Седмица страве и ужаса – НАПАД НА ПОЛИЦИЈСКУ СТАНИЦУ 13 (ASSAULT ON PRECINT 13)

Тако нискобуџетан, да то вријеђа. Прича је глупа, уз освјежење што извори зла и страве нијесу у натприродном. Мада се импресивни број лешева Чола банде, те одлучност за непрестани напад; може се пронаћи само на истом мјесту гдје и Орци из Господара прстенова. Салдо првог напада на станицу, је 18 убијених и два онеспособљена бандита. […]

среда, јул 20, 2011 / 05:48

Тако нискобуџетан, да то вријеђа. Прича је глупа, уз освјежење што извори зла и страве нијесу у натприродном.

Мада се импресивни број лешева Чола банде, те одлучност за непрестани напад; може се пронаћи само на истом мјесту гдје и Орци из Господара прстенова. Салдо првог напада на станицу, је 18 убијених и два онеспособљена бандита.

За све њих је карактеристично да иду право на метак, ни не помишљајући да пуцају. У уској мотивационо-инспирацијској вези коју филм има са Хичкоковим Птицама, ово је ћурећи интелигентно.

Врхунац духовитости, испољава примјер уводне потјере за убицама кћерке. Животињски неустрашиви бандити бјеже пред уздрхталим оцем, са пиштољем купљеним од више сладоледских пазара.

Специјални, тј. ефекти уопште, сведени су на позориште за дјецу. Пуцњи на станицу, погађају само у стакло. Оквир прозора, намјештај, и друге мало скупље ствари; чека блистава каријера. Зидови и остали непокретни објекти, бивају евентуално оштећени тек када ликова нема у кадру. Ипак, пехар у овој категорији односи убиство првог полицајца. Погођеном, на грудима му сијевају два пламичка. Доказујући да снагама реда у венама тече барут, намјесто крви.

Народњачко-партијски коректна дистрибуција смрти. Свих који би могли проблематизовати конзервативне вриједности. Дјевојка која сматра да би човјека који је у шоку утрчао у пресељену станицу треба испоручити банди, гине од залуталог метка у првом нападу. Црног робијаша који је намјеравао да побјегне, не обавјестивши полицију да је станица опсједнута, убијају управо у дилеми пред говорницом.

Као и у Ноћи вјештица, све некада страшно је данас потпуно комично. Чак је вангла братимљене бандитске крви, некада још у првим кадровима тјерала дјецу у кревет. Сценаријска влажност вазуха, количина свјетла и нађубреност земљишта, која је требала да побољша клијање с-траве, данас је тешко наивна и за основце.

Године искуства, Карпентеру ће омогућити да оправдање за то бесловесно и шутљиво зло; увјерљиво да тек у Духовима Марса. Истинском СФ-римејку овог филма. Који се мирна срца могао сврстати у «благи СФ», ако већ постоје "меки порнићи".

 

(Редитељ: Џон Карпентер; Улоге: Остин Стокер, Дарвин Џостон, Лори Цимер)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *