Сеизмолози стријепе од 19. марта због утицаја близине Мјесеца

Мјесец ће сутра бити на око 356.577 километра удаљености од Земље, најближој тачки од 1992. године, већи и сјајнији на задовољство посматрача са наше планете, али уз неизоставну забринутост сеизмолога и стручњака из области климатских промјена.  Феномен у астрономији познат као перигеј, који ћемо моћи да посматрамо голим оком, изазива посебно подозрење и стријепњу сеизмолога […]

петак, март 18, 2011 / 18:38

Мјесец ће сутра бити на око 356.577 километра удаљености од Земље, најближој тачки од 1992. године, већи и сјајнији на задовољство посматрача са наше планете, али уз неизоставну забринутост сеизмолога и стручњака из области климатских промјена.

 Феномен у астрономији познат као перигеј, који ћемо моћи да посматрамо голим оком, изазива посебно подозрење и стријепњу сеизмолога након земљотреса и цунамија који су 11. марта одмотали "клупко несреће" у Јапану и отворили питање: шта и ко је следећи на удару природних катастрофа?

У прилог претпоставкама дијела научника да би приближавање Мјесеца могло да поремети климатске услове на Земљи, изазове потресе тла и вулканске активности уклапа се и чињеница да су се мјесечеви перигеји 1955, 1974, 1992. и 2005. године поклопили са екстремним невременима.

Подсјећања ради, само прије шест година у цунамију у Индонезији је страдало стотине хиљада људи, а 1974. године циклон "Трејси" је разорио аустралијски град Дарвин.

Да слика пута Земље и Земљана не буде само "црна" као ових дана "Земља излазећег сунца", побринула се друга струја свјетских астронома који тврде да не постоји доказ да је овај феномен најава катастрофе.

Оптужујући колеге и јавност за склоност "теоријама завјере", они очекују да се промјене услед близине Мјесеца односе само на безопасна одступања нивоа осеке и плиме.

У уобичајеним околностима Месец је удаљан од земље 378.195 километара од наше планете, а током перигеја очекује се да буде до 14 одсто већи и око 30 процената свјетлији.

Сутрашњу "љепоту и опасност великог и сјајног Месеца" прокоментарисао је за Танјуг Александар Оташевић из Астрономског друштва "Руђер Бошковић" који сматра да се сутра неће догодити "ништа необично".

"Ради се само о уобичајеној појави када је Мјесец у најближој тачки путање на свом путу око Земље и такав ритам кретања неће ништа значајно пројенити", објашњава Оташевић, прикључујући се струји "научника-оптимиста".

Тврдње о "уобичајености појаве" астроном је поткријепио и мишљењем да неће бити ни изразитијих промена у изгледу Месеца посматраног оком Земљана.

Категорично одбацујући наводе стручњака који прогнозирају посљедице перигеја на климатске услове, Оташевић је поручио да сви који тврде супротно "нису научници".



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *