Седмица временом прегажених: СУДАР ТИТАНА (CLASH OF THE TITANS)

Ако нијесте гледали у дјетињству, а оно сте свакако видјели инсерте у оквиру школског програма. Узима се на гледање једино из сличних побуда.

Холивудски блокбастер, који показује да се специјални ефекти временом топе као говно на киши. Данас су смијешни. Уз лијепе глумце и њихова намазана тијела, били су и сврха, и главни адут дјела. На основу овог, можемо наслутити на шта ће личити данашњи филмови исте оријентације.

Такође далеко више говори о оновременом америчком друштву, него о митолошкој Грчкој. Посједује све. Љубавну романсу, акцију, и непобједивог хероја. С тим, што је традиционална непобједивост храброг грађанина САД, овдје далеко успјешније мотивисана.

Овај није полицајац, већ син Врховног команданта у грчком политеизму. Слиједећи углавном митолошку нит приче, приповједа се она надалеко позната: о Персеју.

Једино што је овдје заиста грчко, јесте карактер богова. Они су прави досадни племићи, или друштво из врха политике. И сплеткаре међу собом. Зеус има макету амфитеатра, у којој се људи појављују као фигурице. И он се мало игра шаха, у којем није ограничен пољима.

(Редитељ: Дезмонд Дејвис; Улоге: Хари Хамлин, Џуди Боукер, Бурџес Мередит)