Селман: За нас није спорно постојање Суда и Тужилаштва БиХ

Министар правде Републике Српске Џерард Селман рекао је да за Српску ниje спорно постојање Суда и Тужилаштва БиХ, али да је спорно њихово функционисање због чега је и отворен структурални дијалог о реформи правосуђа. "Отворили смо структурални дијалог о реформи правосуђа у БиХ да кажемо на који начин ми из Републике Српске видимо функционисање правосудних […]

уторак, јун 7, 2011 / 16:07

Министар правде Републике Српске Џерард Селман рекао је да за Српску ниje спорно постојање Суда и Тужилаштва БиХ, али да је спорно њихово функционисање због чега је и отворен структурални дијалог о реформи правосуђа.

"Отворили смо структурални дијалог о реформи правосуђа у БиХ да кажемо на који начин ми из Републике Српске видимо функционисање правосудних институција на нивоу БиХ", изјавио је Селман у паузи другог дана Структуралног дијалога о реформи правосуђа у БиХ.

Селман је напоменуо да ће оног дана када се усагласе ставови Српска званично дати сагласност на формирање Суда и Тужилаштва БиХ, истичући да су до тада они за РС неуставне категорије које нису у функцији помирења и заједничког живота у БиХ.

Министар правде је рекао да постоје супростављени ставови између РС и представника Федерације БиХ и БиХ у вези функционисања правосуђа у БиХ .

"Супротстављени ставови су нешто од чега се почиње и мислим да данас има далеко више наде да се може постићи одређени договор него у реформи која нам је наметнута 2002.године", истакао је Селман.

Поповић: Уставни суд БиХ излази из својих овлаштења

Декан правног факултета Универзитета у Бањалуци Витомир Поповић, учесник структуралног дијалога о реформи правосуђа у БиХ, рекао је да Српска сматра да Уставни суд БиХ излази из својих оквирних овлаштења јер се бави рјешавањем одређених врста спорова кроз апалациону јурисдикцију и замјењује врховни суд којег нема у БиХ.

"Ми смо страна у овим преговорима и максимално ћемо поштовати другу старну, али ћемо се апсолутно понашати у складу са правилима струке и правне професије и етике", рекао је Поповић.

Он је додао да преговарачи из Републике Српске сматрају да Суд и Тужилаштво БиХ нису уставне категорије и да постоји неравномјеран приступ у рјешавању спорова.

Чињеница је, указао је Поповић, да једино Суд БиХ примјењује Кривични закон БиХ из 2003. године који предвиђа дуготрајне казне затвора, занемарујући чињеницу да се могу примијенити закони који су били важећи у вријеме извршења кривичног дјела и да су, као посљедица тога, Срби пред овим судом осућени на 1300 година затвора, а Бошњаци и Хрвати неупоредиво мање.

Он је закључио да у оквиру реформе правосуђа врховни суд БиХ нити ће бити формиран, нити ико о томе размишља, а спорно је доношење одређених закона на нивоу БиХ.

Савић: ЕУ озбиљно приступила проблему

Професор на Правном факултету у Бањалуци Сњежана Савић рекла је да су у оквиру структуралног дијалога пређене тек три тачке дневног реда, оцијенивши да је ЕУ веома озбиљно приступила овом проблему.

Савићева је нагласила да, када је ријеч о апелационој надлежност Уставног суда БиХ, то није класична апелациона надлежност Суда БиХ већ се тиче људских права и слобода, те да је веома проблематична другостепеност у Уставном суду БиХ и о томе се преговара.

На приједлог министра правде Федерације БиХ Зорана Микулића сљедећи састанак у оквиру структуралног дијалога требало би да буде одржан у Мостару.

Микеш: Устав може, а и не мора да се мијења

Правни експерт из Бањалуке Мирослав Микеш, учесник структуралног дијалога, рекао је да ови разговори могу да се вежу за Устав као највиши правни акт, који може али и не мора да се мијења, те да остаје да се види шта ће бити на крају.

"Ми тражимо да законом буду редуцирана права када они у пресудама врховних ентитетских судова или апелационог суда дистрикта Брчко или Суда БиХ утврде да је дошло до нарушавања повреда Европске конвенције о основним људским правима и слободама, ставе ван снаге ентитетске одлуке и врате на поновни поступак", рекао је Микеш.



Оставите одговор