Саша Мирић: Новинарство је код нас умјетност опстајања

Наш саговорник у серијалу Непитани, прије два дана изложбом је обиљежио 10 година рада у новинарству. Дописник Преса из Бијељине сакупио је пробране текстове и представио их у изложби под називом Зидне новине. Није честа појава да новинари, поготово млади, организују овакву презентацију досадашње каријере. Који су твоји мотиви? – Искрено, мислим да та подјела […]

недеља, децембар 16, 2012 / 06:38

Наш саговорник у серијалу Непитани, прије два дана изложбом је обиљежио 10 година рада у новинарству.

Дописник Преса из Бијељине сакупио је пробране текстове и представио их у изложби под називом Зидне новине.

Није честа појава да новинари, поготово млади, организују овакву презентацију досадашње каријере. Који су твоји мотиви?

– Искрено, мислим да та подјела на старе и младе новинаре није адекватна. Прије бих рекао да постоје добри и недовољно добри, плодни и јалови, вриједни и лијени, слободни и купљени или уцијењени новинари.

Мој лични мали јубилеј у новинарству је само повод а прави циљ ове изложбе је да укажем на значај новинарског рада и медија у модерном друштву. У овом времену брзине, када су људи у великој мјери ослоњени на медије, сами медији и новинарски рад ни изблиза нису цијењени колико вриједе.

Јер, новинари су увијек ту, и за сиромашне и за богате, за моћне и за немоћне, за оне који траже помоћ и оне који желе да помогну, потребни друштву да разоткрију кривце, криви кривцима када бране праведно друштво, већини добри само када им требају а непожељни када их искористе. Циљ ове изложбе је да барем мало допринесе бољем статусу новинарске бранше у нашој друштвеној заједници.

Шта мислиш, колико новинара данас има храбрости (или је ипак до воље) да презентује свој рад на овај начин?

– Вјерујем да их има много јер желим да вјерујем да су сви новинари, прије свега паметни и храбри људи. С друге стране, потребно је да човјек има у себи ту склоност ка сакупљању. Реално, од ове изложбе не би било ништа да годинама уназад нисам исјецао своје текстове из новина и чувао их. Касније се родила идеја да бих од тога могао да приредим једну овакву изложбу.

Сада, када се све десило, много ми је жао текстова које нисам успио да сачувам јер би са још неким насловима ова изложба била сигурно богатија и квалитетнија. Међутим, овдје је свакако изложен тек мали дио мојих ауторских текстова које сам сачувао, тек 10-ак до 20 одсто.

Како би се могло оцијенити стање у медијима у РС?

– Цјелокупно новинарство у Српској одређено је чињеницом да медији и новинарски рад код нису ни изблиза цијењени колико вриједе. Често волим да кажем да је новинарство на овим просторима као умјетност, тачније умјетност опстајања у тешким, односно сиротињским условима рада. Све то условљава да нашем новинарству недостаје енергије, више критичког односа према друштвеним појавама, више истраживања.

Шта мислите о помоћи Владе РС медијима – да ли је била потребна и какав ефекат је имала?

– Ефекти су различити од медија до медија. Некима је та помоћ добро дошла да подигну квалитет свог рада, некима да не пропадну а некима да пропадну. У сваком случају, уколико та помоћ није условљена политичком послушношћу она је увијек добродошла. У супротном, нанесена је велика штета слободном новинарству.

Којим темама наши медији посвећују мање пажње него што би требало?

– Не мислим да постоји нека област живота којима наши медији посвећују мање пажње него што би требало. Мислим да је проблем што се исти или слични случајеви у оквиру истих тема у медијима третирају различито. Али, то је већ повезано са утицајем поменуте политичке послушности на рад појединих медија.

У Бијељини на локалним изборима побјеђује СДС, на општим СНСД. Шта је узрок тој необичној појави?

– Ја то гледам мало другачије од обичне политичке борбе двије најјаче политичке странке у Републици Српској. Себе видим као обичног, малог човјека из народа и сва моја размишљања о политици полазе од тог темеља. Искрено, ја народ, обичне грађане, видим као једину праву опозицију свим постојећим политичким странкама у Бијељини и у цијелој Српској и БиХ.

Исте ствари које ради једна власт на државном и републичком нивоу, ради нека друга власт на локалном нивоу. Једни друге оптужују за исте ствари, народ све то гледа и трпи. С тим у вези, усуђујем се да оцијеним да је политичка сцена у Семберији, РС и БиХ веома сиромашна и једнообразна и да је пријеко потребна једна нова јака, народна партија, заснована на идеологији добра за народ, за разлику од свих постојећих партија које се крећу путем напуштања свих идеологија зарад материјалне користи малих интересних група.

Како ти се чине протести против одлука Владе о смањењу плата? Хоће ли их бити још више, и од стране других категорија?

– Добро, јасно је да је оно што смо недавно видјели у Бањалуци добро изрежирано и тонирано од неког вјештог режисера. Скоро за Оскара. Управо на том случају се добро види колико је овом народу потребна нека нова снага, у политици, у синдикатима и свим другим пољима.

Мислим да се овај народ налази на ивици социјалног бунта. Пре неколико дана сам у једној својој колумни истакао оцјену да је прољеће критична тачка за ову земљу. Зима ће финансијски потпуно да исцрпи овај народ па у марту, априлу или мају може свашта да се догоди, чак и немири. Ако се то дешава у Грчкој, Италији, Словенији и другде, није немогуће да народу и овдје кликне у глави.



Оставите одговор