Седмица Београдског филма – СКОРО САСВИМ ОБИЧНА ПРИЧА (SKORO SASVIM OBIČNA PRIČA)

Невјероватна количина исфолираности за земљу Србију. Болно за гледати. Полтронско-плагијаторски урадак. Комбинација Хај Фиделити и серијала Секс и град; са визелном поетиком реклама за улошке, избјељиваче, и шампоне за косу.

Дуго се невјенчано воле, затим досада, испади љубоморе, и привремени раскид са сретним крајем. Много текста у јединици времена. Ни далеко бољи глумци од понуђених, не могу га испратити да личи на нормалан дијалог. Реплицирана реплика, наликује на брслање текста са идиота у вечерњем дневнику. Читајуће пробе аматерског позоришта младих.

Визија Београда, из перспективе бесловесних паћеника за Холивудом. Којим је прихватљивије радити за понижавајуће паре у Мамуту, него за далеко веће новце у бутику на Булевару. Једини стваран и ововремен БГ-лик, је регрут НВО. Дјевојка коју зову на тромјесечни провод у Праг, као предавача о "Правима дјеце у ЈИ Европи". Посјећује удатог психића, и вози ушминкаваног југића.

Само она је могућа.

Англосакцонски срцедраплук, на нашем језику. И то је добро. Захваљујући овој ситници, у стању смо сагледати сву глупост ових остварења.

(Редитељ: Милош Петричић; Улоге: Милица Зарић, Вук Тосковић, Стеван Капичић)