум СДА о суверености БиХ и Писмо о намјерама.

10. новембар 1991.
– Одржан је плебисцит српског народа у БиХ за остајање у Југославији. Више од 1.550.000 држављана БиХ изјаснило се, током два дана одржавања плебисцита за живот у заједничкој држави Југославији. За Југославију се изјаснило 1.161.146 Срба и 48.845 грађана осталих народа у БиХ.

12. новембар 1991.
– Хрватско политичко водство у БиХ предвођено ХДЗ-ом БиХ прогласило Хрватску заједницу Босанска Посавина у коју су ушле општине: Босански Брод, Босански Шамац, Брчко, Дервента, Оџак, Орашје и дијелови општина Добој и Градачац. За сједиште одређен Босански Брод.

18. новембар 1991.
– У Грудама основана Херцег-Босна као заједница општина. У њен састав ушло је 30 општина и 10 дијелова појединих општина укључујући ХЗ Босанска Посавина.

3. децембар 1991.
– У БиХ основанe Хрватске обрамбене снаге – ХОС.

5. децембар 1991.
– Хрватски Сабор закључио је да "више не постоји потреба за учешћем Стјепана Месића као члана и предсједника Предсједништва СФРЈ". Обраћајући се том приликом Сабору, Месић је рекао: "Обавио сам задатак – Југославије више нема".

2. јануар 1992.
– Специјални изасланик Генералног секретара УН Сајрус Венс обавијестио је јавност да је постигнут "Споразум о плану мировних операција у Југославији" (Венсов план) којег су прихватили Фрањо Туђман, Слободан Милошевић и Вељко Кадијевић.

3. јануар 1992.
– На снагу ступио Споразум о прекиду непријатељстава којег су у Сарајеву потписали у присуству Сајруса Венса генерал ЈНА Андрија Рашета и министар одбране Републике Хрватске Гојко Шушак.

9. јануар 1992.
– Проглашена Српска Република Босна и Херцеговина (касније преименована у Републику Српску – РС)

16. јануар 1992.
– Руководство општине Босански Брод доноси одлуку да одбрану града и општине преузме Кризни штаб.

23. јануар 1992.
– Састанак у Министарству одбране РХ представника oпштина Посавине с министром Гојком Шушком и помоћником Иваном Чермаком

25. јануар 1992.
– Скупштина БиХ (без српских посланика) донијела одлуку да се одржи референдум о независности.

23. фебруар 1992.
– Српска демократска странка општине Босански Брод доноси одлуку о проглашењу "Српске општине Босански Брод – Бродско Поље".

29. фебруар и 1. март 1992.
– Одржан референдум о независности Босне и Херцеговине (изашло 63,4% уписаних у бирачке спискове, бојкот Срба, 98% изашлих гласало за независност). Другог дана референдума осјетно се повећао излазак Хрвата након што је стигао сигнал из Загреба да се гласа за самосталност БиХ.

1. март 1992.
– У Сарајеву напад на српску свадбу – убијен стари сват, рањен свештеник, почели немири, подигнуте барикаде.

17. март 1992.
– Након 5. рунде преговора, лидери три националне странке – СДА, ХДЗ и СДС потписали Изјаву о принципима нових уставних рјешења за БиХ (Кутиљеров план).

25. март 1992.
– Руководство СДА oдустало од Kутиљеровог плана.

26. март 1992.
– Злочин у Сијековцу – убијено 9 мјештана цивила српске националности.

УМЕСТО ЕПИЛОГА

Након вишегодишњег настојања да се покрене било какав судски поступак за евидентно почињени ратни злочин, Тужилаштво БиХ је крајем 2010. године одабрало Земира Ковачевића за процесурање које је почело у јулу 2012. године. Поступак се отегао и у завршној је фази те се у априлу очекују завршне ријечи Тужилаштва, одбране и судског вијећа. Нијаз Чаушевић Медо је недоступан иако је добојско Окружно тужилаштво против њега почетком 2012. године подигло оптужницу и расписало потјерницу. Анте Пркачин је неколико пута наступио на телевизијама у РС и демантовао своје учешће у сијековачком злочину нудећи доказе на провјеру.

Наравно, и ове године, владини и невладини званичници поновиће већ испрану причу да нико није одговарао за злочин у Тракторској улици. Испред сијековачке православне цркве остаће вијенци и цвијеће, поред болом скрханих породица убијених мјештана Сијековца пројуриће црне лимузине, медији ће то све споменути увече и сутрадан. Судска тракавица са Земиром Ковачевићем завршиће, ко зна кад, неком минималном казном.

Истина о страдању Срба босанске Посавине од марта до октобра 1992. године, по свему судећи, никада неће доживјети потпуну правосудну сатисфакцију. Сијековачким Милошевићима и Зечевићима остаје да тугују у својој самоћи као и до сада, а на долазак званичника на годишњицу злочина и медијску халабуку већ су огуглали пошто им се ништа није промјенило на боље.

П.С
___________________________________
Аутор приређене реконструкције и хронологије је некадашњи (сада незаполени) виши стручни сарадник Републичког центра за истраживање рат, ратних злочина и тражење несталих лица, Републике Српске.